Beogradske opštinske novine

ГфОЈ 20

- 106 -

Год. XVIII

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВАН САСТАНАК 9. Маја 1900. г. Председавао предеедник општине г. Ант. Пантовиђ, присуствовали чданови суда: г.г. Стеван Ивковић и Коста Симић. Од одборника били: Коста Др. Ризнић, Ђорђе Н. Соколовић, Петар И. Јовановић, Јанаћ М. Јанковић, Дамјан Стојковић, Давид Були, Т>. Митић, П. Новаковић, Мих. Јовановић, Мита Петровић, Сииа Николић, Ђ. М. Стннојевић, Атанасије Петровић, Младен Николић, Д. Тадић, Веса Николић, Јов. Илкић. I Прочптан је записник одлука седнице држане 5. маја тек. год. и примљен без измене. II По прочитању акта Управе града Београда и њених одељака АБр. 3913, 3925, 3950. 3985, одбор је изјавио, да су му непознати Милан Пауновић бив. трг. из Смедерева, и Марија жена Милорада Вујића апотекара из Крагујевца; да су доброг владања а средњег имовног стања Новак Максимовић бакалин овд., Павле-Паја — Михаиловић, пенсионер и Петар Б. Ђорђевић, дрогериста. III По прочитању акта дунавског артиљериског пука АБр. 3958, — одбор је изјавио, да му је непознат Радосав Ђукнић, практикант министарства привреде. IV Председник изпоси одбору на мишљење модбу Живка Продановића, чинов. нар. банке, којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе Ст.Бр. 1567, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. V По прочитању молба Мих. Марјановића, дедовође општ. одбора АБр. 3994 н Светислава Чолића, помоћника магационера управе водовода АБр. 3918, којима моле за осуство, ради издржања војне вежбе, — одбор је решио,

одобрава се осуство ради издржавања војне вежбе и то: Мих. Марјановића деловођи општ. одбора тридесет и два дана и Светиславу Чолићу помоћнику магационера управе водовода двадесет дана, које да им се рачуна од дана кад га буду употребилн, у дужности деловоће одбора да заступа Марјановића ликвидатор Ненад Стојановић. VI ' По прочитању извештаја економног одељења АБр. 3967 о држатој ужој лицитацпји између Аранђела Ж. Илића и Бошка Стојановића за издавање под закуп кошења траве н попаше на белим водама за ово-летњу сезону, — одбор је решио, да се попаша и кошење траве на белим водама, за ово-летњу сезону, уступи Бошку Стојановићу овд. кравару за 881 динар. VII По прочитању молбе Марије Кирћанске удове овд. АБр. 2932 којом тражп, дајој се повиси новчана помоћ, коју месечно у 20 дин. од ошптине прима, — одбор је решио, да се Марији Кирћанској удови овд. повиси месечна новчана помоћ од 20 на 30 динара, а издаје из буџетске партије из које је и до сада помоћ примала. VIII По прочитању молбе г. Ђоке- Ђорђевића, адвоката овд. АБр. 2977 и акта првостепеног трговачког суда ВН. 1306 којом тражи, да му се изда из општинске касе 80 дин. а из новца који је трговачки суд послао овоме суду, од примања Милана Симића бив. управника општинске трошарине из масе Јована Одавића у отплату његовог деФнцита општинској трошарини, — одбор је решио, да се изда из општинске касе г. Ђоки Ђорђевићу адв. овд. 80 дин. а из новца добивеног од првостеп. трговач. суда а из примања Милана Симића бив. управника општпнске трошарине из масе Јована Одавића на олакшицу његовог деФицита оп-

штинској трошарини, као награду за заступање Снмића у овом његовом примању. IX По прочитању извештаја одборске комисије АБр. 3587 која је изабрата да проучи питања о одкупу „Грантовца", — одбор је решио, да се овај предмет стави на дневни ред за идућу седницу. X По прочитању извештаја грађевинског оде- | љења општпне београдске ГБр. 519 односно кал-' Г дрмисања светогорске улице, — одбор је решио, | да се изврши калдрмисање светогорске улице ломл>еним каменом одобрава се кредит за израду ове калдрме, по предрачуну, кога је израдио инжињер министар- [ ства грађевина г. Јован Андрејевић у суми ; од 41.799-92 динара која да се исплати | из вншка трошарински нрихода, пошто се ; изиште надлежно одобрење и уреди даље шта треба по закону у овој ствари. XI По прочитању извештаја и судског мишљења општинског правозаступника на акту АБр. 1117. и акта кварта Савамалског Бр. 1049 којим тражи, да му општина београдска пошље 1640*37 дин. на пме таксе и дужне порезе за кућу Велимира Караиешића, коју је општина на јавној лицитацију купила, — одбор је решио, да се пошље кв. савамалском 1640'37 дин. на има таксе и дужне порезе за купљену кућу Велимира Каранешећа. Издатак овај да се кзврши из партије на непредвођене потребе. XII По прочитању акта Управе општинске трошарине АБр. 2437 којим предлаже, да се направе антропоти за смештај вина која се у Београду довезе, одбор је решио, грађење ових антрпота усваја се начелно и ставља се у дужност комисији у коју имају ући: Председник општине г. Антоније Пантовић и одборници г. г. Хока

