Beogradske opštinske novine

Број 41

— 241 -

Год. XIX

РЕДОВНИ САСТАНАК 30. октобра 1901 год. Пррдседавао предеедник општине г. Милован Р. Маринковић. Присуствовали чланова еуда г.г. Владимир Лацковић и Драгутин Симић. Од одборника били г.г. Ђ. Соколовић, Дамњан Стојкови^, Благоје Милошевић, Миша Полићевић, Дим. Миленковић, Давид Були, А. Н. Крсмановић, Јанаћ М. Јанковић, Мих. Михаиловић, Стојан Пајкић, М. Савчић, Р. Драговић, Васа Ииколић, Сима Николић, Ив. Ивковић, Атанасије НетровиК, Јован Петровић, Спаса Илић, Младен Николић, М. Клидис, М. Штрбић, Милутин Степановић, Јован Илкић, Љуба Дојчиновић, К. Н. Ласаревић, Н. Спасић^ Милутин Ј. Божић, Петар Новаковић, В. М. Тодоровић, Миленко СтеФановић и Д. Тадић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлуке седниие држане двадесет трећег октобра текуће године и примљен без измена. II По прочитању акта иследног судије првост. суда за вар. Београд АБр. 9894 и одељака Управе града Београда АБр. 10028, 10066, 10067, 10098, и 10102, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних дица, — одбор је изјавио : Да су му непознати: Алекса Полаковић, Днмитраје Шандоровић, Фијакериста, Павле Велимарковић, скитница, Димитрије Ж. Миленковић, келнер, Никола Јојић, бив. трг. помоћннк, Илија — Мидија — Миљковић носач; да су доброг владања и доброг имовног стања: Чеда Бркић, адвокат, Јаков Медина, мељач и Др. Живан Гашић, лекар; да су доброг владања и средњег имовног стања:^Петар В. Јовановић, учитељ и Љубомир Ћирић, проФесор; да су доброг владања и сиротног имовног стања: Љубомир Стошић, бив. трговац, Ружица жена Љубомира Стошића, бив. трговца и Бошко Јоваповић кочијаш. III Председник износи одбору на мишљење молбе Агније Ђ. Константиновић, удове, Димитрија Крстића, земљоделца и Свет. Г. Мишковића, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби Ст.Вр. 2355, 2362, и 2389, — одбор је изјавио мишњење : Да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. IV По ирочитању акта првост. суда за варош Београд АБр. 10036, којим тражи уверење о томе: да пок. Милева жена Јована СгеФановића овд. баштована, сем земљишта у томе акту првост. суда описаног нема никаквог другог непокретног имања, а исто уверење да буде издато по пропису § 471 тач. 11 грађанског поступка, — одбор је регаио : Да одборници г.г. Благоје Милошевић, Љуба Дојчиновић и Ђорђе Соколовић извиде постоје ли у истини наводи Јована мужа пок. Милеве па ако постоје издаду уверење које се овим актом тражи. V Одборнкк г. Њжола Спасић наводи да је председпиштво у једној од прошлих седница обећало, да ће изнети пред одбор на решавање извесна питања, која се односе на електрично осветљење и трамваје, па то до данас није учинидо. Пита председништво: мисли ли исто и кад изнети та питања одбору на решење. Председник је одговорио, да ће изнети пред одбор на решавање она питања, која се односе на трамваје и осветљење за која буде нашао да су предмет одборског решавања и то кад та

