Beogradske opštinske novine

Број 1'6

— 204 —

Год. XX

0 Г Л А С У вези огласа управе општ. трошарине од 28 Фебруара т. г. Бр. 656, објављеног у бр. 9. „Општинских новина," односно наплате трошарине на предмете који се производе у вароши, Управа трошарине прописала је иривремено уиусшво контролорима и старешинама трошаринских станица, које је суд општ, вароши Београда на основу чл. XII приврем. правила трошарин. решењем својим од 28 т. месеца АБр. 3652, одобрио. Упуство гласи: УПРАВА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИН. ТРОШАРИНЕ Бр. 1134 31 марта 1902 год.Београд Свима старешинама станица и квартовним контролорима београдске онштинске трошарине. Сходно указу од 19 Фебруара тек. год. на основу решења суда општ. вар, Београда АБр. 1893 и АБр. 1996 тек. год.; у вези тачке 3 и 4 наредбе X ове управе од 1 марта т. г. односно наплате општинске трошарине на предмете који се у Београду производе, управа трошарине издаје следеће: ПРИВРЕ1ЕН0 УПУТСТВО. Сваки контролор и дотични старешина при наплати трошарине има се придржавати у главноме тариФе од 17 VII. 893 год. Но како се извесни трошарински предмети израђују од материјала, на који је већ трошарина у неколико плаћена, — то се има на исте артикле ресто наплаћивати. Управа је узела то у рачун и одредила за извесне артикле наплату ресто трошарине. Дотле, док се нова тариФа не изради има се поступити овако: 1) Код тачке 1,2, З и 4 наплаћиваће се по тариФИ, као и на ону зелен што се уноси. 2) Код тач. 5 на грис, такође по тариФИ, код овдашњих млинова. 3) Код тач. 21 о млеку, квартовни контролори, односно старешине дотичних станица, водиће књигу од свију млекара, који држе стоку у вароши ради продаје млека, и од њих трошарину по пропису наплаћивати. У исто време они ће пазити и на увознике преко станица, да ли количина одговара плаћеној трошарини, па кад нађу више, поступиће с њима као утајачима; а ако нађу увезено млеко без нријаве, да се поступи као са кријумчарима. 4) Код тач. 22 на колаче од теста, означено је јасно: за макарону, Фиду и брашнанице, где долазе и лецедерски колачи. Овде ће контролори на крају сваког месеца узети од дотичног Фабриканта писмену пријаву: колико је за тај месец од својих производа продао за варош и по истој трошарину наплатити. На суме послате ван Београда, неће се ништа наплаћивати. 5) Код тач. 23 на бисквите, ако има таквих произвођача и колико је за варош потрошено, наплатити по тариФи.

6) Код тач. 24 на све Израде од шеКера као што су: бомбони, шећерлеме, сладолед, компоти, шећерни колачи и т. д. тариФа је 10 дин. од 100 К°. Но како се ови производи праве махом од материјала, на који је по другим тачкама тариФе, већ у неколико плаћена трошарина, то би требало обрачунавати. То пак обрачуњавање за сваки артикл, задавало би велики посао и произвођачима и трошаринским органима. Главни материјал за ове производе је следећи:

шећер на који је плаћено бадем , кестење млеко , јаја , воће „ „ и т. д. то се

п п )) 11

11 11 11 11 11 узама

11 11 11 11 11 да Је

ОД СТО КИ.ТА 0*50 дин. , 3'. 3'. 5. 5 . 2'—

11 11 11 11

просечно плаћена већ трошарина 5 дин. од 100 К° на сав материјал, онда се има на ове производе наплаћивати ресто 5 дин. на 100 К° на ону количину, која је у вароши потрошена. И при овој наплати, на крају сваког месеца контролори узимаће од дотичних произвођача пријаву: колико је од својих производа по тач. 24 тариФе продао за варош, па ће му се трошарина на то наплатити по признаничној књизи. На извезене предмете ван Београда, неће се такође ништа наплаћивати. 7) Код тач. 25 на производњу кобасица и саламе, такса је по тариФи 20 дин. на 100 К°, но како је на месо плаћена већ општинска аренда од 10 дин., то се има наплаћивати на те артикле рестојош 10 дин. на 100 К°. И код ове наплате квартовни контролори, знајући све овакве произвођаче по Својој књизи, на крају сваког месеца узеће од њих пријаву колико су од тог призвода за варош утрошили па на ту суму трошарину наплатити. 8) Код тач. 30 и 31 квартовни контролори и дотичне старешине, прибележиће све винарске и ракиске произвођаче, којл вино у вароши производе и од њих наплаћивати трошарину на стварну количину произведеног вина и ракије. Кад се узме у рачун, да се од 100 К° грожђа може произвести: 60 К° бољег вина по 8 0 | 0 . . 4'80 дин. 10 „ слабијег „ „ „ . . 0'80 „

