Beogradske opštinske novine

Бро.ј 11

- 48 —

Год. XIX

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Њихова Величанства Краљ Александар и Краљица Драга благоизволели су послати општини београдекој ј едну хиљаду динара у сребру, да их општински суд, као поклон Њихових Величанства подели београдској сиротињи, за наступају^е празнике Христовог Васкресења. Суд општине београдске у име београдске сиродиње овим изјављује најтоплију захвалност Њиховим ВеличанствиманаовомКраљевекомдару. БЛЗ 1383 23. марта 1901. Београд. Председник општине београдске, Антонијв Пантовић Секретар, Михаило М. МарјановиЂ.

РЕДОВНИ САСТАНАК 27. Фебруара 1901 год. Предеедавао 8а председника општане члан еуда г. Стеван Ивковић. Од одборника били: г. г. Д. ТУдић, Јанаћ М. Јанковић, Јован Петровић, Младен Нжкодић, Ђ. Соколовић. Дамљан Стојковић, К. Н. Лазаревић, Богоје Јовановић, Дим. Миленкчвић, Милутин Стенановић, Љуба Дој ■ чиновић, Миша Полићепић. Петар Новаковић. М. Еладис, Благоје Милошеваћ, Јован Илкић, Милутин Божић. (Свршетак) XVIII По прочитању акта Управе војене одеће АБр. 11575, којим на предлог Управе радионице војене одеће а са разлога у истом нредлогу изнесених моли, да онштина веже радионицу војене одеће са Душановом улицом и да неосветљени део од Душанове улице до саме зграде радионице у доњем граду осветли електричним осветљењем као што јеувароши; као и по прочитању извешћа општ. електротехничара АБр. 260 по истом предмету, — одбор је рсшио, да се ова молба одбаци пошто општина нема могућности, да тражено учини. XIX По расмотрењу свију акта АБр. 1238, која се односе на решење: коме и како да се уступи земљиште регулационог Фонда које лежи између имања Фрање Козланског, Ристе Крстића и Љубице Исаиловнћ, које је питање покренуто услед тога, што је Козлански покушао на истом земљишту подићи перионицу, — одбор је решио, да се за уступање овог земљишта регулационог Фонда Фрањи Козланском или Ристи Крстићу држи лицитација од цене коју је за исто земљиште раније иоиудио Крстић, на коју лицитацију да се иозову обојица, иа ко да већу цеиу ономе и да се устуии. XX По ирочитању акта Главне Контроле АБр. 11489 којим извешћује општин. суд, дајекомисија за иреглед рачуна трошарннске управе општине бсоградске тужбом својом од 24 априла 1899 г. Бр. 21 тражила да Главна Конгрола осуди г. Свегозара Карапешића да платикаси општинској 6688,79 динара у име накнаде штете, причињене јој, на тај начин, што је за време док је вршио дужност председника општине београдске по гласу акта од 15 анрила 1891 г. Бр. 752 наредио главној управи трошарине, да на вино и ракију не наплаћује трошарину по тада постојећој законскеј тариФи, већ у пола мању таксу. Да је према одговору туженог Карапешића на ову тужбу, у коме је измеђе осталога оспоравао Главној Контроли и надлежностза расправу овога спора, Главна Контрола решењем својим од 2 Марта 1900 г. Бр. 11148 са тамо наведених разлога била решила: да је она надлежна за расправу овога спора, ну да је по жалби туженог

г. КарапешићаКасациони Суд примедбама својим од 3. августа 1900 г. Бр. 6069 поништио ово решење из разлога тог што овде није реч о неисправности рачуна, те даби Главна Контрола била надлежна за суђење овога спора, већдаје овди питање о томе: је ли београдеки општински суд имао права, да наплаћује трошарину, за коју је жалилац, као заступник председника онштине, наредио, да се не наплаћује, јер одтога права зависи и штета и одговорносг жалиочева за накнаду штете општини београдској, а право на такву накналу нераснравља Главна Контрола по своме устројству (чл. 1.) већ редовни судови у смислу § 1 гр. суд. ност. Да је она, иошто су ове примедбе но § 333 гр. суд. пост. обавезне за њу, према решењу свом од 31 августа 1900 год. Бр. 11841 била послала сва акта овога предмета г. Министру Финансија заправо бранилачко одељење; ну да је државни нравобранилац актом својим од 25 Септембра 1900 год. Бр. 3070 вратио натраг овај предмет с тим, да Главна Контрола исти упути онштини на надлежни поступак, јер по закону о трошарини нриходи трошарински улазе у ошнтинску касу, а како опшгина има свога адвоката, то да он и води ову парницу. Излажући у наведеном сав рад који је у Главној Контроли до сада но овоме предмету обављен шаље општ. суду сва акта овога, предмета и нрилоге ноднете уз тужбу на његов даљи рад; као и по прочитању мишљења општинског правозаступника по истом предмету АБр. 11888 којим еаветује општини, да са разлога у његовом мишљењу изнесених не водн овај спор, — одбор је решио, да се г. Светозар Карапешић за накнаду ове штете не тужи са разлога изнесееих у мишљењу општинског иравозастуиника датом по овоме предлогу, већ да с« ослободи плаћања исте ако ову одлуку одбора одобри и г. Министар Финансијау смислу тач. 1. под а чл. 66 зак. о устројству општина и општ. власти. XXI На оетале нредмете ставл,ене над нинни ре^ за данашњу седницу и то : акта уираве града Београда и њених одељака АБр. 1682, 1706, 1707, 1708, 1851, 1856, 1863 и 1868, којима се траже уверења о владању и имовном стању; молбе: Симе Наумовића и Дим. Грујића месара, да се ослободе плаћања трошарине на кола, којима се служе за одлажење на кланицу ради својих послова; молба млекарског есна®а, да се емањи трошаринска такса на млеко ; молба Стевана Јсвтовића, златара, да се ослободи дужности члана пореског одбора; молба Петра Јовановића, општ. подинжињера за осуство; избор одборника за потписивање општ. меница не место оиих који су из одбора иступили; решење за продају извесне општ. покретности из механичне радионице молба Кате Марковић, за новчану помоћ ; одобрење кредита за израду пропуста на друму Бсоград Топчидер ; нредлог суда за расходовање општинског потраживања од кирије од Ленке Савић, за месарске плацеве; и жалба Мих. Д. Банковића и брата на решење управе општ. трошарине због тражења новраћаја трошарине на иасуљ, одбор је решио, да се стави на дневни ред за идућу седницу Напомена. Пошто је одбор одлучио да се остали предмети стављени на дневни ред за данашњу седницу ставе на дневни ред за идућу одборску седницу одборник г. Милутин Божић тражио је, да му се прочита одборска одлука донесена у прошлој седници по предмету тражења Косте Ж. Живковића, вишег инжињера железничке дирекције, регулационе и нивелеционе линије за задање куће на његовом имању у таковској улици бр. 13 и предлога грађевинског оделења за непросецање нове улице између таковске и скопљанске улице, ио што читању записника одлука прошле седнице није био присутан. Пошто је деловађа одбора, прочитао ту одлуку књ. бр. 100, одборник г. Божић изјавио је да нема ништа противу исте да примети.

