Beogradske opštinske novine

Број14

56 —

Год. XVII[

операцију и лечење у београдској војној болници, до оздрављења и о државном трошгсу. На основу наређења команданта VII. пуковског округа од 25. Фебруара т. г. Бр. 2411. суд општине београдске саопштава обвезницима резервистима и I позива народне војске, да се сваки, који би желио да се оперише, дријави команданту VII. пуковског округа, са својом војничком исправом или уверењем, да изјави да хоће да се операдији подвргне а команда ће га са својим актом упутити у војну болницу. Од суда општине београдске 14. марта 1900 год. ОВБр. 623 у Београду.

БЛАГОДАРНОСТ Г. Жил Шмит, шеФ Фабрике електричног осветлења предао је суду општине београдске пет динара, као прилог за сиротињу београдску. Суд оиштине београдске, у име своје сиротиње, изјављује овим своју благодарност г. Жилу на овом поклону. Од суда општине београдске 20. марта 1900. год. Б.Бр. 1047 Београд.

0 Г Л А С Као прошле тако и ове године држаће се у вароши Пироту тродневни марвени панађур у дане: 1, 2 и 3 априла текуће године. На овоме панађуру продаваће се стока свију врста. *

Ово се саопштава трговцима ради знања. Од суда општине града Ппрота 8. марта 1900 год. у Нироту Бр. 1395.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре|еву еонаФа димаичарског Члан 13. Чишћење димњака врпшће се радним данима пре и посде подне, и сваки без разлике дужап је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога не могућно донустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0'40 динара б) за чишћење димњака простог 0 - 20 „ в) „ „ 55 на два спрата 0 - 40 „ г) за чишћење гвозденог шпар0-40 „

херда д) за чижћење зиданог шпархерда ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионица-

0-40

!•-

ма — „. е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више К'40 „ ж) за чишћење фуруна с чункоковима до два метра . . . 0 - 20 „

з) за испаљивање димњака . . 1'50 „ и) за чишћење типлова на ,некарницама од типла . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственпци зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, такее ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. г ■ По наплати таксе димничар ј е дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено: колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и когје даначишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потггасом мајстора, који у дотичном реону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУВРЕТА За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — _ — — 025 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 70д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1'50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — I - — д.

Стари друм из Београда преко Браничева није се одржао у Н. Беку, него се почео још врло рано, још у XV. в., напуштати а почео се употребљавати пречи пут преко Шумадије. Брокијер (1432. г.) путује из Ниша у Крушевац, Некудим, одатле у Београд. Већ од поч. XVI. в. употребљава се пречи пут из Гроцке у Паланку. Тим путем путују сви дипломатски посланпци XVI. в. А ли се, ипак, стари пут преко Браничева не брише из успомене. Спомиње се у народним песмама. 1 ) Петанчић гсвори о друму из Београда преко Јагодине у Браничево. Из једног Марашлијиног писма види се, да се у поч. овог века ишло у Београд и путем преко Пожаревца. 2 ) Вимер (1833 г.) спомиње, да Цариградски Друм пролази кроз Пожаревац, услед чега је околина живља него другде. 8 ) Нова грана Цар. Друма полазила је од Гроцке у село Коларе и даље у Па-

!) Тодор од Сталаћа путује у Смедерево из свог замка и броди Мораву код Пожаревца. Караџ. Пјесме к. II. с. 482 - 484. 2 ) Споменик XVII. с. 136. Марашлија пише султану из свог логора: ...„до два три дана крећем се у напред у Београд. Гледаћу да идем Иожаревапким Путем или другим пут.-м; изабраћу онај" којим се брже стиже у Београд." 3 ) Еигор. ТигкеЈ с. 230.

