Beogradske opštinske novine

Број 1

— 4 —

Год. XXI

8. Писар хиљаду четири стотине и четрдесет динара. VII Продужен је претрес у иојединостима пројекта расхода буџета суда београдске општине за 1903 годину и прочитана 9 позиција истог која гласи: 3. Суд. 9. Секретар суда две хиљаде и шест стотина динара. Одб г 'рник г. Димишрије ТациК налази да је плата, која се предлаже секретару суда мала, према пословима који спадају у делокруг његова рада. С тога предлаже 2800 динара. Оцборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ изјављује, да је буџетска комисија унела у пројект издатак од 10.000 дин. на повишицеплата чиновника. Ако се нађе да је посао секретара суда огроман као што тврди одборник г. Тадвћ и ако лице које ово место заузима буде по својој спреми и оданости пословима заслуживало већу плату, општ. суд ће му је повећатп на терет овог кредита. По саслушању тога и по прочитању сваке тачке по особ, — одбор је решио: Да се у буџет суда београдске онштине за 1903 годину ставе и ови издаци:

3. Суд. 9. Секретар суда 10. Пријавник . 11. Архивар 12. Писари . . 13. Експедитор 14. Протоколиста 15. Регистратор 16. Практикант 17. Извршитељ за масе . 18. 10 извршитеља 7000 динара плате, 8600 динара - тантијеме ...... 4. Полицијски одељак. 19. За особље и све иотребе полицијског одељка

динара 2600 2000 2000 2640 1200 1000 1000 960 1800

15.600-

37.800--

6. Месна контрола. 20. Хонорар рачуноисаит. главне контроле 4000'VIII Продужен је претрес у појединостима расхода пројекта буџета суда београдске општине за 1903 годину и прочитапа 21 позиција расхода која гласи: „6>. Књиговодство. 21. Главни књиговођа четири хиљаде динара." Одборник г. Соломон Азријел налазн да је предвиђени издатак на плату главног књиговође мали с обзиром па послове који у делокруг његова рада спадају. Предлаже да се ова позиција повећа. Одборник г. Тома Цинцар -ЈанковиЛ изјављује, да је у предлогу буџетске компсије предвиђен издатак у 10.000 динара на повишицу плата чиновника. По саслушању тога и по прочитању сваке тачке по особ, — одбор је решио: Да се у буџет суда београдске општине за 1903 годину ставе и ови расходи: 6. Књиговодшво. динара 21. Главни књиговођа . . . 4000'22. МлаЦ „ ... 240023. Приправник 720'7. Благајнице. 24. Главни благајннк . . . 350025. Помоћник благајника . . 200026. Ликвидатор 1920' 27. Протоколиста 1000'—■ 28. Писар 1800'7Х Продужен је претрес у поједпностима пројекта расхода буџета суда београдске оаштине за 1903 годину. Одборник г. Тома Цгтар-Јанковип изјављује, да ако се хоће да се за надзорника до-

бара има сигурно лице и да се оно може посветити само општинским пословима, који спадају у делокруг његовог рада онда му се мора дати добра плата. Сопственици имања на бањичком брду заузели су грдно општинско земљиште. Одбор је хтео да стави општински економат у сигурне руке, место надзорника спштинских добара не мање је важноети од места општ. економа, јер се надзорнику добара поверава вођење рачуна о општинској имовини од 6 милиона. Предлаже да се надзорнику општ. добара одреди плата у 3000 динара, колику је буџетска комиспја предвидела на плату општ. економу. Одборник г. Јован Смедеревац налази, да надзорник добара треба да јо подручни орган кмета економа и да он има да .ради своје послове под валзором овога. Ако се* надзорнику добара даде нлата, коју предлаже одборник г. Цинцар-Јанковић онда ће то дице постати велики господин. Предлаже плату надзорнику општ. добара у 1800 — 2000 динара. Одборник г. Бомса С. ЖивковиИ налази да одбориик г. Цинцар Јанковић прецењу.је место иадзорника општ. добара кад га, сравњује са местом општ. економа. Економ има да економише, а надзорник добара има да чува општинска добра и да реФерише суду сваку повреду истих. То лице треба да је младо, здраво и вредно. Налази да је таквом лицу довољна нлата у 2000 динара. Оддорник г. Димишрије ТадиЛ изјављује да олде није реч о томе: ко ће да буде надзорник општ. добара. Овде је реч колико треба да се ндати годишње па да се добије једно сигурно лице, које ће о општинскимдобрима најстрожије и најсавесније водити рачуна. Ако платите добро имаћете сигурно лице, не платите ли га добро оно може на, сто начина да здоупотреби повереше и да оштети општину. С тога је за плату истог дица коју предлаже одборник г. Цинцар-Јанковић. По сасдушању тога заступник председника општине ставио је на гдасањеко је за то да

