Beogradske opštinske novine

Број 28

XV По прочитању молбе Анке Г. Живковпћа удове овд. АБр, 4093 за новчану помоћ, — одбор је решио ; да се Анки Г. Живковић удови овд. издаје из општииске касе, месечно издржање од тридесет динара, које ће јој се рачунати од дана решења и издаје из партије на издржање варошке сиротиње. XVI По прочитању решења суда АБр. 4198. о одређеној ценн лебу за другу половину месеца маја тек. год.. — одбор је одобрио, Ово решење суда, по коме је цена лебу за другу половину месеца маја тек. год. остала иста, која је била и у првој половини месеца маја т. год. т, ј. двадесет две паре дин. од килограма. а леб да се меси у тежини од 910 грама и продаје по 20 пара динарски. XVII По прочитању молбе К. Теодосијевића дрвар. трг. овд. АБр. 4143 за ослобођење поротничке дужности, — одбор је решио, да се ова молба одбије. XVIII По прочичању мобле управитеља основ школе на Псточ. Врачару АБр 4097 да се одреди новчана помоћ сиротним ђацима ради екскурзије на доњем Дунаву, коју намерава извршити са свима ђадима 26, 27 и 28 ов. м-ца, одбор је решио, да се преко ове молбе пређе на дневни ред због буџетске немогућности. XIX По прочитању молбе Браће Крсмановића трг. овд. АБр. 2709 којом траже процену и исплату експрописаног им земљишта на углу Богојављенске удице и Косанчићевог венца, као и по прочитању извештаја граћевинског одељења ГБр. 449 и 687 одбор је решио, да се остане у свему при ранијем решењу одборском од 23. октобра 1898 год. ГБр. 2989 и да се исто решење изврпга. ИСТОРИЈА СРЕМА НАПИОАО МИХ, Ј. МИЛАДИНОБИИ (Овај је рад паграђеп еа 400 дин., ирвом видовдаиском наградом Београдеке Оиштгте од 15 јуна 1899 год.)

Мото: .„бугппеп 18<; гугаг <3ег МешезЈе, аћег <1ег е<1е]84;е, СгиећЉагеаЂе ип<1 ђе§84е ТћеН Дез Кош^гасћеб" РпеЛггћ УУИкеТт V. ТаиЂе (ндотавак) Ну тек после Атилине смрти ослободише се и Јужни Словени (дакле и Срби), па, као и други народи, кренуше се и они на југ и раширише се по остављеним суседним земљама. 1 ) Крајем V и у почетку VI века били су Јужни Словени на доњем Дунаву. Одатле су се пшрили оружаном руком у два правца ; на запад идући левом обалом Дунава и населе тако стару Дачку. 2 ) Из Дачке су без сумње прелазила поједина оделења Јужних Словена и суседни, на за-

1) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Иет. Срп. Наро да, св. I., стр. 33. а) ЈдШет.

