Beogradske opštinske novine

Број 31

— 182 —

Год. XXI

Извештавајући о овоме београдске грађане, еуд београдеке општине позива их да на овај други збор дођу и умотребе своје грађанско право. Од суда београдске општине II. Јула 1903 г. АБр. 6226, Београд. Председник београдеке општине, Жипола 21. 6таменпо€иМ с. р. Деловођ, Мих. М. МарјаноИић с. р.

Предлог председника београдске општине г, Николе И, Стаменковић.а за проучење Финансијског стања београд, општине и израду пројекта општ, буџета за 1904 годину

Госиодо одборнт^и, Проучавајући финаноијоко етање наше општине запазио еам, поред друтих елабих страна, да се у завршним рачунима сваке године јављају знатне суме које су утрошене на тако назване кредите ван буџета. Бидо је година кад су ти ванредни кредити износили близу милион динара, а ретко је која година била да ти ванредни кредити нису износили око половине мидиона а и преко тога. По завршном рачуну за прошлу годину било је ванредних кредита за суму од 520,799-84 дин. Ти ванредни кредити иеплаћивани су делимице из уштеда, делимице позајмицама, а највећи је део иеплаћиван изтрошаринеких вишкова. У колико сам могао прикупити податке, сума тих трошаринских вишкова изнела је за последњих 10 година преко 7 милиона динара. Еад ее томе дода дуг код Народне Банке, као и дуг за утрошене фондове, онда је на ванредне кредите утрошено преко 9 милиона динара, дакле просечно годишње трошено преко буџетом одобрених кредита близу један милион динара. Од таквих ван буџетских издатака није слободна ни ова година. До 10. априла тек. год. кад сам примио дужност председничку, изноносила је еума одобрених ван буџетских кредита 342,736-58 дин. Међутимвишак ириходанад расходом по овогодишњем буџету износи свега 303,694 динара. Значи дакле да је већ до 10. априла тек. год. ангажовано преко буџетског вшнка 39042,58 динара. Еако је несумњиво, да ће се у току ове године сума тих ванредних кредита повећати то је јасно да ће се

и у завршном рачуну за ову годину јавити знатно прекорачење буџетом предвиђених издатака. Та су прекорачења у толико замашнија што се она измирују трошаринским приходима, даклеиз оних сума, које су намењене за извршење радова ради којих је трошаринаустановљена. Усљед таквог стања ми не еамо да немамо средства да из трошаринских прихода извршујемо радове које смо по закону дужни да извршимо и који се неизбежно морају извршити, него ми немамо ни подлоге, на основу које би могли закључити зајам за извршење тих радова. Еако пак с друге стране има да се извршују и други послови, који су исто тако неопходно потребни, и који не удазе у радове трошарином предвиђене, као што је н.пр. регулација и нивелација улица, то је јасно, да се и пре извршења тих послова морају буџетом обезбедити потребни издаци. Не улазећи за сада даље у ово питање, ја сам сматрао за дужност да вам скренем пажњу на овакво стање општинских финансија, и налазим да је неопходно потребно проучити то питање и што пре приступити озбиљном санирању наших финансија. Наша је дужност да испитамо узроке због којих су се јављали ти ванредни кредити; да озбиљно проучимо потребе општинске и да према стварним потребама склапамо буџете тако, како би се у будуће избегла онако велика прекорачења, и како би се приходи трошарински сачували искључиво за оне радове ради којих је трошарина установљена. За проучавање тога питања, суд општински не располаже стручним лицима, с тога сам слободан предложити одбору општинском да се проучавање тога питања повери нарочитом Финансиском одбору, који би могао бити састављен из 9 лица и то пет чланова да буду из одбора,

а четири члана да одбор изабере од признатих наших финансиета ван одбора. Задатак тога одбора био би да најдаље до половине септембра проучи сва питања која се односе на финансиско уређење општинско и да до одређеног времена поднесе одбору општинском исцрпан реферат, са предлогом за буџет за идућу 1904. год. Тај финансиски одбор да се сам конституше, да ради у суду општинском, и да му се стави потребан персонал на расположење. За чланове ван одбора општинског да се утврди дневница од 15 динара. 19. Јуна 1903. г. Београд Председник београдске општине, Н. И. Стаменковић.

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАВ 27. јуна 1903 год. Предоедавао председник општиве г. Никола И. Стаменковић. Од одборника били: г. г. А. Шток, Д. Ђ. Миловановић, Дим. Наумовић, Св. Јаиковић, Богоје Јовановић, К. Н. Лаааревић, Јов. Смедеревац, Никола И. Димитријевић, Мих. М. Ђорђевић, Живојин М. Перић, Милош Валожнћ, Б. С. Жавковић, Д. Тадић, С. Аоријел, Урош Благојевић, М. Штрбић, Р. Драговић, К. Теодосијевић, Ђорђе Н. Петровић, Др. М Радовановић, Петар Новаковић, М. О. Петровић, А. Ј. Аксентијевић, Бг. М. Леко и Лазар М. Матић. Деловођ Мих. М. Марјановић (СВРШЕТДК) х Пошто је одбору саопштено решење г. министра унутрашњих дела од 20. јуна тек. године П№ 13231, којим је задржао од извршења решења општ. одбора од 29. априла тек. године АБр. 4367 које се односи на наплату кирија од гостионичара, каФеџија и механџија зазапремање тротоара својим столовима, — одбор је, нашавши да је ово решење господина министра неосновано, — решио: Да општински суд противу овог решења господина министра унутрашњих дела изјави жалбу Државном Савету. XI По прочитању понуде Радисава Перишића, општ. машинисте на Бедим водама АБр. 5608, којом нуди општини за траву са њеног земљишта на Велим водама 850 дин. као и по прочитању