Гусарење илирско на Јадранском мору даде повода Римљанима, да се пред II иунски рат занимају и Балканским полуострвом; а пошто су Римљани освојили целу Италију и савладали Картагињане, премештају бојно поље крајем првог века пре Христа око реке Саве. Године 85. пре Хр. потуку Римљани Скордиске, који су били приморани да се повуку нешто на север и исток од реке Саве. Управ после пола столећа (год. 35. пре Хр.) дође Октавијан до Сиска, који освоји, па том приликом иодвласти целу Славонију са Сремом. 1 ) Срем је тада постао делом провинције, коју су Римљани назвали Ланонијом, и која је у прво време по освојењу била под управом проконзула провинције Далмације. За ово освојење Паноније латински писац Дион Касије вели за Октавијана: „Нити је био увређен од Панона, нити им могаше икакво злочинство пребацити, већ је једино из тога разлога на њих пошао, да своју војску у боју вежба и туђим добром храни, држећи све оно за праведно, што чини јачи над слабијим. 2 )

1) АКопа Ниђег, Ое84егге1сШзеће ОеасШсМе, св. I., стр. 10. 2 ) ЈПја Окги§1С—8пјетае, Аг1иу га роу. ји#. IV. стр. 203.

ИСТОРИЈА СРЕМА НАПИСАО МЕХ. Ј. ИНЛАДИНОБИЋ (Овај је рад награђен са 400 дин., ирвом видовданско.ч наградом Веоградске Оаштине од 15 јупа 1899 год.)

Мото: „ВуггаЈеп Јз* 2\гаг (Јег к1еЈпе81е, аћег с1ег е(1е181е, ГгисћШагеа^е ип<1 ћеа8(;е 'ГћеП <3еа Кбш^гејсћеб" РНес1пћ ЏЧ!ће1т V. Таг&е I. Срем од најстаријих времена до освојења бугарског (до год. 827.). А. Срем од најстаријих времена до Сеобе Народа (376. г. по Хр.) Прастара историја Срема 1 ) и суседног земљишта око Дунава и Саве није за сада ближе позната.

Ј ) Пме овој области Срем дошло је од имена римског града Сирмије (бпчшит, корен зги = тећи). Која се област под Сремом у прво време разумевала и како се област са овим именом у току времена мењала, поменуће се доцније. — Данае се под Сремом разуме она област изме1)у Дунава и Саве, која сада административно сачињава „Сремску Жупаиију" са седиштем у Митровици.

Који су били први становиици Срема, не може се казати, ма да се може утврдити по разним ископаним стварима, да је и у Срему било становника у преисториско доба. Још у XII. веку пре Христа, по неким писцима. живели би у овом кра.ју Венети. 1 ) Ну први народ, за који поуздано знамо да је живео у овом крају па и у Срему, јесу Илири. 0 њима се зна, да су били сроднн Трачацима (дакле ариског порекла); да су били на врло ниском ступњу културе; да су живели номадским животом, а при томе били и врло ратоборни. Илири су живели по густим шумама, које су у то доба покривале Срем, до трећега века пре Христа, када се почињу претапати у друге народе. У првој четвртини IV века пре Хр. нападну са севера на Илире Келти и преко Корушке заузму Панонију. 2 ) Том приликом дошао је и Срем под власт Келта, управо под власт келтског племена Скордиска. Скордисци су, поред околних области владали и над Сремом преко три столећа, све док их Римљани не покорише. Они су били ратоборни, упадали су у суседне области и често их пленили.

1) Копгеп, ^УашЈегип^еп с1ег КеНеп стр. 05—70. 3 Ј Ј1м<1еп.