Beogradske opštinske novine

Бро ј 14

— 101 —

Год. XXI

љи које ће му се рачунати од дана када га буде употребио. X По прочитању молби: удружења техничара великошколада АБр. 1732, којом тражипомоћза екскурзију и Јевте Павдовића и комп. књижара, којом нуде општини на откуп под погодбама у иетој молби изнесеним оригиналне слике „Зека Буљубаша" и „Хајдук Вељко", које је израдио академски живописац г. Раносовић, — одбор је решио: Да се преко ових молби нређе на дневни ред, пошто општина нема буџетске могућности да по истима учини. XI По прочитању молбе савезног ловачког удружења у Београду којом моли да се београдски ловци ослободе у будуће од плаћања општинске трошарине на, убијену дивљач и мишљења управе општ. трошарине по истој АБр. 9819/902; и молбе Сгевана Чупића, земљоделда и осталих потписника исте АБр. 9118/902 којом са разлога у истој изнесоних моле да се ослободе плаћања општ. трошарине па њихове ироизводе (усеве) које сеју за своју личну намирницу као и по прочитању мишљења управе општ. трошарине по истој молби АБр. 947 7/902, — одбор јерешио: Да се молиоци од овога тражења као противног уредба и тариФи за нанлату трошарине у вароши Београду одбију. XII По расмотрењу акта АБр. 9617, 902, која се односе на тражење г. Мих. Ј. Растићз, овд. судије да општина по ранијем тражењу његовог оца пок. Јована Ристића, бив. Краљев. намесника, накнади оправку зида на имању његовом у Ресавској улици, која је изазвана нивелисањем Ресавске — сада Луњевичине улицр, — одбор је решио: Да се молилац од овога тражења одбије, пошто његово имање нивелисањем

сада на страну питање колико је до Милутина стојало и шта је он могао и требао да учини па да промена на престолу после његове смрти буде нотпуно мирна и без икаких потреса у земљи, па ћу споменути податке на којима Јиречек јамачно наснива своју мисао. И родослов, и Буркард и Цамблак кажу да је Стеван Дечански објавио да види тек пошто је краљ Милутин издахнуо, а први међу њима нрича како се краљ Милутин веома растужио, кад је видео свога сина, који је преда њ изишао држећи везане очи „како доликује слепоме." 1 Нема ниједног основног разлога порицати да је овако казивање споменутих извора истинито; Стеван је јамачно, 1 Дан., Жиботи , стр., 169. 0 томе како је Стеван ноказао да види, овако прича родослов: „И по пр-бставЛ1бнии сего... кралг .1 (Дилутина)... сннб и-го отбврбвб боговалиам оуста свога и рече кб соуштниит., сб ним г>: „Слншите, ввалк)бл1бнии, присмши мои дроузи и братига, и вг.ввеличите господа св мнов имоуштаго силоу и крЈпостц изводе насв окованвие моужћствомц видите и дивите се, мко сл '1 пб азв бнвни и се нини виждоу." (Дан., Животи, стр. 170.). Буркард вели: „И кад му отац Урош умре, он писмима, које је својом руком писао, објави свима у краљевини да види врло добро" („Годишњица", XIV, 1894, стр. 25.). А Цамблак: „И оуби> вј > иелико царв (краљ Милутин) посл^дниа днхааше, мнозн кв СтеФаноу 16ЛИКО иматг, скороси. притичв1[;е, бнваемаа ив® творааху. То же Л 1> стб бнти таковаа непнцевааше, ниже бо тако оудобнв б!ше кј , цриложенЈв: 1вже мнозн страждоутв лт>гост!» разоума. Да ико же штвчвскоуго сгмргтг истинно ув1 !Д%, абГе оуброусг, штб и'чТго поврт .ГБ, св -ктлБ лицем свитл-киши же и»чима СБбравшимБ се влиетБ се и на достоиное тому срт >бБСКое царвство препоасоуетв се." („Гласник" XI, стр. 64.).

