Beogradske opštinske novine

Број 16

— 117 —

Год. XXI

чини. Ни једаи издатак није учињен без надлежног одобрења. Што ее оводики издаци чине, а међу тим се види, да је на уређењу вароаш ма у ком погдеду мало учињено узрок је тај што већи део тих издатака пада на основну наставу, пореско одељење за град Београд, кирије за полицијске квартове, првост. суд за вар. Београд и трговачки суд и још многе друге установе чије је издржавање разним законима стављено на терет општини. И ако порезу у Београду напдаћују државни органи и ако ти органи за рачун београдске општине не врше наплату никаквих приреза, ипак општина београдска према закону о уређењу пореских одељењамора дадаје зграде за смештај пореског одељења за град Београд и његових одељака и кад она нема зграде онда мора да их најми под закуп и да пдаћа грдне кирије. Поред тога она мора по поменутом закону да плаћа порезницима квартирину а сем тога да даје за пореско одељење и његове одељке огрев и посдугу. Дакде београдска општина чини велике издатке на^ ове државне установе, те и није никако чудо, што не може да троши на уређење вароши онодико колико би могда да чини, кад не би морада да чини издатке на државне установе. Узрок дакле оводиким издацима а неуређењу вароши налази се у многим законима, а промена истих на олакшицу ошптини не стојиувдасти општ. суда ни одбора. У другим земљама престоничку општину помаже држава, а код нас је обратно. Оцборник е. Урош Ђлагојевић наводи, да му је пала у очи тачка извештаја која говори о дугу општине Народној Банци и приватнима. Ошитина не мора да дугује ништа никоме за сада. Она има ваздан евојих имања која може продати, одужити се и своје Финансије уредити. Нв учини ди то што скорије већ доцније то неће моћи урадити. Заиста је општина многа своја имања уступида овој ^иди оној установи и то је можда била и потреба, али етоји то, да је држава многа општ. имања заузела за своје потребе и да их с дана на дан заузима, тако да ако их општина што скорије не прода биће јој заузета сва. Да тога ве би било тражи, дасе напомена у извештају ужег одбора о продаји општ. имања огласи за хитну и да општ. суд што скорије учини одбору за то Формадан предлог. Одборник г. Јован Смецеревац захваљује, ужем одбору на детаљном и исцрпном извештају. Даље наводи, да одбор може да решава шта хоће, али да се без новаца то не може извршити. Стоји то да Београд нема ништа од трошарине. Што се тиче навода у извештају да треба штедети, то је депо, ади је уверен да се не може ништа више уштедети. Мисдидо се да је чиновника много и да се на њима може ушгедити, ади се посде увидедо, да то не стоји. Па у чему је узрок оволиким издацима. Пре десет година био је општ. буџет 1,000.000 динара а сада је 2,500.000 динара. Па откуда оволико повећање расхода, кад се не види да се шта на уређењу вароши ради. Дакле повећање расхода наступило је услед тога што је општина изложена издацима на разне државне установе, а ти издаци не могу се смањити док се не измене закони којима су на онштину исти пребачени. Настаје питање да ли се могу издаци направе општ. потребе смањити. Одговор на то питање је да не могу. Пре неки дан одобриди смо издатак ван буџета у 9000 динара на одржавањв чистоће у вароши. За тим је одобрено болници Краљице Драге, да болничку јаму веже са ошпт. канадом који се улива у бару Венецију, усдед тога створена је потреба, да се тај канал спро-

