Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XIX.

НЕДЕЉА 30. СЕПТЕШВРЛ 1901.

Број 36.

ИЗЛАЗЕ Н2ДЕЉН0 ЈЕДАН-П7Т 1Д Х : I I /V : За Србију на годину 6 Д ина ?а на пола године 3 » За стране земље на годину 9 »

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Комисија за проучеље питања о утврђењу рејона вароши Београда довршила је поверени јој посао и поднела суду општине београдске извешће које гласи: „ИЗВЕШЋЕ 0 РЕЈОНУ ВАРОШИ ВКОГРАДА И 0 ЕВЕНТУАДНОМ ПРОШИРЕЊУ РЕЈОНА Потписати као члаиови комисије за проучавање овога питаља, састали смо се у више прилика, обишли смо варош нарочито на западиом и источном делу, прегледали смо старе рејонске границе и зграде, које су подигнуте ван рејона п натли смо ово: I. Садањц рејон Београда. Према плану регулације и садањем броју становника, Београд има око 60.000 становника и између 600—660 ектара насељене површине када се не рачунају п оне низије на Дорћолу до кланичне пруге, које су такође за насељавање одређене. Па како се наеељеност дели на три групе: густу насељеност, средњу и ретку, а на прву долази на 1 становника испод 40 кв. м.; у другу 40—80 а у трећу 80 до 120, то је јасно да у Београду при 110 □ т. на 1 становника насељење Београда долази у III групу. Па како је у другим варошима само средина насељена густо, делови за вилс ретко, а делови између ових опет средње, то изилази да је Београд насељен као впле у другим државама, а то би било похвално и по здравље становника по све угодно! Међутим то није тако. У Београду Фактично има крајева са густим насељењем, као што је Савски, Теразије и т. д. али има крајева скоро без икаквог насељења као извеснн делови Дорћола, Савске низије и т. д. Но главно је према овоме да је Београд скоро на крајњој мери насељености, а то је по све довољан разлог да се и не помишља на проширење рејона — посматрано са овог гледишта. Друкчије ствар стоји опет када се расмотре стварне прилике насељења у Београду. Благодарећи самовољи у подизању грађевина, неуређености рејонског питања

и несавесној шпекулацији као и скупоћи станова у правој вароши, границе Веограда су се необично размакле и једва може и данас да се стане на пут насељавању ван граница вароши. Највећа самовол>а био је постанак т. з. „Енглезовца" а постанак овога био је у исто време леп пример и за друге шпекуланте и сопственике њива близу и око вароши. За то је временом постало т. з. „Ново Селиптте." Старим рејонским улицама обухваћен је сав Енглезовац. И тако је један несавесан шпекулант и странац згрнуо силан новац за једну њиву коју је купио у бесцење све на штету престонице; сада је остало да се реши још питање о „Новом Селишту." При повлачењу трошаринске линије обухваћено је Ново Селиште овом линијом и тиме је створено једно стање које се не може одредити: да ли јеСелиштеу вароши или ван вароши. По трошариви су становници Селишта у вароши, а по границама вароши, по плану, они су ван вароши. Но било како било, питање је сада како да се уради са овим насељењем да ли да се експропришу подигнуте зграде и да се поруше, или да се границе рејона прошире. По приближној мерп површине Селишта у границама, које ће се ниже изложити, износи 125 ектара. Може се сигурно узети, да је једна половина ове површине потпуно насељена, када би се постојећа насељења једно до друго наређала, а то је онда 62 - 5 хектара или 625.000 кв. м.; даклв требало би експроприсати ову насељену површину. Ако би се узело да би један квадратни метар бао цењен са зградама заједно само 3 динара, ми би имали да платимо око 2,000.000 динара за експропријацију и рушење зграда. Овоје тако велика сума према новчаној моћности општине, да би чак и онда, када би се могла набавити, требало исту на што друго употребити, н. пр. на школе, кеј и т. д. За то је неизбежно да се остане само при једном решењу а то је: да се Селиште обухвати варошким рејоном што је могуће више, но тако да граница вароши не отиду у бескрајност.

Па у случају да се Селиште обу хвати међама варошким, питање је: а.) у којим границама треба то да буде; и б.) под којим условима, како и уком року има да се изврши ово примање: На тачку а.) има се приметити ово: Према границама, које комисија предлаже, и које су обухваћене приложеним планом ситуације и пројектом за рејонски закон, ово померање рејонских граница пма да буде тако: да се новим границама обухвати по могућству што више озиданих зграда за станове, а међутим да простор не буде сувише велики; да нове рејонске линије буду што дуже и са што мање прелома а са таквим падовима да могу послужити и као саобраћајне улице. Ово је према садањим приликама урађено новим рејонским линијама, које се виде из ПЛЗјНЗЈ. Овим међама обухваћени су најнасељенији крајеви Селипгга, у колико су то остале прилике дозволиле и површина варошка увећада је за 120 хектара или од прилике \ 5 део садање насељене варошке површине. На овај начин примило би се у варош 440 домова (зграда) са 837 станова и око 6000 становника, а остадо би ван рејона 287 зграда са 2700 становника. Као што се из предњих бројева види, остаје ипак г ' 3 зграда ван рејона, макар да су исте куд и камо мање и незнатније. Више зграда обухватити није могуће због тога, што би се ради тога морала обухватити несразмерно велика површина земљишта, које је сада поље и ненасељено. На тачку б.) има се ово приметити: Примајући у рејон извесне зграде, а остављајући ван рејона скоро трећину ванрејонских зграда, мора се унапред знати: под каквим условима треба да је примање а под каквим условима треба да буде остављање зграда ван рејона. Односно примања ово су главни услови, који би се требали испунити, јер није ни право ни у реду да се приватни користе овом потребом, па да своје њиве, које сада случајно улазе у рејон, продају