Beogradske opštinske novine

Број 40

- 233 —

Год. XIX

XV По прочитању извешћа грађевинског одељења, АБр. 8489, по молбиИлије Ћирића, нуковника у пензији, којом тражи да му општина изда накнаду у земљишту зато што му је погрешно издата тапија од стране општинског суда и за то што је приликом регулисаша свога имања уступио за улицу Браће Недића и Кумановску од свога земљишта 198,58 кв. м. као и по прочитању ранијих акта овога предмета одбор је решио: Да се овај предмет упути општинском заступнику, да га размотри и изјави своје мишљење о томе: је ли ово тражење молиоца и у колико на закону основано, па по том да се исти предмет врати одбору на коначно решење. XVI По прочитању извешћа грађевинског одељења, АБр. 8868, по молби Бг. Демостена Николајевића, Физикуса Управе града Београда, АБр. 7114 од ове године, којом моли, да се изврши пројектована регулација на његовом имању постојећем у Душановој улици спраммале ниваре; као и по прочитању молбе Ђорђа Р. Одавића, овд. трговца, АБр. 94'28, којом изјављује да ће ако се на имању Бг. Демостена Николајевића, Физикуса Управе града Београда, постојећему Душановој улици снрам мале пиваре изврши регулација у току ове године устунити општини без вкакве накнаде од свога имањакоје се граничи овим имањем Николајевића, простор, који бп новопросечена улица од тог његовог имања заузела, — одбор је решио: Да се усвоји како молба Бг. Демо"--•стена Николајевића под АБр. 7114одове године тако и ова молба Ђорђа Р. Одавића и да се земљиште Бг. Николајевића које му се за рад нзвршења ове регулације има одузети процени сходно грађевинском закону за вар. Београд, имајући у виду то, што имање истог овом регулацијом добија још једно лице услед просецања нове улице, па процена истом саопшти и даље надлежно поступити. XVII Председник извештава одбор, да је Петар Јевремовић, бив. општински извршитељ, у години 1894 наплатио од Симе Лазаревића, овд. бакалина, шест сготина деведесет динара и осамдесет пара динарски, на које је плаћање Лазаревић био осућен за унесени гас у трошарински рејон на кријумчарски начин, па наплаћени новац не предао општинској каси већ утајао. Да је Јевремовић по том за ову и остале злоупотребе почињене у општинској служби оптужен и осуђен. Да је досуђену му казну издржао, али да се пресуда којом је осуђен није имала од куда извршити по грађатгској части. С тога предлаже да се ово потраживање општинско од Јевремовића огласи за пропало и по књигама расходује. По саелушању тога и по нрочитању односних акта АБр. 8898, — одбор је решио: Да се сума у шест стотина деведесет динара и осамдесет пара дин. колико је Петар Јевремовић, бив. овоопштински извршитељ, наплатио од Симе Лазаревића, овд. бакалина, на име кријумчарске казне, па упропастио, огласи за пропало општинско потраживање и као такво расходује, пошто се од Јевремовића нема од куда наплатити. ХУШ Председник износи одбору на решење по нуду Самуила Сгевановића, АБр. 8704, којом нуди општини на откуп своју збирку старинског оружја, слика и бронзе. Пошто је прочитана ова понуда и ранија акта истог предмета, одборник е. Тоша МихаиловиЛ, неће да цени вредност ове збирке, јер је она утврђена од стручњака. Питање је, да ли општина може имати задатак да прикупља старине иди је то дужност државеНалази да је тоствар државе и да се тај посао има вршити по извесном програму. Није у начелу, да општина откупи ову збирку, јер ће јој се непрестааце подносити такве понуде, а олштина с обзиром на осталењене потребе не располаже и срествима на овакве цељи. Одборник г. Никола СиасиЛ слаже се са предговорником. Одборник г. Васа НаколиИ неће да се упушта у расправу тога питања чи а једужност, да прзкупља овакве старине, али као Србиа не може да допусти, да те ствари оду на страну, јер не може ни по коју цену да допусти да пушка Главашева која је пре толико година прва пукла на српске душмане, оде у руке странаца. Гласаће за откуп. Одборник г. ЈанаИ ЈанковиЛ за откуп је в ди се боји да се исте ствари немају где сместити. Одборник г. Манојло Клчдис за откуп је само оних предмета који за нас Србе имају вредности. Одборник г. Ћока МишиК је за откуп, јер је понуђач исту збирку био једном продао на страну, па је од тога одвраћен и обећано му да ће је општина откупити. Одборник е. Раденко ДраговиЛ налази да општина није позвана да одкупљује ове старине већ о томе има да се брине држава. Није за откуп јер налази, да општина нема за то срества. Тражи да се преко ове понуде пређе на дневни ред. Одборник г. Михаило МихшловиЛ је за откуп само оних предмета који су за нас од вредности. Одборник а. Отмева.