питања буду дозрела за решавање. То су питања извесних радова, које друштва имају извршити према додатку уговору за трамвај и осветљење Београда, закљученом у 1899 години. Директор друштва иалази се сада на путу, вамо је отишао ради поруџбине извесних предмета који су друштвима потребни за извршење тих радова. Општински суд међу тим предузео је најозбиљније кораке код друштава, да сва питања која се односе на осветљење и трамваје доведу у ред. Трамвајско друштво поднедо је на преглед планове за нове пруге и планове за преобраћај коњске вуче на електричну и исти су планови упућени надлежнима на одобрење, тако да ће друштво с пролећа већ моћи да изврши те радове. Одборник г. Никола Спасић није задовољан са овим одговором председништва. Наводи, да је једва комисија, коју је на молбу суда одредио г. Мивистар грађевина констатовала многе неисправности код трамвајског друштва и друштва за електрично осветљењв и о томе поднела извешће. Тражи, да се извиди, је су ди друштва те неисиравности довела у ред, па ако нису онда да се изнађе пут и начин, да се са друштвима кида. Одборник г. Милушин СшеианоаиЛ ни сам није задовољан одговором председништва. Трамвајско друштво и друштво за осветљење експдоатишу нас на најбестиднији начин по његовом мишљељу и мишљењу које у грађанству постоји. Осветљење је уведено како по јавним установама, тако и по приватним радњама и становима. Друштво се добро за то наплаћује а међутим потрошачи електричне струје имзју жалосно осветљење а на исто чине грдне издатке пдаћајући за осветљење исто онолико колико је пдаћано кад је био врло мади број претплатника ма да је уговором нредвиђено, да ће се цена осветљењу са умножавањем претплатника спуштати. С тога је за то, да се или то друштво пригна на тачно испуњавање својих обавеза по уговору или да се с њиме кида. Што се тиче трамваја желео би, да одбор о томпитању шго више дискутује.Да бито могдо бити одборници треба да су упознати са одредбама уговора, који опппина са друштвом има. С тога тражи, да се тај уговор аутограФише и разда одборницима. Сем тога тражи да општински суд одмах предузме корак код трамвајског друштва, да друштво саобраћај трамвајимаубрза. Председник је одговорио, да и сам жели, да се и једна и друга ствар у ред доведу и да и сам на томе колико му је више могуће ради. Уговори које ошптина има са трамвајским друштвом и друштвом за осветљење одштампани су у засебну књигу и ко год жели може их добити. ТТТто се је пак до оваквих односа између општине и друштава дошдо кривица је до тога, што је надзорна комисија, која по уговору за осветљење треба да постоји, била укинута и тек месеца Јануара ове године понова изабрата. ТТТто се тиче тога што друштво за осветљење даје рђаво осветљење а трамвајско друштво садањим саобраћајем не задовољава потребу грађанства, поред тога што општинска управа настојава, да та друштва задовоље потребу грађанства, грађанство треба и само да предузима кораке, да нагна друштва, да му се даје довољно струје и да се убрзаном вожњом задовољи потреба саобраћаја, а оно би на то нагнало друштво тиме кад би му отказадо претпдату на осветљење и кад се трамвајима не би служило. На тај начин друштва би била нагната да задовоље грађанство, како би се служило трамвајима. Тако се то ради и у страном свету, а то би за друштва била и најосетнија казна. То је начин да грађанство казни друштва. Међутим он ће са општинским судом као што је и раније рекао водити најозбиљније ста-

рање, да осветљење и трамваји буду доведени У ред. Одборник г. Милушин СшеиановиЛ не мисли, да се овим питањима хоће што да пребаци председништву. Одборници који на иредседништво упућују питања, која се односе на осветљење и трамваје желе да тиме убрзају раснраву питања која се на те установе односе. По саслушању свега тога, — одбор јерешио: Да се пређе на дневни ред. VI Председник нзвештава одбор, да је на дневном релу претрес извешћа одборске комиеије за проучење питања о утврђењу варошког рејона. Пошто је прочитан исти извештај, приступљено је дебати по истом. Одборник г. Никола СаасиК, као чдан комисије, која је ово питање проучавада, излаже рад исте комисије па и ако је исти извештај потписао ипак је мишљења да ое рејон мора свести у уже границе од оних које су у извешћу комисије обележене, јер се ре|Онско нитање не може извести онако како комисија преддаже са Финансијских тешкоћа. Одбо/ник г. Веља ТодпровиК желео би прво да зна постоје ли данас надлежним путем утврђене границе варошког рејона и да ли су куће за које комисија предлаже да се експропришу по шгнуте посде утврђења граница варошког рејона. П\ едсдиик је прочитао решење општинског одбора од 14. Фебруара 1890 године ГБр. 128 којим су одређене границе варошког рејонг као и акт г. министра грађевина од 6. априла 1890, ОБр. 1445, којим је одобрено исто решење одбора и објаснио да има кућа ван садашњег рејона, које су подигнуте пре његовог утврђења, а већи део које су подигнуте после утврђења истог. Одборник г. Веља ТодоровиА предлаже да иста комисија или комисија коју одбор понова изабере извиди које су куће подигнуте ван граница реона утврђеног напред поменутим решењом одбора, а пре одобрења његовог од стране г. министра грађевина као и ио чијем су одобрењу подигнуте па према броју, вредности и удаљености истих од граница утврђен Ф рејона, а с обзиром и на то по чијем су одобрешу подигнуте изјави мишљење о томе: како би се са и тима имадо поступитн, а на имегдали би их требазо обухватити у рејон или експроприсати. Што се тиче кућа подигнутих ван утврђеног рејона после утврђења његовог мишљења је, да исте треба норушити без икакве накнад пошто су исте подигнуте пошто су границе рејона надлежним путем утврђене и то објављено. Олборник г. Милоги СавчиЛ слаже се са г. Тодоровићем и наводи да би се лако дозеало, које су куће подигнуте ван граница сада постојећег рејона, пре утврђења истог, из иланова премера источног Врачара, који је посао вршио г. Милан Андоновић, а над којим је посдом он као опшгински инжињер водио надзор. Одборник г. Милушин Стеаанови% не слаже са предговорницима. Лепо би било, кад би рејон остао у старим границама, ади би нас далеко одведо, кад би смо решили, да се руше без накнаде куће подигнутв ван граница утврђеног рејона после његовог утврђења. Грађави који су те куће подигли манили су Савинац и они су сада наши грађани. Рушити им сада те куће без накнаде не би било ни умесно ни по пуларно. Усвајау начеду у неколико предложено проширење граница садањег рејона од стране комисије, а у којим границама изјасниће се кад се буде приступило коначном решењу овога питања .