Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XIX. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

НЕДЕЉЛ 24. ЈУНI 1901.

Број 24.

•ЖЈГЈГЈГЖЈГЈГЖЖЖЖЈЈГЖЈГЈГЈГЖЖЖЖЖЖЖ.

Ц е н а ;

За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годину

6 динара 3 , 9 .

претплату ваља сдати упутницом на општински с.уд а свв коресподбнције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАЂ.ЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ

ИЗВЕШТАЈ УЖЕГ ОДБОРА ИЗАБРАТОГ РАДИ ПРОУЧАВАЊА ПИТАЊА 0 ПОВЕЋАВАЊУ БЕОГРАДСКОГ ВОДОВОДА

Потписатима је част поднети комисији овај извештај: Проучавањем садањег стања београдских водовода, а поглавито проучавањем хидролошких прилика у Макишу у погледу могућности, да се садањи водовод повећа, ужи је одбор дошао до уверења, да се из низије макишке може добити још знатно већа количина подземне воде, него што се сада Црпе и у Београд шаље и да с тога треба што пре нриступити повећавању садањег водовода. Према томе нема потребе истраживати воду на другом ком месту илн прибегавати грађењу нарочитог водовода са савском водом. Према томе, част је ужем одбору, изнети овај предлог у коме би смислу требало поднети Господину Министру мотивисан извештај о задатку ко.ји је Г. Министар комисији поставио. Решењем Г. Министра Грађевина од 22. априла ове године бр. 3344, стављен је комисији у главноме овај задатак: „1. Има ли могућности, да се повећавањем постојећег новог водовода добије нз Макиша потребна количина воде, која би била довољна за далеку будућност, и 2. Ако те могућности нема, онда да комисија предложи на који би се други начин и од куда вода могла добити у толикој количини, да може бити довољна и за далеку будућност." У смислу истог решења, комисија је на првом састанку од 9-ог маја ове год. на коме су присуствовали чланови: Г. г. Никола Стаменковић, ректор, Др. Марко Леко, Светолик Поповић, Милош Дамњановић, Светолик Радовановић, Др. Михел, Коста Јовановић, Милан Милашиновић, Марко Нпколић, Др. Демостен Николајевић, Драгољуб Спасић, Милош Илић и Миленко Турудић изабрала ужи одбор од г. г. Николе Стаменковића, Милана Јовановића - Батута, Светолика Радовановића, Милоша Илића, Др. Марка Лека и Миленка Турудића. Овај је одбор имао четири састанка и то 15-ог и 18-ог маја, 5-ог и 20-ог јуна, на којима су присуствовали сви чланови сем г. Вг. Милана Јовановића - Батута, који је био само на последњем састанку. Први посао овог одбора био је, да прикупи податке о садањем снабдевању Београда водом.

Према тим подацииа стање водовода је овако: Београд добија воду са пет страна или из пет водовода, и то су: три стара и два нова водовода. Стари су водоводи: ]) Булбулдерски водовод; 2) Варошки водовод, и 3) Римски водовод. Нови су водоводи: 1) Из бунара у мокролушкој долини недалеко од Вшетечкове Фабрике шпиритуеа; 2) из бунара у макишкој равници, недалеко од извора Беле воде испод села Жаркова. Прва два стара водовода већим су делом обновљена 1889 и 1890 године и тада су саграђена два нова резервоара, сваки за 100 ш 8 воде, један на тркалишту а други на западном врачару. Римски водовод спојен је са великим резервоаром новог водовода. Нов водовод из бунара у мокролушкој долини, спојен је са реконструисаним варошким водоводом и са резервоаром великим на западном врачару, као и са великим резервоаром. Стари водоводи давали су воду за двадесет јавних чесама растурених по разним крајевима Београда. Реконструкцијом очувани су ти водоводи Београду, а грађењем новог водовода у мокролушкој долинн повећана је количина тих водовода. Стари водоводи долазе у Београд природним падом (гравитацијом) а вода из бунара у мокролушкој долини црпе се парном снагом и тера се у резервоар на западном врачару, а по потреби и у великн резервоар. Издашност старих водовода са свим је неједнака, јер они добијају воду из сразмерно плитких извора. Алн при свем том може се у сушно доба рачунати, да стари водоводи, са бунаром у мокролушкој долини могу дати за 24 сата око 520.000 литара = 520 куб. м. воде. Велики нов водовод. који добија воду из бунара у макишкој равници саграђен је према прорачуну, који је одбор општински усвојио 1889 године. По том програму водовод се имао саградити са обзиром на дневну потрошњу воде од 2000 куб. м. просечно, а у максимуму 3000 куб. м. Та количина воде да се добија за 20 сати рада. Инсталација за вађење воде, како за просечан дневни потрошак, тако и за поменути максимални дневни потрошак да буде једна, а већп утрошак да се постигне Форсираним радом.

Даље је истим програмом тражено, да се одмах предвиди све што треба за повећавање водовода и то најпре на количину од 4000 ш 3 а доцније на 8000 ш 3 дневно. За резервоар тражено је, да се у првн мах саградн за укупну запремину од 1500 ш 3 ; али да се приликом избора места, обрати пажња на то, да се на истом месту могу подићи и нови резервоари. Према прописима тога програма водовод је саграђен и у јуну 1892 год. предат је употреби. Саобразно поменутом програму остављено је у машинској згради места за још један пар машнна и котлова. Исто тако приликом копања рова за довод воде од бунара до резервоара проширен је ров свуда онамо где се кроз стену пролази на дуплу ширину, тако да се може поред положених цеви, положити и други довод, кад то потреба захте. Пролази испод Топчидерске реке, железнице и мокролушка потока, начињени су такође за дупли довод. За резервоар изабрато је такво место, да се могу подићи на истом месту и више резервоара. Ужи се одбор уверио, да при Форсираном раду, са^ања инсталација може да шаље у варош и до 3300 ш 3 воде дневно. Према изложеном, Београд данас располаже са количином од 3820 т 3 или 3820000 литара. Ако Београд броји данас 60.000 становника онда сви београдски водоводи укупно дају 63 литара воде на сваког становника и то 55 литара даје нов водовод из Макиша, а остало сви други водоводи. То је садање стање београдских водовода. Од како је нов водовод саграђен, не само да је број становника из године у годину растао, него је проширена и употреба воде поред домаће још и на индустриске и грађевинске потребе. Уследтога је утрошак воде из године у годину постајао све већи и већи, тако, да је водовод ускоро достигао своју максималну издашност. И ако је још 1893 године било предлога, да се одмах приступи поступном повећавању инсталације водоводне, није на томе ништа рађено све до прошле године када је ископано неколико провизорних бунара који су спојени у почетку са ископаним бунарима.