н ВеселиновиК неће да се упушта у оцену тога, да ли се је нонуђач обраћао држави за откуп ове збирке или не. Можда се је понуђач обраћао држави али да му иста са оправданих разлога није могла понуду усвојити. Питање је сада, да ди општина сме да пусти да ове старине оду на страну. Слаже се са одборником г. Николићем, да општина ни по коју цену не сме то допустити. Јер ако се то допусти ми ћемо за овим старинама у своје време трчати. као што то данас чинимо за нашим старим рукописима и ми се радујемо кад можемо да улучимо прилику, да их прегледамо и из истих забележимо оно што је по нас од важности. Одлучно је за то да се ова збирка не испусти. Одборник г. Косш% Др. Ризнип са гледишта ФингСисијског у начелу је противан куповини ове збирке. Могао би још и да се сложи са гдедиштем одборника Клидиса, кад би општина располагада довољним средствима за то ади кад узме у обзир, да је општини за извођење пред стојећих јој радова преко потребна свака пара онда не може да усвоји ни предлог г. Клидиса. Тражи, да се с тога преко ове понуде пређе на дневни ред. Одборник г. Ђока ДимишријевиЛ имао је прилике да види на страни да све општине имају своје збирке старина. С тога је за откуп ове збирке ако општина има за то Финансијске могућности. Одборник г. Милушин БожиЛ у начеду је за откуп ове збирке јер у страним земљама постоје чак и закони којима се забрањује изношење старина из земље. А што се тиче цене предлаже, да се из одбора избере ужи одбор, који би се са понуђачем погодио. Одборник г. Михаило МихаиловиИ предлаже да се из одбора избере ужи одбор који би имао од понуђених ствари побележити оне које за нас имају вредности и споразумети се са понуђачем односно цене тих ствари. Одборник г. Сшојан ПајкиЛ прегледао је ову збирку и мишљења је да је цедокупну ваља откупити. Одборник г. Ђорђе СоколовиЛ је или за откуп целе збирке или да се ништа не откупљује. Председник оигишине наводи да ово питање није ново за општину, оно је можда ново за поједину господу одборнике. Ви сте саслушади мишљење стручњака, који су оцењивали вредно^т ове збирке, то сутако уважене личностн чијој се оцени мора апсолутно веровати. Најтежсје овде питање Финансијско стање општине. Али сматра да би се откупом ове збирке учинио моментално један издатак, којим општина не би отуђида ништа од своје имовине, већ би јој та збирка бида једна тековина. Извесна сума готовога новца претворила би се у покретну општинску имовину готово маого веће вредности. У програму за подизање општинског дома предвиђена су и одељења за општински музеј. Музеји су установе, којима се подстиче код омладине родољубље и познавање прошдости својих предака. Све пресгонице имају те установе и с тога ми не смемо допустити да Београд у томе чини изузетак. Ако се ви решите да ову збирку откупите за оаштину, општина би само тим заменула једну своју имовину другом. Одборнџк г. Тоцор МихаџловиК тражи да понуђач ако му се ова збирка откупи документује, да су предмети, који је састављају доиста биди својина оних лица како се у понуди назначује. По сасдушању свега тога, — одбор је решио: Да се ова понуда усвоји и да се понуђена збирка старинског оружја сдика и бронзе откупи за општину. Да куповину са понуђачем закључи ужи одбор у који да уђу одборници г.г. Милутин Божић, Никола Спасић, Коста Др. Ризнић, Манојло Клидис, Стеван Веселиновић и председник општине, а да се умоли и г. Михаило Валтровић, проФ. Вел. Школе и чувар народног музеја, да би изволео овоме одбору давати потребна објашњења па кад овај одбор погодбу закључи, онда да се о томе извести одбор ради одобрења потребног кредита за исплату. XIX За остаде предмете стављене иа дневни ред за данашњу седницу и то: продужење претреса пројекта уредбе о трошарини града Београда; извештај одборског повереништва за оцену штете нанесене имању Уроша Бдагојевића ниведисањем Војводе Миденка удице ; молба грађана палилудског краја, да се уведе још једно место кметовског помоћника за палилудски крај за извиђање потрице; саопштење извешћа грађ. одељења по предмету просецања нове улице између таковске и скопљанске удице; предлог грађев. одељења за регудисање личанске улице, молба задруге жељезничког особља за ослобо-