Beogradske opštinske novine
Број 14
- 112 -
Год. XX
4. издаци на плате општинског особља и служитеља; 5. пореза на општинско имак>е; 6. издаци на подизање нових и оправку општинских грађевина; 7. трошкови на набавку канцеларијског материјала, огрева и осветљења; 8. кирија за зграде где општина нема својих; 9. издаци на храну снротних општинских апсеника; 10. издаци на издржавање и лечење општинске сиротиње и сиротних војника о вежби; и 11. по варошким општинама издаци на осветљење вароши, калдрмисање улица, подизање и одржавање паркова,' канализацију и нивелацију вароши и снабдевање вароши добром пијаћом водом и томе слично. Члан 129. Општински буцет саставља општински суд и подноси га на претрес и решење општинском одбору, бар на два месеца пре почетка рачунске године. Члан 130. Ако се у буџету расходи поклапају са приходима, те није погребан никакав прирез, или ако прирез не би био већи: у сеоском од 10'/<> а у варошком од 15° о непосредне порезе, онда се буџет, пошто га одбор одбори, шаље још на одобрење надзорној државној власти. Ако надзорна власт учини примедбе на буџет, па их ошптински одбор неусвоји, он ће дати своје разлоге за то и послати надзорној државној власти, која ће буџет послати на решење министру Финансија. Решење министрово извршно је. Ако надлежна надзорна власт у року од месец дана, а министар Финансија у року од два месеца, од дана пријема буџета не донесе своју одлуку, општински ће буџет важити онако, како га је општински одбор усвојио. Члан 131. Ако је за подмирење општинеких расхода потребан већи прирез него што га општински одбор може сам одобрити, одбор ће, пошто прегледа и претресе општински буџет, решити да општински суд сазове општински збор, коме ће изнети на решење потребан прирез. Ако општински збор не одобри тражени прирез а издаци се, унесени у буџет, не могу подмирити другим путем, нити се п о закону смеју изоставити, тражиће се за то одобрење од министра Финансија, одпосно од Државног Савета. Члан 132. У свакоме општинском буџету ставиће се и један кредит за подмирење непредвиђених општинских потреба. Из овога се кредита могу подмиривати само непредвиђене општинскеј потребе и то само по решењу општинског одбора. Члан 133. Из општинске касе могу се чинити само они издаци, који су буџетом предвиђени, или, ако је случај нретходног члана, онда но решењу одбора. Издаци, учињени по рачунима преко или ван буџета без надлежног одобрења, сматрају се као злоупотреба, и за штету одговарају руковалац касе и наредбодавац солидарно. Члан ,134. У осталом за општински буџет важе прописи закона о окружним, среским и опшгинским буџетима. Члан 135. Председник и благајник дужни су на крају свакога трећег месеца поднети општинском од бору састављен општински рачун о приходу и расходу; а општински је одбор дужан најдаље у року од 10 дана од пријема прегледати и оверити рачун.
Овако прегледане и оверене рачуне општински суд ставља у судници на углед грађанима од дана прегледа па за 15 дана, и сваки грађанин има права ове рачуне прегледати, и на њих своје примедбе стављати. Члан 136. Председник општине с руковаоцем касе на крају рачунске године, а најдање до 20. јануара нове године у сеоским, а до краја Фебруара у варошким општинама, дужни сусве општинске рачуне саставити и општинеком одбору на преглед поднети, који ће их најдаље за 20 дана прегледати. Ако председник и благајник не би у овом року саставили рачуне, или их не би поднели на преглед одбору, онда ће онштински одбор тражити од Главне Контроле да одреди стручно лице за склоп ових рачуна о трошку одговорних рачунополагача. Члан 137. Ако би председник и благајник саставили општинске рачуне и поднели их на преглед одбору, а овај их не би у остављеном рбку прегледао, надзорна ће власт по достави рачунонолагача или којег грађанина урадити шта треба, да овај преглед изврши лице, које Главна Контрола одреди, на трошак одговорних одборника Члан 138. С рачунима, прегледаним од стране одбора општинског, поступа се по одредбама закона о окружним, среским и општинским буџетима. Нађе ли пак општински одбор у рачунима неправилности, он тражи од рачунополагача потребна објашњења, па, ако се и њима не задовољи, доставља ствар са својиммишљењем државној и надзорној власти, која ће их у року од 10 дана