Beogradske opštinske novine

Број 6

- 48 —

Год. XX

представа одвајају карактерне особиие и знаци за творење појмова. Ту имамо два ступња: нижи И виши. НижИ стуиањ је издвајање иди одаучивање појединих елбмената од других чулних представа као: одвајање представе о некој особини од представа о разним предметима н. пр. зелбнило боје и т. д. Виши ступањ употреба речи, слова, циФара, у опште знакова место ствари и коИкретних појмова Реч је с почетка везана са стварју а после се одваја и посматра сама за себе (граматички), тако исто бројеви, поједине мисли и т. д. На основу аПстракције врши се генерализација појмова т.ј. уопштавање. Из многих сличних прелстава које су апстраковане уопштавају се појмови, из многих примера састављрју се правила, принципи, закони и т. д. Да се вратимо назад. Дакле за добијање знања освове или елементи су представе. Да би оне могле послужити здравом и правилном духовном раду треба да Су јасне. и разговешне. Како се може доћи до јасних и разговетних представа? Да би се могло доћи до јасних и разговетних представа треба прво де је здрав, телесни и духовни строј, а друго да је иримњивосш или дисиозиција здрава и нормална, даље да им% у духу нашем веЛ нешшо шшо је слично ит исшовешно с оним шшо с иоља долази. Као год што је за постанак осећаја нужно да се утисци Ашављају тако је и за постанак представе нужно поред пажње свестрано опажање и проматрање, на основу груписања осећаја око дотичног предмета, који је имао нечег сличног са ранијом представом о каквој другој ствари. Дакле помоћу аперцепције — долазимо до чистих и јасних представа. Према томе да би смо дошли дојаснихнових представа, које ће св аиерциповати нужно је дакле извеена иримена духа. За ачсгракцнје је пак нужко иореЏње иредстава једне с другом, везивање сшарих са новим, издвајање на\ основу бишних знакова и груиисање у целину. Ове околносши шреба ца им%мо на уму ири размишљ1њу о обради нгсшавног градива и сшварању убеђења, и воље. Ова Факта сама собом нам казују да се при предавању наетавног градива мора имати на уму строго овај процес духовни. То је пут којим се долази До знања. На тај начин да би се правилно вршио процес аперцепцијеу духу васпитаниковим неопходно је нужно да се припреми дух његов за усвајање нових представа тиме што ће се износити преда њ-га концептни предмети и изазивати представе које већ ностоје у духу или које су сличне са новим представама. Те тако задобавене нове представе имају да се згодним начин ш сравне и вежу са постојећим предствама, да се из битних знакова који се налазе и код једних и код других заједно, створе појмови и оно што је од општег значаја. Најзад посдедња део у овом раду био би примењивање ових овако добијених појмова на живот, кретање и управљање, подвођење својих одлука под принципе који су на тај начин стечени. Тај рад педагошким језиком зове се обрада наставног градива. То је сав метод и сва моћ учитељева. Одбаците му то ви сте га скренуди с пута. Другим начином може се доћи до знања — ади то неће бити својина ученикова. На овај начин, који смо описали задобивено знање, дакле путем чисто психичког процеса не само што ће бити темељно и квадитативно боље већ бити још и акшивно, јер ће га васпитаник оживљаваши тиме што ће га примењивати и стављати у служби моралне воље.

