Beogradske opštinske novine

Број 19

— 96 -

Год. XIX

62. Содна вода и друга заслађена водена пића . . . од 1 сиФона —. Г| 2 д. III. ГОРИВО 63. Дрва за гориво, без разликеод 1 т 3 0.30 „ 64. Камени и мрки угаљ и брикети од њих од 1 тоне —'60 ,, VI. МАТЕРИЈАЛ ЗА ОСВЕТЛЕЊЕ 65. Свеће: стеаринске, иараФинске, цересинске, палметинске и друге сличне, изузимајући лојане и воштане свеће . . . од 100 клгр. 2-— „ V. ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛ 66. Грађа без разлике . . . од 1 ™ 3 0 - 50 „ 67. Паркети дрвени сваке врсте . . од 100 клгр. 10 - — „ 68. Остали грађевински дрвени материријал, без разлике израде . . од 100 клгр. 12-— „ 69. Камен за грађевине, полурађен, тесан но неуглађен . . од 100 клгр. —'60 „ 70. Камен за грађевине, углађен (полилиран) ... . од 100 клгр. 4-— „ 71. Плоче за патосе и кровове од цемента или препечене земље (теракоте) . ■ . . . . од 100 клгр. Г— „ 72. Стакло за ирозоре и излоге, без разлике . . . . од 100 клгр. 2-— „ 73. Црепови и плоче стаклене за кровове и патосе . . од 100 клгр. 2•— „ 74. Гвоздене греде (трегери) и стубови ма каквог облика и израде од 100 клгр. —-50 „ 75. Креч обичан, гашен или негашен од 100 клгр. —-20 „ 76. Хридраулички креч, цемент и гинс без разлике . . . од 100 клгр. —-30 „ VI. РАЗНО 77. Баштенски и пољски производи; Дрва за гориво и грађа без разлике; Ћумур и угаљ сваке врсте; Камеп, земља, песак и шљунак; Просте израде од камена и земље; Гвожђе сирово или дорађено; 78. Сва остала роба, напред имено-ј од кола до вана, иа било да сеуград уноси, ( 1 ■ тоне 0 50 ' одколапрекроз град проноси или на сместиш- К ц , тош; те оставља ' ј -_1 д . 79. На Фијакере и друга кола, празна или са особама при улазу у град од 1 кола 0 - 20д. 80. Од једног товарног коња .... 0-10 „ Члан 93. Таксе под бр. 77. и 78. неће се наплаћивати на товаре предмета, који су по овој тариФИ трошарином оптерећени. Али кад се ови предмети кроз трошарински реон ироносе, на њих ће се ова такса наплаћивати и ако су трошарином оптерећени. Од плаћања ове таксе изузима се роба страног провоза (транзитна). Члан 94. Трошарина се наплаћује на нето тежину по одбитку даре, предвиђене у општој царинској тариФи ; али на захтев сопствеиика робе, трошарииа ће се моћи наплаћивати и на чисту тежину, којасе премеромсаме робе нађе, без обзира на ироценат даре која је у истој тарифи предвиђена. Члан 95. По овој тариФи, трошарина ће се наплаћивати и на сву ону робу, која се на дан њезина ступања у живот према чл. 91. ове Уредбе буде затекла у трошаринским или царинским магацинима, стовариштима и сместиштима.

