Beogradske opštinske novine

Б рој 30

— 178 —

Год. XXI

и да се не пуштају на гласање, који после долазе. А по том, пошто прими гласове од свију оних који су на време дошли, а још ниеу гласали, гласачки ће одбор решити и огласити да је гласање свршено. За чланове гласачког одбора овога збора у смислу тачке 16. чл. 84. закона о општинама изабрати су грађани: г.г. Коста Др. Ризнић, трговац, Михаило М. Ђорђевић, бакалин, Светозар Јанковић, рентијер и Тома Цинцарјанковић, управник царинарнице; а њима за заменике грађани: г.г. Богоје Јовановић, каФеџија, Живојин Перић, проФ. Вел. Школе, Милан Димић, индустријалац и Коста Н. Лазаревић, бив. дуванџија, ЈЈредседник је овога збора по избору најстарији кмет београдске општине г. Михаило Ерковић (чланови 35. и 37. пом. закона). Извештавајући о овоме грађане београдеке, суд београдске општине позива их да на овај збор дођу и употребе евоје грађанеко право. Од суда београдске општине 1. јула 1903. г. 1Бр. 5833. Београд. Предоедник општине београдеке, ЗСипола 21. бтаменпобић с. р. Дедовођ, Мих. М. Марјанобић с. р.

У СТ АВ ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ

(СБРШБТАК) Члан 190. Црквене власти суде свештеницима за кривпце учињене у свештеничким дужностима, изузимајући оне кривице, које се казне но кривичном закону. Жалбе иротиву злоупотреба црквених властп, ма које вероисповести у земљи, подносе се мпнистру црквених послова. Свештена лица и црквене установе, у погледу грађанских односа и имања потчињени су земаљским законима. Члан 191. Преписка духовних власти источноправославне Цркве са страним црквеним властима, Саборима и Синодима врши се са одобрењем министра црквених послова. Службена препнска других вероисновести у Србији са страннм црквеним вла стима, Саборима и Синодима, мора се такође подносити на увиђај и одобрење министру црквених послова. Службена писма или наредбе црквених власти, Сабора и Синода са стране не може никаква црквена власт у Србији обнародовати ни извршити без знања и одобрења министра црквених послова. Члан 192. Све јавне и приватне школе и други заводи за образовање стоје под надзором државне власти. Члан 193. Добротворни заводи или задужбине за просвету и друге добре цели, које за живота или на случај смрти оснују приватни људи својим имањем или Фондовима моћи ће опстати само по одобрењу државне власти основаном на закону. Али имање ових завода не може се сматрати као државно имање и не може се ни на што друго

употребитн осим на оно на што је намењено и како је намењено. Само ако се с времеаом, према промењеним друштвеним и другим приликама, покажедатонијемогућно, може се ово имање по одобрењу законодазне власти а на предлог управљача дотичног имања употребити на друге сличне цели. Законом ће се ближе одредити начин како ће се то чинити, као и права и дужности управљача, и надзор државнн над добротворним задужбинама н Фондовима. ДЕО XIV Војска. Члан 194. Сваки је Србин дужан да служи у војсци. Рок војне службе, начин одслуживања, и изузећа од личие службе прописује нарочити закон. Закон такоће одређује: каквих чинова има у војсци, како се ти чинови добијају и како се губе. Члан 195. Устројство војске прописује се нарочитим законом, а Формацију њезину одређује Краљ уредбом. Члан 196. Колико ће се војске стално под заставом држати одређиваће се сваке године законом о буџету. Члан 197. Војницима под заставом суде за њихова кривична дела војни судови, по одредбама војно-судских закона. Одредбе о војној дисциплини и дисциплинским казнама прописује Краљ уредбом. Члан 198. Нико не може добити државну службу, ако није, по одредбама војних закона, свој рок у војци одслужио или од војне службе ослобођен.

Члан 199. Страна војска не може се узети у службу државну. Уговор да страна војска поседне српско земљиште или да пређе преко њега не вреди без одобрења Народдне Скупштине, као ни што српска војска не може се ставити у службу које друге државе без одобрења Народне Скупштине. ДЕ0 XV Измене у Уставу. Члан 200. Предлог да се у Уставу што измени, допуни или протумачи може учинити Краљ илн Народна Скупштина. У предлогу таквом морају се изреком именовати све тачке Устава које би се имале изменити, допунити или протумачити. Ако је предлог учинио Краљ он ће саопштити Народној Скупштини, па ће се затнм Скупштина распустити и сазвати Велика Народна Скупштина најдаље за четири месеца. Ако је пак предлог такав потекао од Народне Скупштине, Скупштина ће два пута гласати о њему остављајући од гласања до гласања најмање до 10 дана. Узима се да је предлог примљен, ако је за њ гласала апсолутна већина од Уставом одређенога броја посланика. Кад предлог на тај начин буде усвојен, Скупштина ће се распустити, а Велика Народна Скупштина сазваће се најдаље за четири месеца од дана кад је предлог усвојен. И у једном и у другом случају Велика Народна Скупштина може решавати само о оним изменама и допунама или тумачењу Устава, које садржи предлог на основу којег је сазвана. Њезина ће решења, донесена апсолутном већином од Уставом одређеног броја посланика, вредети кад нх Краљ потврди.