ове улице није ни у колико општећено већ шта више добило већу вредност. XIII По прочитању решења шкодског одбора од 4. Фебруара тек. год. АБр. 38, којим је одлучио, да се „Ђачкој трпези" номогне у овој години са хиљаду динара на терет партије бр. 203 расхода буџета I, спроведеног суду актом школског одбора АБр. 1494, — одбор је решио: Одобрава се ово решење школског одбора. XIV По прочитању молбе Јанаћка СтеФановића, овд. месара, АВр. 786, којом тражи да му општина изда под закуп под досадањим погодбама и досадању закупну цену од 1260 динара месарски плац бр. VII на Краљевом тргу, који сада под закуп држи а за време од првог маја ове па до првог маја 1906 годнне с тим, да бараку сада на истом плацу постојећу о свом трошку оправи; као и по прочитању извешћа економног одељења по тој молби АБр. 1682, одбор је решио : Да се месарски плац бр. VII на Краљевом тргу, који сада држи под закуп Јанаћко СтеФановић овд. месар уступи под закуп истом закупцу СтеФановићу за време од првог маја ове па до првог маја 1906 годпне по досадању годашњу закупну цену од хиљаду две стотине и шесет динара а под досадањим погодбама и условом да бараку на истом плацу постојећу о своме трошку оправи. XV По прочитању молбе Димитрија Ј. Дедића, овд. месара АБр. 9791 којом тражи да му општина уступи под закуп за време од првог маја ове до првог маја 1906 године месарски плац бр. II на Краљевом трху, с горње стране, по садању годишњу закупну цену од 1269,09 динара с тим да бараку на истом плацу постојећу реновира; као и по прочитању понуде Јанаћка СтеФановића, овд. месара АБр. 1755, којом нуди не знајући шта је управо краљ Милутин мислио, или бојећи се каке преваре, крио да му се вид повратио. Из овога се дакле мора известп онакав закључак каки је извео Јиречек, јер не би било оправдано претпостављати да је Милутин ипак мислио оставити престо Стевану и ако је знао да је слеп, премда и така претпоставка не би била сасвим бесмислена, ако се прими Јиречеково мишљење о Милутиновим владалачким особинама. 1 Али и поред свега тога, споменуто казивање не може да послужи као непобитан доказ да краљ Милутин, после смрти Драгутинове а пре повратка Стеванова, није намишљао да престо остане баш Стевану, а још мање се из тога може изводити да краљ Милутин није учинио све што треба да питање о наслеђу престола још за његова живота буде на чисто изведено. Треба се само сетити онога што је напред речено о поступку Милутинову са Стеваном одмах после његове побуне; треба се сетити како је краљ Милутин наредио најпоузданијим својим људима да Стевана ослепе, несумњиво стога што је 1 Управо овака би претпоставка цотпомагала Јиречеково мишљење о владалачким особинама краља Милутина. Колико би то било мудро од Мшутина да је себи одредио 8а наследника слепа чОвека, сваки може увидети, кад замисли како би се расположење у земљи етворило, особито у оно време када је требало да владалац буде бев икаког телесног и душевног недостатка.

за овај исги месарски плад за исто време закупну годишњу цену од хиљаду пет стотина шесет и девет динара и девет пара дин., одбор је решио: Да се за издавање под закуп овог месарског плаца за време од првог маја ове па до првог маја 1906 држи ужа лицитација између Димитрија Ј. Дедића и Јанаћка СтеФановића, овд. месара. XVI На молбу Београдског Певачког Друштва АБр. 1389, — одбор је решио: Да се Београдском Певачком Друштву у овој години рачунећи од првог Јануара исте издаје из општинске касе на терет партије на непредвиђене потребе по педесет динара месечно на име помоћи за певање у београдској Саборној цркви као што му је и до сада издавано. XVII По прочитању молбе Драге жене пок. Танасија Наумовића, бив. овд. АБр. 156 и 1173 ? — одбор је решно: Да се молиља одбије од тражења да се ослободи плаћања општин. дуга за саграђену калдрму, а да јој се допусти да исти дуг исплати у месечним ратама од по десет динара. XVIII По прочитању молбе Јована Живадиновића, пензионера и Милутина Ј. Марковића, касац. судије АБр. 436, којом траже да општина реши да г. г. 1)г. Стеван Марковић, про®. Велике ПГколе и Мдаден Николић, потпуковник у пензији, који су по одобрењу општине везали своје зграде са каналом у Пајсијевој улици, који су молиоци по допуштењу општине о своме трошку саградили, накнаде молиоцима сразмерни део вредности истог канала, — као и по расмотрењу ранијих акта и поеле потребног обавештавања, одбор Је решио: желео да та казна не буде до краја извршена; треба се сетити како околности јако наводе на мисао, да је Стеван протеран у Цариград не да тамо вечито остане, већ да чека док се стање у Србији за њега не разбистри; треба најзад имати на уму Факат да Стеванов повратак у Србију пада после смрти краља Драгутина и пошто је Владислав допао у Милутинову тамницу, па ће се лако увидети колико је природна претпоставка: да је Милутин вратио Стевана из Цариграда зато што је мислио да на тај начин реши питање о наслеђу у корист свога потомства. Па ипак, поред свега овога што је наведено у корист ове претпоставке, она није довољно доказана да може послужити као већ. утврђена чињеница. Њеном се праву на опстанак противе још неке околности, које јој сметају зато што су нејасне. Може, на име, бити- питања: зашто да Стеван Дечански Крије од свога оца да су му очи оздравиле, кад је лако могао сазнати да га је отац вратио њега раДи а не себе ради, т. ј. да га је вратио да му буде наследник. Остављајући засад на страну питање да ли је Милутин баш Стевану мислио оставити престо или коме од Стеванове деце, напомињем да тај поступак Стеванов није необјашњив, и ако нам доиста мора остати чудноват.