РЕДОВНИ САСГА.НАК 9. иарта 1901 год. Председавао председник општине београдске г. Антоније Пантовић. Присуствов-1ли чланови судаг. г. Стеван Ивковић и Владимир Лацковић. Од одборника били: г. г. Ђ. Соколовић, 'Бока Тошић, Петар Новаковић, Дамљан Стојковић, Стојан Пајкић, А. Н. Крсмановић, Милутин Степановић, М. Клидис, Богоје Јовановић, Дам. Мнленковнћ, Н. Спасић, Пера П. Ђорђевић, Васа Наколић, Р. Драговић, М. Штрбић, Мих Михаиловић, Јанаћ М. Јанковић, Ђорђе Митић. Деловођ, Мих. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седницс држане 27. Фебруара тек. год. и примљен без измена. II Одборник г. Јанаћ М. Јанковић пита председништво: зашто у варопш нема водеијесу ли предузете нужне мере, да оскудице у води не буде. Председник је одговорио, да у вароши за последњих 12 часова нема воде с тога: што је ових дана један од два нова бунара који су копани на Белим водама довршен и дајеисти нрошле ноћи сиојен са главним резервоаром, услед чега су се неколики стари бунари морали искључити, како би се ово спајање извршило. Да је то већ урађено и да ће од ноћас биги воде. Одборник г. Јанковић и одбор — задовољили су се овим одговором председника. III I По прочитању акта управе града Београда и њених одељака АБр. 1682, 1706, 1707, 1708, 1851, 1856, 1863, 1868, 1892, 1926, 1927, 1965, 1966, 1980, 2029 и 2109, којима се тражи уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио, да су му неиознати: Петар Сарић, браварски раденик, Стеван Стојичевић, овд. пекар, Угринка жена Стевана Стојичевића овд. пекара, Мица Беловуковић иначе ио другом имену Анка Јоцић, Петар Росић, овд. сиекулант, Славимир Пантовић, бив. тргов. помоћник, Јован Петровић звани Шобота, Живко Ђорђевић звани Црни, СветиславПетровић, звани „ЉупчеПараћинац" Драгомир Милојевић, звани „Јагодинче" коцкари, Милан В. Савић, бив. чиновник I савамалске задруге, Радош Миленковић, памуклијашки раденик, Ангелина Гавриловић, овд. служавка, Властимир Петровић браварски раденик, Михаило Радовановић — Ускоковић, Милан Радаковић, звани „Ј1ичанин" Војислав Томић, звани „Мурга", Милорад Костић, звани „Ћор-Мида" коцкари, Јохан Шилер, млинар, АврамЕлијас, овд. шегрт; да су доброг владања и сиротног имовног стања Тихомир Дулић, овд. рабаџија, Јован Вутковић, овд. месар, да су доброг владања и средњег имовног стања Панта Туцаковић, овд. адвокат, Вељко А. Стојадиновић, шеФ жел>езничке сташхце, Сима Добросављевић, , овд. пенсионер и Петко Трајановић, рибар. IV Председник извенггава одбор, да је општин. ски суд решење својим од 28. Фебруара тек. год. АБр. 1903 одлучио, да цена лебу за прву половину месеца марта тек. године, т. ј. од нрвог истог месеца искључно буде иста, која је била и за другу иоловину месеца Фебруара тек. год. т. ј. двадесет и три паре дин. по килограму, а леб да се продаје по двадесет и пет пара дин. у тежини од 1087 грама. По еаслушању тога и по ирочитању поменутог решења суда, — одбор.је примио к знању ово решење суда о одређеној цени лебу за прву половину месеца марта тек. године. V По прочитању акта грађевинског одељења АБр. 1832, којим спроводи суду молбу Петра Јо-