ракије од 10 гр. 10°

0-50

Свега 6.10 дин. онда би се имало од произвођача вина наплатити 6 дин. на увезено грожђе, и тиме би он био ослобођен за сву производњу вина и ракије од те количине. Но ако је увозач платио на грожђе одређену таксу од 2 дин., па га није потрошио као грожђе, већ хоће да производи вино, онда имаће да донлати још по 4 динара на 100 К°. Једном речи: Ко увози грожђе да га распрода, плаћа по тариФи 2 дин. на 100 К°, а ко увози грожђе ради производње вина и ракије плаћа при увозу 6 дин. на 100 К°. 9)Кодтач. 32., ракијадо 10градиплаћа 10 дин. на 100 К°.

Ако се оваква ракија производи у вароши од воћа сирових шљива и комине, на шта је плаћена трошарина по 2 дин. на 100 К°. то пошто ови артикли дају испод 20% ракија, онда се нема шта више наплаћивати. 10) Ако се ракија пече од сувих шљива и пекмеза који артикли нису платили никакву трошарину, наплаћиваће се трошарина на произведену количину ракије по тач. 32, 33 и 34. 11) Приликом препицања меке ракије у љуту, поступиће се овако: Мека ракија од 9—10 гради даје 50°| 0 љуте преко 15 гради, која је та^сирана 25 дин. што чини 12*50 дин., па како је плаћено већ на меку трошарина 10 дин., то се има наплатити ресто 2 - 50 дин. од 100 К°. 12) Ракија од 11 и 12 гради даје нешто више од 50°[ 0 љуте ракије преко 15 гради, а ова је платила трошарину по тачци 33 тариФе 12 дин., то се ииа доплаћивати при препицању још по 2 дин. на 100 К°. 13) Ракија од 14 и 15 гради, при препицању у љуту преко 15 гради даје 6О 0 | о љуте што износи нрема тачци 34 тарпФе 15 дин.; па како је она као мека влатила по тач. 33 „тариФе трошар. 12 дин., то сз има доплаћивати ресто 3 дин. на 100 К°. Код свију ових тачака под 10, 11, 12 и 13 наплата ће се вршити од 100 К° усуте ракије у казан за препицање, без обзира на то, колико ће од тога љуте изаћи, пошто неки терају ракију на 16 и 17 а неки на 20 и више гради. Контролори и старешине станица водиће нарочиту књигу о свима ракијарима и казанима, а о томе могу добијати податке и од државних контролора, сходно чч. 6. закона о државној трошарини. 14) На ракију, која се сада пече оц прошло-годишње комине, на коју није наплаћена трошарина, наплатиће се трошарина по тачкама 32, 33 и 34 тариФе. 15) По тач. 35 на ликере, рум, кзњак и друга пића, која су оптерећена по 20 дин. на 100 К°, узима се у олакшицу на предмете, од којих се ова пића производе да је плаћена трошарина 60°[ 0 до 12 дин. на 100 К°, дакле има се наплаћивати ресто (40 °ј 0 ) 8 дин. на 100 К°. 16) По тач. 36 трошарине на пиво, уоеђена је засебно помоћу држав. контролора. 17) По тач. 37 на сирће по тариФи 3 дин, на 100 К°. Но ако се исто производи од вина на које је плаћена трошарина, онда се нема шта наплаћивати. 18) Код тач. 48 на цаприку туцану или млевену по тариФи 8 дин. на 100 К°. За случајеве који нису овим упуством предвиђени, контролори и старешине обраћаће се управи трошаринској за упуство. Управник трошарине Л. С. Карамаркови-ћ с. р. Ово се објављује свима произвођачима трошаринских предмета, ради управљања. Од Управе општин. трошарине 20 јуна 1902 год. Бр. 1912, Београд.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Штампарија Д. Димитржјевића, Иван-бегова ул. бр. 1. Одговорни уредник МИХ. М. МАРЈАНОВИЋ., секретар општине

Вдаеник ОПШТИИА ВВОГРАДСКА