Beogradske opštinske novine

Год. XXI

— 155 —

Број 25

Београд, 3 Јуна 1903 г. Избор Његовог Величанства Петра А. Карађорђевића заКраља Србије грађанство Цетиња нрестонице Кнежевине Црне Горе честитадо је грађанству престонице Краљевине Србије телеграмом следеће садржине: Цетиње, 15 Јуна 1903г. Председнику Београдске Општине београд Цетиње плива у радости што је братска Србија срећио савладала тешке прилике изабравши за свога Краља унука оца Србије, који ће избор ојачати природие нацпопалие везе између Ловћеиа и Авале и тим нови живот разбудпти у читавом Српству. Да живи Његово Велпчанство Краљ Петар Карађорђевић. Жпвело свесно Народно Представништво Србије. Живела братска нам Србија. У име грађанства Председник општине Командир, БожовиЂ с. р. На ову честитку грађанства општине Цетињске одговорио је у име грађанства београдске општине председник београдске општине овим телеграмом: Председнику Општине ЦЕТИЊЕ, ЦРНА ГОРА Београд искрено захваљује на честитци и лепим жељама. Да живи Његово Краљевско Височаиство Кнез Никола I ; да живи братска нам Црна Гора. У име грађанства Председник Општиве СтаменковиЋ с. р.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Поздрав изасланства београдске и крагујевачке општине представницима града Петрограда. Изасланство београдске и крагујевачке општине на прославу двестогодишњице Петрограда предвођено од председника београдске општине г. Николе И. Стаменковића предало је Представницима града Петрограда написмено поздрав прославе двестогодишњице града Петрограда, који гласи: „Госиодо Представници града Петрограда, Престоница Српске Краљевине град Београд и средишна Престоница Србије град Крагујевац радо су се и срдачно одазвали позиву петроградске општине да приме учешће у прослави двестагодишњице постојања Петрограда, коме је темељ ударио велики реФорматор руског народа Петар Велики. Значајно је да се у томе моменту Београд са свима осталим градовима срп-

ским налазио под влашћу турског полумесеца и да Србије ни било није. Овај је позив био за београдску као и за крагујевачку општину у толико драгоценији, што је културни и политички покрет на северу Русије изазвао и потпомогао и културни и политички покрет целога српског народа. Српски народ у кога се просвета гасила напоредо са пропадањем политичке самосталности његове, могао је за време свога петвековног робовања сачувати само свој језик, своју веру, своје обичаје и живу свест о националности својој. Ове особпне његове није му могао нико одузети. У такав народ, који је умео и могао сачувати битне особине српске народности кроз дуги низ векова робовања свога, пали су први зраци словенске културе из државе Петра Великог. Снажењем града, комејеВелики Петар темељ ударио; и којега двестагодишњи живот данас прослављате, почетак је живота и културног а позније и политичког живота и варода српског. Ми се Срби нарочито радујемо данашњој прослави, јер у дане заснивања давашњег Петрограда пада и почетак српске културне борбе, из које се зачео после сто година и покрет политички, који нам је донео слободну Краљевину, и престоницу Краљевине Српске — Београд, — који вам са својим другом Крагујевцом преко нас шаље и исказује своје братске симпати ј е. Те симпатије српског народа према руском народу и Петрограду у толико су јаче, што руски народ није заборавио на свога слабијега брата онда, кад је ова.ј отпочео несравњену херојску борбу против народа, од кога су стрепиле много јаче државе. Крв синова руског народа лила се заједно с крвљу српског народа. Из те крви је потекла данашња српска држава, а да ће се из ње развити и слобода сваколикога српског парода у ту спасоносну мисао верује цео српски народ. У име те солидарности, која се јаче осећа од дана кад је Велики Петар ударио темељ данагањем слављенику, Престоници руских царева, утврдивши и прославивши Царски Престо Руски, српски народ, српска Престоница поздравља вас, господо, и преко вас све Петрограђане, цео рускп народ. Живели! Изасланици града Београда Никола И. Стаменковић председнпк онштине београдске Раша Милошевић директор срп. бродарског друштва Димитрије Тадић адвокат Изасланик града Крагујевца Алекса Мијалковић трговац