' Овај метод обраде наставног градива изгл^да као нека ФОрмална скала или шаблон, али то у ствари није шаблон. Шаблон је оно што се намеће, у шта се укадупљава рад и мисао. Међу тим овде је природни пут постајања представа и творења појмова употребљен у служби васпитне науке за добијање знања. Ти ступњи којима се Формулишу постанак и обрада наставног градива назвати су формални сшуињеви. Ми ћемо се овде мало задржати на подели тих ступњева у дидактици. У главном свлко предавање наставног градива треба да прође кроз ове псигичке процеее: аперцепцију, апетракцију и Функцају. Дерифелд и Вилеш тако и деде Формадне ступн .еве у на стави називајући први ступањ очигледноги&у, а она се дели на увод и опажање, други ступањ : мишљењем, које се деди на поређеље и везавањв и трећи ступањ ирименом учење. По Хербаршу и Цилеру свако предавање мора проћи кроз 4. ступња: јасност (анализа и синтеза) асоцијацију, системг мшод (функцију). Рајн деди нгставу на 5 ступњева : ириирему ^(анализу), иредавање (синтезу), везивање (асоцијацију), иреглед (систем) и иримену (функДију.) Ну свака од ових деоба у гдавном има ова 3 обедежја: аперцепцију, која се оснива на очигдедности, аптгракцију и генерализацију на којима со оснцва мишљење и Функцију, која се огдеда у примени. Ми ћемо усвојити Рајнову подеду и објаснити како треба од придике да се изведеједно предавање по Формалним ступњевима. Пре сваког предавања нужно је да наставник има пред собом јасно истакнут циљ који жеди предавањем постићи. Ово истицање циља у главном може бити на два начина: иди ће наставник отворено казати ученицима: данас ћемо то и то имати да научимо или ће ученици имати сами да пронађу циљ вештим радом учитељевим. Овај други начин, где год је могуће боље употреЗљавати, јер се о њему огледа најбоље принцнп саморадње. Ово истицање циља узимао је Хербарт као заеебан ступањ у настави. Ну то се не може узимати као стунањ јер нема ни једног психичког нроцеса који би нарочишо проводио ову радњу наставну. 1. Приирема (анализа). Напред је казато да свака нова прздстава треба да има у духу већ нешто слично, што ће излазити г на сусрет ономе што додази. Свако ново предавање треба да се осдања на стару лекцију. Ну не само то, свако ново знање које се даје деци треба да се оснива на дечјем искуству, које је раније заузедо места у духу. Тога ради треба пре сваког предавања децу испитати да кажу шта сама знају о грађи која им се даје. 2. Предавање. После анализе дечјег знања долази давање живота. По себи се разуме да је овде најглавније да све нове представе треба деци да буду што је могуће јасније. Тога ради учитељ треба у припреми да изнвсе и нрибави што више средстава и конкретних предмета, те да му буде настава очигледнија. Даље, да излагање наставног градива будепо извесном реду, да буде методски, да буде подељено у одељке, и у што занимљивијем облику да има што многобројнијих интереса а и да утичв на што више нраваца дух развитка. 3. Везтање. Пошто је изложена нова наставна грађа треба је спајати са оним што већ постоји у духу дечјем, треба везивати нове представе са старим, поредећи их и т. д. Ово поређење и оддучивање представа треба опет да се

изводи по извееном реду од прилике онако, како се и предавало, јер иначе се може произвеети збрка у духу дечјем. Упоређивањем, сличавањем и разликовањем доћи ће се до уопштавања и резулт»та, који ће нам помоћи сиетематизовању знања. 4. Преглед. Из општих знакова који су карактеристични за поједине представе, долази се До укупне представе или резултата о изложеној наставној грађи. Ако је предавање из Познав. природе, на овом ступњу ће деца изводити помоћу учитељевом: класе, редове и родове, у које додази која јединка и увршћаваће је у исту. Ако је предавање из Хр. Науке, Историје и т. д. онда се на овом ступњу изводе поуке, правила, закони и т. д. На посдетку долази: 5. Примена. Ово је завршетак предавања. То је практични правац развијања васпитаниковог. Све оно што се издагало у дотичној наставној јединици треба да се примени и потврди на жизот. Овде убеђење треба да пређе у вољу. То је најважнији ступањ у наставном раду и од највеће је вредносги у васпитању, јер се по поступању васпитаникову цени његово васпитање и морални карактер. (Свршиће се)

0 Б Ј А В А Послови у општини београдској по свима одељењима оаштинске управе тако су се умножила и разгранали да за свршавање исгих, потребно је извесно време рада без икаквог прекида. Па да би општинска управа с једне стране оправдала поверење, и довела своје текуће послове, да се свакодневно свршавају, а с друге страие, помогла публици, да по својим молбама и тражењима дође до свога права и задовољења, потребно је да све чиновнишгво опшгинско буде на раду после подне од 2—5 у својим канцеларијама попггеђено одстране публике, а у самом интересу исте, па с тога суд општине града Београда Објављује : да ће се од данас па до даље наредбе по свима одељењима општинске управе примати публика само пре подне, а за хитне послове у суду општинском дежураће по један од кметова од 2—5 часова по подне свакодневно за пријем публике и свршавања најхитнијих послова. Ова се објава доставља ради знања грађанству општине београдске. Од "стране Суда општине града Београда Абр. 1136, 3. Фебруара 1902 год.

Гра^анству Београдском Познато је грађанима, да постоји друштво за подизање храма Св. Саве, коме је председник Његово Високопреосвештенство архијепископ београдски и Митрополит Српски Господин Инокентије. Да би се остварила узвишена циљ овога друштва суд општине београдске овим чини апел на београдске грађане, да помогну томе, заузимајући се својски да се путем обавештења образују по варошким одељцима пододбори за прикупљање прилога за ову свету и опште народну задужбину. Од суда општине београдске 23. Јануара 1902 г. АБр. 662. Београд.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВВОГРАДСЕА Штампарија Д. Димитријевика, Иван-бегова ул. бр. 1. Одговорни уредник МИХ. М. МАРЈАНОВИЂ, секретар општине