Beogradske opštinske novine

Број 10

— 70 —

Год. XXI

V По прочитању акта Управе града Београда и њених одељака АБр. 164, 187, 209, 218, 261, 313, 325, 329 и 332, којима се траже уверења о вдадању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: Да су му непознати: Аранђел Јовановић, бив. практикант, Милан Радивојевић, бив. књиговођа, Милан Радивојевић, бив. коресподент, Василија жена Косте Павловића, овд. жељезничара, Тодор Милановић, крижач дувана, Љубомир Николић, бив. каФеџија, Ернест Траутмаи, калФа столарски, Бикола Бранковић, овд. писар, Аврам Трајковић, млекација и Алекса Тодоровић, дарински стражар ; да су доброг владања и доброг имовног стања: Бг. Влада Марковић, секретар мин. Финансија и Михајло Стојковић, овд. хлебар и да су доброг владања и средњег имовног стања: Илија Церовић, књиговођа дуванџијске задруге и Андреја Бихеле, овд. пушкар. VI Засшуиник ирецсвдника отишине износи одбору на мишљење молбе Јована Д. Срезојевића, бакалина, Лепосаве ЈГавренски и Лепосаве В. Стојановића, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби Ст.Бр. 88, 89 и 118, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. VII По прочитању акта старешине цркве Св. Николе на новом гробљу АБр. 11782/902, одбор јерешио: Да тутори цркве Св. Николе на новом гробљу за 1903 'годину буду и то: главни Живко Тодоровић, овд. трговац. а спомоћнн Тодор Каменовић, овд. каФеџија и Панта Миљковић, овд. земљоделац.

ПОДЛЕШК

ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА написао 1у1ил0ш л. зечевић (9) Није могло проћи без икакве жртве, а да се из онаког положаја изиде. Није краљ Милутин могао сачувати Стевана потпуно здрава и читава, а да задовољи тежње Драгутинове. Па најзад није се Милутин смео поуздати у тако дрско лукавство — да Стевану веже здраве очи и да га пошље у Цариград; могао је Драгутин тражити стварна доказа да је Милутин доиста онако учинио, како је обећао можда да ће од Стевана учинити, — могао је тражити да својим очима види ослепљена Стевана. Штаје онда Милутин морао урадити? Он се тада по свој прилици досетио да Стевана осуди на казну која је скоро исто тако оштра као и сама смрт, али је у себи мислио да се та казна изврши тек привидно, и стога је у том случају ослепљење над Стеваном поверио највернијим својим људима, 1 са налогом да 1 Тако ое уосталом и у родослову каже: „...посма СБ блаГОЧБСТИВНИ КраЛБ НћКОТрОН16 В13ЛВ)бЛ16ННИХ1> СВОИХћ, и гемБше и осл^пише и." Дан., Животи стр. 126.

VIII По прочитању молбе г. Боже С. Живковића, овд. индусграјадца, АВр. 10313|902 због регулације и извешћа грађев. одељења АВр. 226 по истом предмету, — одбор је решио: Овдашћује се председништво да са молиоцем стугш у погодбу о цеаи земљишта које му се има одузети за регулисање охридске улице па о постигнутом резултату поднесе извешће одбору. Примедба. Седници кад је ова одлука донесена ни.је присуствовао одборник г. Божа С. Живковић, као интересован. IX Застуаник иредседника, оиЈ^шгне извештава одбор, да је ужп одбор одређен решењен одбора од 27 новембра 1902 г. АБр. 10944 заспоразум за равнање са г. Димитријем Ћарковићем, овд. трговдем, по спору његовом противу београдске општине, због накнаде, постигао споразум у следећем: да општина београдска плати тужиоцу г. Ђирковићу шеснаест хаљада динлра у сребру у име накнаде и свију осталих такса и трошкова с тим да г. Ћирковић нема ништа више од општине потраживати. По саслушању тога, — одборје решио: Да се по спору г. Димитрија Ћирковића, овд. трговца, који је повео код првостепеног суда за варош Београд противу београдске општине за накнаду вредности барака на пијаци зелени венац и накнаду за неуживање капитала уложеногу подизање истих барака, закључи код истог суда са тужиоцем поравнање тако да београдска општина плати ту жиоцу шеснаест хиљада динара у сребру на име свију тражених накмада и такса и трошкова с тим, да тужилац нема права ништа више да тражи но томе саору од београдске општине. Поравнање ово да закључи општ. пуномоћник са тужиоцем кад ово решење извршним постане. Да се горња сума у шеснаест хиљада динара исплати г. Дими-