послати Главној Контроли. Члан 139. Благајник је дужан предати новом рачунополагачу, најдаље за 15 дана од дана наредбе о предаји, рачуне, књиге, новац и све чимеје руковао по три извода, од којих ће један остати у општинској архиви, а по један добити председник и благајник. Члан 140. Сви новчани акти, документи, таније од општинског имања, као и новац, морају се чувати у општинској каси. XI Надзор државне власти Члан 141. Врховна надзорна власт над онштинамаје министар унутрашњих дела, а непосредна надзорна власт над општинама окружних вароши је окружно начелство, а над општинама по срезовима срески начелник. Над општином београдском непосредна падзорна власт је Министар унутрашњих дела. Члан 142. Државни се надзор нростире на све послове општинске власти, који превазилазе самоуправни делокруг њен, а тичу се среза, округа и државе; и на тачно вршење свију законских прописа и законских наредаба државних власти у колико их општинске власти имају да примеЊ УЈУЧлан 143. Надзор над општинама врши државна власт по прописима овог закона. Од овога надзора изузета је чисто судска власт општинских судова,о чему постоје особена законска наређења. Члан 144. Државна надзорна власт може присуствовати општинском збору, али нема права да се меша у рад збора. Но ако би се на збору десили ме-
теж и туча који председник збора не би хтео или могао да утиша, а не би хтео ни распусити збор, — одређени чиновник нма права да збор распусти. Орган власти, који је збору присуствовао, дужан је о радњи збора поднети извештај своме старешини. Председник општинског суда дужан је увек надзорну власт известити о дану еазива збора и о преметима, који се на збору имају решавати а тако исто и о свима решењима збора у року од два дана. Члан 145. Државна надзорна власт има права опомињати и упућивати општинску власт на тачно и законским прописима саобразно вршење послова, и издавати јој у границама закона потребна упуства. Исто тако државнанадзорна власт имаправо казнити орга не ошптинске власти по прописима овога закона. Члан 146. У хитним случајевима, који одлагање не трпе, а тичу се државних послова или интереса, а нарочито реда и личне и имовне безбедности> ако председник, кметови и благајник не би хтели извршити што им је у дужности, или би оклевали с извршењем, надзорна и државна власт може на рачун одговорних лица одредити свога чиновника, који ће тај посао урадити и његове су наредбе за тај случај обавезне за општину. Трошак тиме учињен наплаћује од одговорних лица, пошто рачун о томе прегледа и одобри министар унутрашњих дела, ако нађе да је поступак државне власти уместан. Члан 147. Ако председник и кметови не би хтели да врше своју дужност или би радили супрот државним интересима, министар унутрашњих дела, на захтев надлежне надзорне власти, може их својим писменим решењем пошто претходно од њих узме реч, привремено уклонити са звања. Председник и кметови, који су овако уклоњени са звања, имају права жалити се Државном Савету у року од 15 дана. Државни Савет решава по таквој жалби као о хитном предмету. Ако Др жавни Савет нађе да уклањање са звања није на закону основано, уклоњеног председника и.кме тове враћа државна власт на своју дужност. У противном случају, она их деФинитивно разрешује од дужности. Одбор општински дужан је тада наредити нов избор, најдаље у року од 15 дана, рачунајући од дана решења саветског. Привремено уклоњене председнике и кметове замењују у њиховој дужности чланови општинског одбора, које одбор изабере, све док се нов председник и нови кметови не изаберу. Министар је дужан у року за три дана послати акте Државном Савету по његову тражењу. Члан 148. Ако општински одборници и њихови заменици не хтедну вршити своју дужност, или би радили супрот државннм интересима, министар унутрашњих дела, на представку надлежне надзорне власти, може тражити од Државног Савета да се, било поједини одборници или заменици, било читав одбор, разреше од дужности. Државни Савет решава о том као о хитном предмету. Ако Државни Савет изрече разрешење, нов се избор мора извршити најдаље у року од 15 дана, рачунајући од решења саветског. Разрешени одбор или одборници или заменици врше своју дужност и даље док се нов избор не изврши. Рокови и дужности важе као и код члана 147. овог закона.