- 114 —

XX По прочитању молбе Косте Гинића каФеџ. овд. АБр. 3928 којом моли ; да му се понова уступи трошење воде са варошког водовода у његовој кавани код новога гробља, која му је — потрошња, — пре извесног времена одузета као и но прочитињу извештаја водоводног оделења ВБр. 981. — одбор је одлучио, да се изиште извештај од водоводног одељења, по чијој је наредби и одобрењу извршена инсталација водовода у каФани Косте Гинића код новога гробља, па да се овај предмет понова изнесе одбору на решење. XXI По прочитању молбе Петра Арамбашића трг. овд. АБр. 3565 да му општина откупи имање до „Текије" на Краљевом Тргу ради проширењаопштинског земљишта за подизање општинске зграде, за разна одељења и по прочитању извештаја грађевинскот оделења ГБр. 579, одбор је одлучио, да се решавање по овој молби одложи док се не добије решење од г. министра грађевина о неотварању новопројектоване улице код „пролећа" према ранијој одборској одлуци. XXII По прочитању акта војне болнипе АБр. 4179 којим тражи, да јој се за њен парк уступи потребна количина шљунка и ташмајданског песка, — Одбор је одобрио, да се за парк војне болнице уступи потребна количина шљунка и ташмајданског песка. Пренос да изврши сама управа ове болнице о свом трошку. XXIII По прочитању молбе Ристе Милутиновића дезинФектора општинског АБр. 4269 за двомесечно одсуство од дужности због болести, одбор је решио, одобрава се Ристи Милутиновићу, дезинФектору, двомесечно одсуство од дужности ради лечења, које ће му се рачунати од дана, када га буде употребио. паду, Срем, и увећавали тим еразнолжост његова становништа, која је у ово време била у Срему као ретко у којој области. Други правац ширења Јужних Словена из Подунавља био је на југ, дакле на Балканско Полуострво. Када су Обри заузели Панонију са Подунављем и Потисјем, покорили су овом приликом и тамошње Словене. Словепи су тада претрпели многе јаде од Обара, али су се ипак Словени и за време обарске владе непрестано помицали на запад и населили поред Паноније и Норик са Карнијом. Од ових словенских племена многа су била Обрима више савезна него подложна, а она која су живела у старијој Дачкој, на истоку од Срема, била су са свим слободна. 1 ) По својим особинама Словени су били са свим различни од Обара. Обри, као и Хуни, били су монголског порекла, а по начину живљења били су то номадски народи. Они су се сваки час залетали у туђе земље, те харали и пленили, а владаоце суседне нагонили да купују мир по скупе новце. Са својом стоком, шаторима и колима скитали су се непрестано по опустошеној Панонији. То је био ратоборан 1) Љ. Ковачевић Љ. Јовановић, Ист. Срп. Народа св. I., стр. 46.

Год. XVIII XXIV Председник износи одбору на решење молбу ј управитеља основ. школа на Савинцу АБр. 4289 да се сиротним ђацима поменуте школе одреди новчана помоћ ради екекурзије до Врање, — одбор је решио, ; да се преко ове молбе пређе на дневни ред, због буџетске иемогућности. 1 XXV По прочитању молбе Николе Кустурића ђака учитељске школе у Алексинцу. АБр. 4281. да му се одреди издржање ради школовања, одбор је решио, да се ова молба одбаци. -о '^\\т,\ XXVI По прочитању молбе Чеде Марковића бив. писара општинског, АБр. 4208 да му се одреди помоћ за бању ради лечења, — одбор је решио, да се Чеди Марковићу, бив. писару општинском, изда на тражену цељ из општинске касе педесет динара из партије на лечење варошке сиротиње.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 27. Маја 1900. г. Председавао председник општине г. Ант. Пантовић, присуствовали чланови суда: г.г. Стеван Ивковић и Коста Симић. Од одборника били : г.г. А. Петровић, Петар Новаковић, Младен Николић, Ђ. Митић, Н. Петровић, Васа Николић, И. Козлић, Ђока Тошић, 'Б. Н. Сокодовић, Давид Були, Н. Спасић, Мих. Михаиловић,

Прочитан је записник одлука седнице држане 19. маја т. г. и примљен. Но на предлог председника, да се решење о екснропријацији имања Браће Крсмановића у улици Богојављенској и Косанчићевом Венцу, задржи од извршења док се сва акта овога предмета не изнаћу и тада ноново одбору на решење изнесе, — одбор је усвојио, овај предлог председник. II По прочитању акта управе града Београда АБр. 4542 и кварта врачарског АБр. 4432. одбор је изјавио, и војнички народ, који је проводио време већином на коњу и у борби. Међу тим Словени, кад су дошли у ове земље, били су већ ца извесном ступњу културе. 1 ) Они су зидали куће, обрађивали поља, имали своју веру и врло развијен породични живот. Свака је породица сачињавала задругу којој је припадало све имање. Свака је задруга имала свога кућњег старешину (домаћина). Више задруга чиниле су општину, а више општина жупу, на челу које је био жупан, који је судија у миру а вођазавреме рата Словени су, дакле, били мирољубиви и земљораднички народ, и за то што се нису у ово време истицали нити се често селили, не налазимо о њима у ово време много помена у савремених писаца. Словени су као земљорадници били потребни Обрима, да за њих раде земљу и да их хране. 2 ) % Поменули смо први напад Обара на Срем од 569. год., који није имао знатнијих последица, јер Обри тада не освојише главни град сремски Сирмију, који оста у римским рукама. 1) А1СОП8 Нићег, Оез1ег. безсћЈсћЂе, св. I. стр. 52—59. а) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Народа, св. I., стр. 46.