Извори који кажу, посредно или непосредно, да је Стеван незаконит син краља Милутина, сви су страни, и њихову се казивању поред тога што се зна да је њега родила ирва и законита жена краља Милутина, противи унеколико казивање у наших извора. Али се у томе на наше изворе не смемо ослањати, јер нити су они поуздани нити изрични. Али ако домаћи извори не побијају изреком казивање страних извора, само оно што се са Стеваном догађало за живота његова и оно што се догађало после његове смрти са лозом његовом, јасно сведочи да се то могло дешавати само са законитим сином Милутиновим. Овде ће се прво сви ти догађаји само поређати. Стеван се први пут помиње као талац у татарскога хана Ногаја; он је тамо био, Драгутину оженио неком српском влаетеоком („... и ради ненависти брата своего Драгутина, несочетасл браку о>т1, нечихЂ великихЂ кровеи, но своихђ велможт., прежде пр1ЛТ1н царства; шт г в коел супруги им-ћл СтеФана Уроша кралл по себе и наследника и дшерЂ Елену иже вђ Дечан %хђ светн почивамЂ." Гласник V, стр. 55), рекао је да се ова прва жена Милутинова звала Јелена, мислећи да је то може бити она Јелена која се налази уа Мидутина насликана на вратима Т>ур1,екнх Стубова (ГилЈ.Фердини,, Собранал Сочиненшл, III, 1853 стр. 139), а не рече ништа о Јелени, кћери Милутиновој, коју Троношац помиње („Матица" ла 1868 год., стр. 409, 412). Тако је мислио Руварац 1868 год., а доцније је и сам видео колико вреди оно што прича Троношац и како он стоји према Орбину и другим старијим историцима (В. Руварчево мишљење о постанку и вредности српских летоппса у његовој: „Расправи о кнезу Лазару", стр. 225—247).

како се обично узима, да буде Ногају залога мира од стране српскога краља, а можда је био склоњен из Србије да, као законити наследник, не би сметао Ногајевим рођацима, које би родила трећа жена краља Милутина. Стеван из Татарске прибегне оцу; отац га жени ћерком цара бугарскога Смиљца и даје му Зету, у којој он управља и назива се краљем још за жпвота краља Драгутина, са којим Милутин има нарочити уговор. Властела зетска и остала, незадовољна византиским утицајем у Србији, како се обично мисли, или неком нарочитом политиком краља Милутина, негодује против тога и, пошто им Драгутин није хтео до краја бити вођа у буни против Милутина, прилази Стевану у Зети. Она Стевана и иначе незадовољна, постиче да их поведе у бој против његова оца. Он зато страда: би ослепљен и послан у Цариград. Кад су се у Србији, после његова одласка у Цариград, прилике разбистриле Стеван се обраћа хилендарском игуману Данилу, да се заузме за њ код крал,а Милутина. Не само да се за њ заузео само Данило, него и сам архијеиискои Никодим — а то значи српска црква. Стеван се орођава са владалачким дворовима, који су јамачно разабирали за кога ће дати своје одиве.

После смрти краља Милутина, онуспева да задобије највећи део властеле и свештенства, да савлада оба своја противника, Константина и Владислава, и да се једини одржи на престолу. И напослетку, што је у осталом најзначајније: Ми не видимо да се после кад било појавио у Србији покрет било против њега самога, било против његових потомака а са другом којом Немањићском линијом на челу. Ово су догађаји из живота Стеванова који ће нам, уз помоћ неких података, моћи на.јлепше посведочити да ли је он законити син краља Милутина или не. Стеван је, као што је напред напоменуто, био око 1292 године послан као талац татарскоме хану Ногају, да буде залога миру од стране српскога краља; па је оправдано питање да ли би њега Ногај тога ради примио кад би он доиста био незаконито дете краља Милутина? Кад је већ захтевао да му на двор као талац дође сам краљев син, јасно је да је Ногај хтео да му мир буде безбеднији, а то је могао постићи само тако ако од српскога краља добије таку личност, коју краљ није могао лако прегорети. Сем тога има још нешто, што нагони на другу веома вероватну и значајну претпоставку. Краљ се Милутин око 1287 године оженио ћерком цара Ђорђа Тертера, чија је друга кћи била са Нога-