ПРИСУТНИЦИ НА ГОДИШЊИМИСПИТИМА У БЕОГРАДСКИМ НАР, ШКОЛАМА Школски одбор у седници својој од 7. овог месеца изабрао је за присутнике на годишњим свечаним испитима у народ. школама следеће грађане и то:

I. У школи код Саборне Цркве: Г.Г. 1.Перу Радовановића, 2. Косту Др. Ризнића, 3. Ђоку Павловића, 4. Самујила Пијаде, 5. Ивана Павловића, 6. Владу Благојевића, 7. МиланаТрајковића, б.Аксентија Тодоровића, 9. ТријандаФила Лазаридеса, 10. Димитрија Живадиновића, 11. Милорада Павловића, 12. Исидора Шатнера, 13. Рашу Милошевића, директора Срп. брод. друштва, 14. Милуна Ибровца, проФ., 15. Косту Милојковића, бравара, 16, Љубу Станојевића и 17. Николу СтеФановића, свештеника. 2. У Грађанској школи: ГГ. 1. Владислава Ђорђевића, трговца, 2. Светозара Стојадиновића, бакалина, 3. Косту Недељковића, рентијера, 4. Димитрија Вељковића, трговца, 5. Луку Станковића, каФ,, 6. Ђорђа Димитријевића, каФ. 7. Косту Николића, трговца, 8. Миливоја Петровића, свештеника. 3. У школи на Дунавском Крају: ГГ. 1. Светозара Цветковића, свештеника, 2. Тому Јовичића, пензионера, 3. Мошу X. Давичо, трговца, 4. Јована Ванлића, пуковника у пензији, 5. Давида М, Левитрговца-шпедитера, 6. Мошу X. Габаја. 7. Јанаћка Констандиновића, 8. Милана М. Мариновића, 9. ЈосиФа С. Јовановића, 10. Димитрија Николића, трговце ; 11. Ђоку Димитријевића, апотекара, 12.Радоја Ћирковића, бакалина, 13. Јованчу Лазаревића, каФ. 14. Ивана Трпковића, хлебара. 4. У Палилулској школи: ГГ. 1. Светозара Бешевића, трговца2, Јордана Антоновића, каФ, 3. Владу Вељковића, каФ, 4. Николу Божића, свештеника, 5. Јанаћка Костића, предузимача, 6. Диму Вељковића, бакалина, 7, Апостола СтеФановића, каФеџију, 8. Љубу Ј. Рајића. пензионера, 9. Младена Николића, п-пуковникаупенз., 10. Перу Крајинића, бакалина. 5. У Теразијској школи: ГГ. 1. Јована Бојића, папуџију, 2. Милоша Савића, обућара, 3. Петра Милосављевића, трг, 4. Јована А. Илића, свештеника, 5. Милоша X. Поповића, пенз., 6. Ђоку Тошића, столара. 7. Петра Маринковића, абаџију, 8. Богосава Марјановића, каФ, 9. Димитрија Јовановћа, бакалина, 10. Максима Флајшера, трг. 11. Наума Димитријевића, новинара, 12. Лазара Матића, јорганџију. 6. У И. Врачарској школи : ГГ. 1. Спасу Илића, каФ. 2. Велимира Марковића, свештеника, 3. Дамјана Димитријевића, рентијера, 4. Милоша Бошко вића, пекара, 5. Мату Радовића, 6. Мирка Марковића, 7. Драгољуба Јовановића, 8.Др. Косту Јовановића, 9. Сретена Славковића, 10. Глишу Симића, 11. Марка Дими, тријевића, 13. Милутина Савића, пензион. 13. Драгишу Лапчевића, књижара, 14, Илију Петровића, Глав. Фактора Држ. штампарије у пензији. 7. У Савиначкој школи: ГГ. 1. Драгољуба Јовановића, чиновника, 2. Михаила Костића, књиговезца, 3. СавуПешића, чинов,4. Стевана Екеровића, мајора, 5. Драгомира Ивановића, кочијаша; 6. Чеду СтеФановића, штампара, 7. Димитрија Миленковића, свештеника, 8. Др. Мих. Борислављевића, лекара, 9. Петра Зарића, трговца, 10, Милутина Степановића, пензионера, 11. ЈосиФа Коваровића, обу-