Beogradske opštinske novine

Број 7

— 46 —

Год. XXI

Одборник г. Вг. Милан РацовановиЛ надази да ништа не смета да се одустане од извођења ове идеје, ако се у његовом току увиди да је неостварљиво. Засшуиник иредседника отишине изјављује да му сваки дан долази сиротиња, која тражи хлеба. Одборник г. Тома Цинцар-Јанкови& изјављује, да је врло лако помоћи сиротињи за хлеб. Уговорити са извесним лебарима у одељцима вароши да сиротињи на упутнице општине издају хлеб. Одборник г. Урош БлагојевиЛ радује се, што види да цео одбор тежи томе да изнађе што згоднији начин да се општ. сиротињп у овим по све мучним данима помогне. Скреће пажњу одборника г. г. Живковића и Радовановића на ту окодност што општина има двојаке сиротиње: самаца и Фамилија У колико се самаца, тиче изнесена идеја па и* могла би се остварити, али у колико се тиче Фамилија никако. Излаже { разлоге и за једно и за друго. За снабдевање сиротиње хлебом могле би се давати упутнице као што рече одборник г. Цинцар-Јанковић. али кујне се не могу остварити, а не могу се за једо издавати ни упутнице. Зашто? Свима је познато. Било би ваздан жалби на издаваоце јела како не дају исто ! како треба. Како једном издају овако другом онако. Нама ништа не остаје друго до да се грађанима захвалимо на заузимању за сиротињу и на прилозима, а да сиротињи издајемо за хлеб и дрва упутнице на хлебаре и дрваре и плаћамо из општинских срестава и прилога, а да се сиротињи поред тога за јело повиси помоћ односно издаје који грош више. Одборник з. Милан ДимиК није за изнесену идеју с тога што се она не може остварити и с тога што се за то нема локала, а и сиротиња не може јести под ведрим небом без икакве удобности. Оцборник г. Лазар МашиК излаже какве има сиротиње. Има сиротиње за коју нису потребне ове кујне, док је има више за коју су потребне кујне. С тога је за ову идеју само ради подлисш ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА НАПИСАО МИЛОШ Л. ЗЕЧЕВИЋ (6) Може бити да су баш тих дана биле затегнуте везе између оца и сина,зашто су и Дубровчани могли знати, па да ипак Богуда, као човека из краја у коме је владао Стеван, назову човеком Стевановим зато што није било решено питање о његову спору са краљем Милутином. У једној млетачкој листини од 3 маја 1313 године говори се о одлуци да се опрости Дубровчанину Лукарићу, сину Марка Лукарића штојепослао у Дубровник девет туцета мачева (што чини 108 мачева), које су ухватили и одузели му царински чиновници. „5бог садаиших ирилика — вели се тамо— да се поврате мачеви Лукарићу."] 1 „<^ио(1 На( ЈЈгава Хлсаго 1'Шо Мат 1д1сап Де Ка<*и8№, §110(1 (511111 1р8в тШеГв4 Ка §118П1т рго |'Шо 1-е §1* Кахје 9 <!есепа8 зракшпи, ^ие (иегти ера!е 108, е4 рег сии4ос1е8 Де сопкаћашв шуен(е Гиеге е<: ассер(:е, ( јио А ргор4ег сошШшпет рге8еп1»и ге«М(;иап(;иг еМет 1<исаго Шс1е вра(»." БјиМс, Ипе I, р. 266. Што се ове .шстине тиче, овако је писао Љ. Ковачеви11 у „Годишњици" III, стр. 396, нап. 3.: „Маја 1313 године вијеће млетачко оиростило је глобу Лукару Лукарићу, Дубровчанину, што је набавио, сину краљарапгкога" (Вдадисаву, јер је син Милутинов тада био у заточењу. 108 мачева у место 96 — (да пи.је 90?) — (ХјиШс. Моп. 8рес()