води даље у реку Саву, а та потреба изазваће и повећи издатак. Сем тога простор новог гробља већ је попуњен гробовима и исти треба што скорије проширити и за то нам је потребан већи издатак а ни до данас се општина није обрачунала са гробљанском касом, те се не зна да ли иста каса има и колику готовину. С тога и тај обрачун треба што пре извршити. Да образујемо комисију да извиди где се може штедити не помаже ништа. Шта нам остаје друго до да се најстрожије држимо одобреног буџета и умолити власт да нас помаже, да се Београд даље не шири. Ради одужења општине и пдаћања њених трошкова ваљадо би изложити продаји општинска имања. Поред осталих имања треба парцелисати Тркадиште и продати а марвену пијацу преместити на кланицу. Пок. Стеван Зарић бив. општ. инжињер снимио је ранијих година сва општ. имања. Требало би наредити садањим оншт. инжињерима да општину убаштине на сва њена имања и она која еу за продајуиздожити продаји. Доиста општина је приступилапродаји плацева регулационог ФОнда, па се је Јвидедо да са тиме тешко иде. Томе је узрок што се Београд Фактички расељава. Они који подижу зграде ван варошког рејона не морају се држати грађевинског закона, док они који подигну грађевине у рејону морају имати регудациону и ниведациону динију, прописне планове и одобрења, а све их то мора да кошта најмање 120 динара. Последица тога, што надлежни не спречавају подизање грађевина ван варошког рејона је то, што је Београд само за последњих десет година отишао за једну петину свога простора у ширину, што ће Београд то расељењв стати грдне издатке, што се у Београду налазе толики празни пдацеви и што се општ. плацеви тешко продају. Требала би надлежна власт, да стане једном на пут овоме расељавању Београда. Застуиник Предсецника оишшине изјављује, да се на убаштинењу општ. имања ради, а да је општ. суд учинио представку господину министру унутрашњих дела ; да нареди надлежној вдасти, да обустави расељавање. Одборник г. Тоша МихаиловиК изјављује да је ужи одбор нашао општ. књиговодство у потпуно исправном стању и да му је оно могло врло дако давати свако обавештење, што служи на част његовом шеФу. По саслушању свега тога, — одбор је решио: Да се овај извештај ужег одбора за преглед општинских рачуна за 1902 год. у свему усвоји са свима напоменама у истом изложеним. Да се општински рачуни за 1902 г. као исправни приме а да општ. суд по напоменама у овом извештају учињеним даље надлежно поступи. VI Засшупникиредседника оигишине извештава одбор да је не дневном реду предлог одборника г. Томе Цинцар-Јанковића да се откупи имање „Зора". Саопштава одбору, да су му сопственици овога имања изјавиди, да нису ради да га продаду и да с тога нису хтели ни да даду цену. По саслушању тога, а после потребног обавештавања, — одбор је једногдасно решио: Да се овај предлог одборника г. Томе Цинцар-Јанковића, да се откупи имање звано „Зора" скине с дневног реда, пошто се за откуп истог имања нема могућности, а међу тим је исто на регулационим линијама.

РЕДОВНИ САСТАНАК *) 1 априда 1903 год Председавао ваступник председнжка општине кмет г. Вдадимир Лацковић. Од одборника били: г. г. М. Кдидис, А. Ј. Аксентијевић, Милан Димић, Ђорђе Н. Петровић, Ј. Костантиноваћ, К. Теодосијевић, М. Штрбић, С. Авријел, Р. Драговић, Милош Вадожић, Дим. Наумовић, Св. Јанковић, Дамњан Стојковић, Никода И.Димитријевић, Љуба Дојчиновић, Мих. М. Ђорђевић, Јов. Смелеревад, Петар Новаковић и Тома Цинцар-Јанковић. Дедовођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник оддука седнице држвне 28. марта тек. године и примљен без измена. II По прочитању акта иследног судује првост. суда за вар. Београд АБр. 3028 и одељакаУправе града Београда АБр. 3040, 3090, 3093, 3135 и 3153, којима се траже уверења о вдадању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су му непознати: Љубица жена Адама Кордића, «бив. ашчије, Драгомир Стевановић, тргов. помоћник, Мијаило Ђорђевић, каФеџија, Јован Ацић, раденички кројач и Ђорђе Гавриловић, берберски шегрт; да је доброг владања и доброг имовног стања: Димитрије Грујић, каФеџија и да је доброг владања и средњег имовног стања Душан Црногорац, књиговођ београдске општине. III По прочитању акта Управе града Београда АБр. 3052, 3173 и 2174, којима тражи мишљења општ. суда по молбама: Живка Стојковића, дитограФа, Богдана Пелеша, калемара и Шћепана Јовановића, ђака, због пријема у српско поданство, — одбор је изјавио мишљење : Да се молиоцима може по молбама учинити ако томе не буду стајале на путу законске сметње. IV По прочитању молби Чедомира Зарића, општ. возара АБр. 2729 и Перише Бешевића, општ. чистичара АБр. 5775, — одбор је решио: Одобрава се Чедомиру Зарпћу, општ. возару, петнаестодневно а Периши Бешевићу, општ. чистичару, тридесетодневно осуство од дужности, ради наведене цељи, које ће им се рачунати од дана кад га буду употребили. V По прочитању решења суда од 31. марта тек. године АБр. 3113, о одређеној цени дебу за прву половину ов. м. ; — одбор је примио к знању са одобравањем ово решење суда. VI По прочитању решења суда од 21. марта тек. године АБр. 2816, којим је опредељено, да се сума у 84635,63 динара кодико се има испдатити маси пок. Боже Ћеловића, за њено имањв откупљено за подизање зграде за основну школу за савски крај, исплати истој маси у ратама, да маса на сваку рату плати општини 6°/о интереса од дана пријема дотичне рате па до дана пријема посдедње рате, а да до дана пријема посдедње рате маса прикупља приход са продатог имања, — одбор је репшо: Одобрава се ово решење општ. суда. VII На захтев команданта 7. пешадијског пука „Краљице Драге" ОВБр. 1247, — одбор је изјавио мишљење: * Редовни састанак од 28 марта тек. године случајно је изостао из овог броја и одштампаће се у идућем броју. Уредништво.