ланку. Колари беху у XVI. в. сиромашно турско село. 1 ) Палаина. Паланка се спомиње још у XI. в. као "Аатгрг^ еххАтјсла. 2 ) (Бела Црква.) Византиско име сачувала је и у XVI. в. — У XVI. и XVII. в. Паланка је била обична турска паланка ограђена палисадима и плотом блатом олепљеним. Унутра су биле ниске кућице пуне дима. Паланка је тада служила за заштиту хајдучких излета у XVII. и XVIII. в. 3 ) М. Ратковић назива Паланку шанцем. 4 ) Соларић је спомиње као „тврђаву на Дунаву" 5 ) (!) За владе Кнеза Милоша Паланка је била главна станица од Београда до Алексинца. 6 ) Из Паланке пут је ишао преко Лепенице у Баточину, Багрдан, Јагодину. Путописци XVI. и XVII. в. спомињу Баточину као паланку или село, а једини Бецек (вероватно погрешно) забележио је, да се у Баточини налази каравансерај. 7 ) Багрдан 1) Ка<3. к. СХУ1. с. 53., 87—88. 2 ) НеегбЈгазбе с. 77. 8 ) У пут. XVI.—XVIII. в. Ве1а2вг^па, АкНза, ОкНае (Аклиси, Б. Црква), ^УеЈззМгсћеп, Назбапћазва, — Наеаап Вавеће, — Саззаш-Вазсће, — В1уе, — бгое.ч, — ВипскРа1апка, Ви1еоуаг, Викоуаг. 4 ) Гласник 1 ј У1. с. 190., 193, 230. 6 ) Гражд. Земл. с. 468. 6 ) М. Петровић, Финансије к. I. е. 811—812. ') У пут. \УасНзсћпа, ЛУасИзпа, ЛУасша, ВаНзпр, РаШпНг, Ра1зћ1п, Водапжш, ВаЈогасћша, ВчЈаДзсћЈп, Ва(Ја1зсћш, ВиМаиЈуа, ВаНга, АУаЛазсМп, ВааоЈзсћт, ВаДИгпа, РоМзсћта, ВаПазсћта, Ра1асјпа, Вос1апг1и, ВиДеззЈпа ит.д.

је основан 1700. г. 1 ) Ј. Сгагапип (1704. г.) назива га: „Нова Паданка" или „Деве Багрдан", што му значи „Камиља Река." 2 ) Спомињу га и Дриш, 3 ) аустриски рапорти, 4 ) Ст. Милошевић 5 ) и Бује. 8 ) Јагодина. Јагодина се у XIV. и XV. в. спомиње као знатно место: 1Дгодћнд. Госпођа Јевгенија (Царица Милица) обичавала је да са својим синовима лето проводи у пријатној Јагодини. 7 ) Путописци XVI.—XVIII. в. називају Јагодину обично Јагодном . 8 ) То беше добро насељена, лепа, готово са свим турска варошица, са 4 угледна каравансераја, две мошеје, сах. кулом, 4 мермерне чесме, с лепим купатилима и вртовима, с једном турском школом. Видела се чим се изашло из шуме. (Наставиће се)

!) Неегз^газзе с. 121. 2) Гласник к. XXXI. с 310. 3 ) Ке1зе с. 44. 1)еуј-Викег(1апе. 4 ) Чуп. Год. к. VIII. с. 264. БЈе Јгејуу. ТћеПпаћше с. 253. ВеуН)ај;1Гс1ап. 6 ) Земл. с. 44. Девибагрдан. 6 ) Кес. 1. I. с. 55. Тигдше 1. IV. с. 494. Бећеуа Вгс1а. 7 ) М. 8егћ. с. 569. — Споменик XI. с. 45. 8 ) Ја§о1па, Ја^оДпа, Јо^аДа, СНадота, Xа§о<1па, Уа^ос1па, (ЗНассосНпа, Ја^осНп. Волф нааива Јагодину усамљеним именом Ерегјез; али вероватно да ће бити да је за Јагодину назвао именом једног од она 3 маџ. села. Цвијић, Преглед к. III. с. 27.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОИШТИИСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Дииитријевића.

Уредник МИЛИЈА ЈОПАНОВИЂ