доласка до искуства: што се тиче дрва. мишљења је да се иста издају сиротињи према оптерећености децом и нејакима више а самцима мање. Оцборник г. Богоје ЈовановиИ као дугогодишњи механџија излаже узроке са којих се ова идеја не може остварити и тврди, да ако се ове кујне отворе неће трајати дуже од пет дана. Пошто се нико више не јавља за реч заступник председника општине изјављује, да су у одбору мишљења у главноме подељена у двоје и то: једнн су од господе одборника, да се уштеда у 4000 динара која ће се у овој години показати на позицији расхода на сиротињу општ. буџета за ову годину употреби на издавање сиротињи топдог јела, хдеба и дрва/ дакле на установљење кујни уз припомоћ прилога добрих људи, други су за то: да се иста уштеда и прилози употребе на издавање сиротињи хлеба и дрва односно на издавање ве.ће помоћи за време хдадних дана. Ко је запрво гласаће „за", ко је за друго гласаће „против." По извршеном поименичном гласању, одбор је са 17 против 5 гласова — против гдасали одборници г. г. С. Азријел, 1)г. Милан РадовановиЈц Божа С. Живковић, Лазар М. Матић и Мидош Вадожић, — решио: Да се захвали грађанима који су изнели идеју за оснивање кујни за издавање топле хране сиротињи и за издавање дрва истој за време наступелих хладних дана, а да се уштеда која би се имала на концу ове године на буџетској партији на сиротињу и прилози добрих људи који се буду добили употребе на издавање веће помоћи београдској сиротињи за време хладних дана: у хлебу и дрвима, као и помоћи за наступајуће божићне празнике у новцу. III По прочитању решења г. министра грађевина од 9 новембра 1902 г. Бр. 8071, донесеног по предмету цроцене земљишта регулац. ФОнда у цељи арондисања имању г. Ђоке Атанацковића управника телеграФа, а ггослатог општ. суду актом министарства грађевина АБр. 10578, — одбор је решио: После ове листине сномиње се Стеван у записницима дубровачких већа од 11 новембра 1313 године, кога се дана у већу овластио кнез да може издати до сто перпера за дочек „сина краља Уроша." 1 На ова се два податка морамо нарочито задржати, и видети шта се из њих може закључити за Стеванове везе са краљем Милутином. Мало напред речено је да је скоро поуздано да се раздор између краља Драгутина и краља Милутина десио у почетку 1313 године. Ослањајући се на једну забелешку у млетачкој збирци записа под именом „М18*е <1е1 8епа1о," у којој се говори о неком одговору посланицима краља Милутина који су тражили од Млетака помоћи и оружја, 2 а тако исто имајући на уму споменуту одлуку млетачкога већа од 3 маја 1313 I, 266). Јамачно ово је године искао Милутин оруж.је од Млетачке републике и нудио,јој савез (Моп. 8рес(. I. 166. год. 1313—1316)." Сваки може одмах видити да, према ономе што се уопште о ондашњим догаћајима у Србији зна, ове две речениде једна друго.ј противрече. Не треба ни спомињати да се под речима „(Шо ге^18 Еах1е" овде пе има на уму Владиелав већ Стеван, .јер је јасно да ако су мачеви били иа Владислава, они се неби слали у Дубровник ((цкн! С1Ш1 1р8е - 8с. 1л1саги8 ]м((еге( Ка^ившт), него би их упутили Владиславу којим другим путем у Мачву или у Славоиију. Даје Лукарић био Стеванов а не Владислављсв набављач види се унеколико и по томе што је Лукарић и додније, кад је Стеван постао краљем набављао Стевану оружје и друге ствари. Мо1№тен(а Кадпвта, V, р. 243. 1 Моп. Ка<*и8та, I, р. 37. 2 „Кевро1шо Сас(а атћаха(оп1ша ге§'18 Игози »отеШм реМо, агтогнт ех(гас4огпт роШиит е(; о1)1а(ат..." Iи 1>. 1лн(те, I, р. 166.

Да се противу овога решења г. министра грађевина изјави жалба државном савету, пошто је истим решењем одобреиа процена, која је по општину одвећ неправично изречена. IV По прочитању решења г. министра грађевина од 31 октомбра 1902 г. Бр. 7800, донесеног по предмету процене имања г. Косте Скендеровића, економа, послатог суду актом кварта варошког АБр. 10528, — одбор је нримио к знању ово решење г. министра грађевина. V По прочитању рењења суда од 28 новембра тек. године АБр. 11002 којим су одређени одборници за издавање помоћи сиротињи за божићње празннке, — одбор је примио к знању ово решење.

РЕДОВНИ САСТАНАК 9 децембра 1902 год. Председав 10 заступннв предеедника београдске општине кмет г. Владимир Лацковић. Од одборника били: г. г. Коста Др. Ризвић, Р. Драговић, Петар Новаковић, Милош Валожић, Дим. Наумовић, Милан ДимиК, Богојв Јовановић, Соломоа Ј. Азријел, Љуба Дојчиновић, М. 0 Петровић, Б. С. Живковић, Дамњаи Стојковић, Никола И. Димитријевић, Ог. М. Лек о, Ј. Константиковић, К. Н. Лаваревић, Ђорђе II. Петровић, К. Теодосијевић, Д. Тадић, Јован Смедеревац, Св. Јанковић, А. Н. Крсмановић, А Ј. Аксентијевић, А. Шгок, Милов. Миленковић, Урош Благојевић и Мих. Штрбић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане другог децембра текуће године и примљен без измена. II На представку заступника председника општине, а после потребиог обавештавања, — одбор је једногласно решио : Да се Његова светлост гроФ Владимир Николајевић — Ламсдорф, руски министар спољних послова који ће се на путу као изасланик Његовог Императоргодине, Љ. Ковачевић је писао: „Јамачно ове (1313) је године искао Милутин оружје од мљетачке републике и нудио јој савез." 1 Из ових речи није лако погодити ради чега је Ковачевић изнео ову иретпоставку, али се с обзиром на текст у расправи може закључити да је овде Ковачевић мислио да је краљ Милутин тражио помоћи у Млецима због заваде са краљем Драгутином. И доиста мора се нризнати да је претпоставка о Милутинову тражењу помоћи у Млецима због заваде са краљем Драгутином, сасвим оправдана; али то тражење помоћи или савеза не мора имати никаке везе с оним издавањем мачева Стевану, што се спомиње у споменутој листини. Стога је оправдана претпоставка да је сам Стеван за себе набављао мачеве из Млетака преко Лукарића. То се у осталом може потврдити и још једним податком. Познато је из родослова, да су краљ Драгутин и краљ Милутин били у љубави у време смрти матереим краљице Јелене (8 умрла Фебруара 1314), па не само тада него се раниј е — уираво од почетка лета 1313 године. Ово последње истина не стоји изречно казано у родослову, али се то другим подацима може потврдити. Краљје Милутин манастир светога Стевана у Бањској започео зидати у договору са својом мајком, краљицом Јеленом и братом, краљем Дра1 Годишњица III, стр. 396, нап. 3.