се казна не изврши потпуно, него тако да рана може лако преболети. 1 Па тако је и урађено; Стевану су само повређене очи, али је наскоро, док је био у Цариграду, рана преболела, и он је оиет могао гледати. 2 1 Може се рећи: откуд су они који су имали да ослепе Стевана знали на који ће начин то да изврше па да не буде опасних последица по вид Стеванов. То није у ствари ништа необично; у средњем веку тако је кажњавање било врло често, оно се најчешће вршило над људима из трећег сталежа, и извршиоцима таких казни могао је то бити занат који су они потпуно разумевали; па није немогуће да су знали у којој мери казну треба извршити, па да кажњени временом опет оздрави. — Има података који би могли сведочити да је и у оно време а нарочито иоеле повратка Стеванова из Цариграда било мишљеаа као да је Милутина била Симонида наговорила да Стевана ослепи (МЈсћа МаШив, Н184ог1а е4с. 8с1тапсМ;пег, 8спр4оге8, 1от. III, р. 643.; Цамблак у „Гласнику" XI стр. 45.), тако и да је ту било неке преваре.. Тако Буркард око 1832 год. пише: „За тога Стевана нареди отац му да му се ископају очи, и да се протера у Цариград, заједно са своја два сина. И пошто иввршник казне, поткупљен новцем, не пусти пламен правце у зеницу, како је био отац наредио и заповедио, вид му је и потом, и ако не потпуно, одржан у приличном стању помоћу лекарија које је на очи метао. Али докле му је год отац живео, он је настојао да се то држи у тајности, тако да је својом властитом руком удавио свога рођеног сина, што је чуо да је по бистрини својој он то опазио, а поплашио се да се тим путем не би тајна како год проказала и прочула." („Годишњица" XIV, стр. 25.). Ако се пажљиво пратило шта је о овим дога3>ајима напред речено, лако се може увидети да ово лако може бити народно причање чи.ји ,је емисао у неким појединостима изврнут. 2 Нисац Стеванове биограФије у родоелову каже да Стевану није сасвим уништен вид: „Тамо бо н-;ште им^1е в|. роукоу св01610 проразоум$ (8с. цар Андроник II), гако не до конвца вид^нше очиш отието гемоу 6б1стб по благовол1бник) божив." (Дан., Животи, стр. 168.).

трију Ђирковићу по добивеном за то надлежном одобрењу на терет општинске готовине. X На предлог општинског суда АБр. 278, одбор је решио: Одобрава се општинском суду да може у овој години утрошати из општинске касе суму од шеснаест хиљада динара у сребру на исплату посл^дње десетине куповне цене у четрнаест хиљада динара у злату јахте „Драга" коју је београдска општина предала Њвховим Величанствима Краљу Александру I и Краљици Драги, као свадбени поклон. Издатак овај да се учини но добивеном за то надлежном одобрењу а на терет општинске готовине. XI По прочитању извешћа економног одељења АБр. 266, о држаној четвртој лидитацији за уступање у концесију права на пражњење нужника и помијара, као и по прочитању понуде Димитрија Стојановића, овд. концесионара, АБр.265, којом тражи да му се исто право уступи у концесију, — одбор је решио: Да се право пражњења нужника и помијара у рејону и атару београдске општине уступи у концесију Димитрију Стојановићу, овд. концесионару, за време од дана кад ово решење извршним постане па до нрвог јануара хиљаду девет стотина шесте године, а ако би се канализација вароши пре или у току трајања ове концесије извршила онда концесија ова да престане и концесионар да нема права да тражи од општине никакву накнаду, а под прописаним уловима од 9 децембра 1902 г. АБр. 11713 за издавање у концесију овога права. с тим, да концесионар има права да за пражњење нужника и помијара наплаћује таксу у шест динара по кубноме метру или тридесет пара динарских од акова. Оваком мишљењу противиле би се у неколико речи самога Стевана у његовим повељама, у којима он сам тврди да је он био ослепљен. 1 Кад се пажљиво прочита то Стеваново казивање, запазиће се како он не говори тако живо о тој својој несрећи, колико о оним злим људима који су његова оца на тај поступак навели. Стога мислим да је Стевану причање да је био ослепљеп служило једино ради тога да истакне пакост својих непријатеља, да би после могао казати како им је све било залуду јер је њега бог чувао. 1 „Тамо оубо живнушоу ми В1. лшбии родителвскои, — вели се у дечанској хрисовуљи — и вб слав'1; землвнои веселевдоу ми се всегда, нб вмгаи ижаглни дииволб , ис-прБва ненавидеи рода члов^чБекаго, вбз6'1сив н братшо продати пр :ккраенаго ИтсиФа, брата сво1егои вбложивн пр ]:дателго Имд!'. вб срБдвце пр^дати господа сво1бго на пропетиге; забшвБ ВБса благаи оученига и наслажденига, ихже наслади се «» тб оучителга своего сб светнми апостоли, ТБжде и зде вбселисе вб злонравше и зломнслмшге члов^кни, ихже вБспитћше светн родителше кралгевБСтва ми сб лвбовиво срБДБца гако братиго и чеда, иже шставлБше бога и великоуш лгобовБ нашго забнвше начсше по малоу сђгати 8лнм> пл!;велн междоу много и родителемг. кралгеввства ми, намБ различБнов '1фБни сб лбстшо гавлгамце се горбши и шканБнби невћрннхБ ивише се, иже поревБНОвавБше могемоу добромоу житии СБвевдашшмБ злнмб и неподобннмб наведоше гего на таковое д"1;ло страшБНое и неподобное, ико неудобБ слншати ни вб оумБ члов!;комб вбм-Внити , створише ш мнВ, к-;же створише, ипослоушавБ ихб вб скор1; св'К;та очш могего лиши ме, не потрБП -ћвв ни испнтавБ истинни ни расоудивБ испцтбно соуда, ико соудв божи 1бст; и 1б1це кб семоу и вб заточенше вбдастб ме, и сб чедн моими пр'ћдати ме дрБжати вб Константинв град^; цароу Андроникоу, рекше, гако по семБ не гавити се имени мо1емоу ни чедомБ моимб ни вид г 1; ти землге отбчбствии могего." Мопиш. 8егћ1еа, 89—90; „Гласник" књ. ХИХ, 1881, стр. 361.