Од кола до 1. тоне 0 30 дин., одкола преко 1 тоне 0-60 д.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 27. апрнла 1901 год. Председтао ваступнив председника општннр, члан суда г. Стеван Ивковвћ. Приоуствовао члан суда г. Владимир Лацковић. Од одборника били : г.г Ђока Тошић, Ђока Митић, Ђорђе Н. Соколовић, Љубомир Дојч:иновић, Јован Петровић, Младен Николић, Косга Др. Ривнић, Мих. Штрбић, М. Ј. Божић, Мих. Михаиловић, Стојан Пајкић, Р. Драговаћ, Васа Николић, Миленко СтеФановаћ, Јов. Илкић, М. Савчић, Јанаћко М. Јанковић, Деловођ, Мит. М. Марјановић. I Прочитан је занисник одлука седнице држане 20. априла тек. год. и примљен без измена. II Одборник г. Милош Савчић, —- поводом захтева одборника г. Милутина Степановића, учињеног у прошлој одборској седници и од одбора одобреног: да се пред одбор изнесе и нонова прочита последњи акт г. министра грађевина који се односи на канализацију, да би се утврдило постоје ли или не постоје наводи одборника г. Милоша Савчића изнесени у бр. 89 „Трговинског Гласника" о току рада одборске седнице приликом претреса извешћа комисије, која је нроучавала тражење господина министра грађевина по предмету канализације Београда; ипонуде задруге за подизање зграда за израду планова за кеј и канализацију, — наводи: да не стоји то, да је он оним својим чланком у „Трговинском Гласнику" изнео иеистину, већ је тим чланком хтео, да констатује: да је нриликом претреса извешћа поменуте комисије, којим је изјављено и мишљење о понуди задруге за нодизање зграда за израду планова за канализацију и кеј, у дебати и решавању учествовао и одборник г. Јован Илкић, који је заинтересован, услед тога, што је иредседник надзорног одбора и члан техничког одбора задруге за подизање зграда. И да он и сад остаје при томе и тражи да се то реши и у записник унесе. Поводом онога чланка одборника г. Савчића у бр. 89. „Трговинског Гласника", захтева одборника г. Степановића и овога навода одборника г. Савчића одборник, г. Јован Илкић ради — објашњења даје писмено своју реч актом АБр. 4099, која гласи: „После седнице у којој су читани извештаји већине и мањине комисијске односно начина, како се има приступити раду за извршење великих општ. радова одборник г. Савчић, — из разлога које сам ја нотнуно разумео али, који би се у ванредним придикама једва могли оправдати, — нашао је за добро, да се обрати путем шгамне ншрем Форуму него што је одбор општински, те да се њему пожали за неке учињене му неправде у тој седници, у којој као да нису били коректни ни већииа одборника па ни тадањи председник општине, а то само за то, што о једном и истом питању не мисле као он. „У чланку, који је изашао у „Трговинском Гласнику" г. Савчић говорио је у обиљној мери и о мени надајући се, може бити, да сам толико доспешан и расположен да са њиме кореспондирам, Ја не желим нити имам када да обавештавам лично г. Савчића него оно што имам да кажем по овој ствари изиећу пред одбор, за мене надлежном Форуму, пре но што би се ово питање о радовима коначно решило. За то налазим за нужно, да иснравим у оном чланку следеће: г. Савчић тврди, да сам био мњења, да се зову страни стручњаци, а уједно тврди, да сам се као члан задруге одвојио, да се ова израда нланова уступи задрузи. Овоје, господо, рукопипателна и проста неистина, јер кад бих био за стране стручњаке тада не би могао бити за задругу, као што се то и из мога одвојеног мњења види. Дакле ја сам као и тада, тако и данас за

то да се израда повери задрузи с тога, што сам уверен, да задруга нема потребе, да сензали —• као што то већина наводи у извештају — па да онет добро и брже изради те планове но што може општина са својом администрацијом, која јој је прописана и но којој се мора управљати, а ова је тешка и то не само код нас него свуда у свету, јер нема ни близу ону слободу кретања, коју ћете увек наћи код приватне иницијативе; — а да задруга има доста животне снаге и способности, о томејеона дала доста очита доказа за кратко време свог опстанка. „У напоменутој седници, ја нисам нагињао брзом решавању целог извештаја само за то што сам желео, да сваки од господе одборника буде собом потпуно на чисго у овом нитању и тога ради. сам и гласао да се извештај подели иа два дела по предлогу г. Стенановића. „За први део дао еам свој глас у корист оснивања нарочитог грађевинског одељка за прикупљање података, а то сам могао чиниги и ако сам у надзорном одбору задруге, која је понуду поднела и не могу дозволити икоме а најмање^г. Савчићу, који је мени изјавио, да ће и он такву понуду поднети да ме перфидно сумњичи, а кад дође до гласања, да ли да се уступи израда планова задрузи, тада ће те се уверити, да ли ћу ија гласати или не. Ово сам сматрао као иотребно, да као одборникизвестим општински одбор, а нутем шгампе нећу на ово ништа одговорити." Заступник председника општине наводи, да је на дневном реду данашње одборске седнице читање последњег акта г. министра грађевина, упућеног преко управе града ошптинском суду по предмету канализације Београда, на како се ова објаснења односе на исти предмет предлаже одбору да се сада пређе на дневни ред, а кад се дође на поменуту тачку дневног реда, онда ће госцода одборници имати прилике да даду своју реч по овој ствари ради објаснења. По саелушању овога, одбор је решио: Усваја се овај предлог заступника председника општине. III На иредлог заступника иредседника општине АБр. 4012, — одбор једногласно решио: Да се из оиштинске касе иошаље Управи Фондова петнаест хиљада динара, као прилог општине београдске за подизање споменика блаженоупокојеном Краљу Милану. Издатак овај да се учнни из општинске готовине по добивеном за то надлежном одобрењу г. министра Финансија. IV По прочигању акта одељака Управе града Београда АБр. 3683 и 3766, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио : Да су доброг владања и сиротног имовног стања: Ђорђе Вељковић, овд. пиљар и Витомир Рајић, подинжињер; да су му непознатн: Живан Радовановић, сензал, Драгутин Ковачевић, бив. чиновник и Марија жена Драгутина Ковачевића, бив. чиновника; да су доброг владања и средњег имовног стања: Никола Милишић, трговац и Драгутин Вулпчевић, гапедитер. V Застунник нредседника опшгине износи одбору на мишљење молбе: Катарине Рајковић, Драгутина Ж. Петровића, касац. судије у пензији и Катарине Јовановић и Симке К. Јакшић којима траже уверења о породичном односу.