Beogradske opštinske novine

Год. XXI

— 202 —

Број 35

МИ ПЕТ^Р X по милости Божјој и вољи иародној Краљ Србије На предлог Нашег Министра унутрашн»вх дела, а но саслушању Нашег Министарског Савета, решили смо и решавамо: да се Никола Стаменковић, досадањи председник општине вароши Београда, који је указом од 28. марта ове године постављен за председника општине вароши Београда као проФесор Велике Школе, стави на разположење. Наши Министри: унутрашњих дела и Финансија нека изврше овај указ. 11. августа 1903. год. у Београду. ПЕТАР с. р. Министар унутрашњих дела Стој. М. ПротиЋ с. р. Министар финансија А. БорисављевиЂ с. р.

МИ ПЕТАР X по милости Божјој и вол>и народној Краљ Србије На предлог Нашег Министра унутрашњих дела, а на основу тачке в. члана 103. закона о општинама, потврђујемо: за председника општине београдске, Косту Главинића, прОФесора техничког Факултета Велике Школе у пензији, кога је општински збор изабрао, без права на уживање пензије из државне касе, по своме пристанку, за време док је на положају председника општине београдске. Наш Министар унутрашњих дела нека изврши овај указ. 11. августа 1903. год. у Београду. ПЕТАР с. р. Министар уиутр ашњих цела Стој. М. Проти+1 с. р.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ

РЕДОВНИ САСТАНАК 4. Августа 1903 г. Председавао иредседник београдске општине г. Никола И. Стамевковић. Од одборнвка били: г. г. Д. Ђ. Миловановић, К. Н. Лаваревић, Милош Валожић, Ђорђе Н. Петровић, Бг. Јован Ђурић, Д. Тадић, Ог. М. Радовановић, Др. М. Леко, К. Теодосијевић, Дамњан Стојковић, Ј. Костантиновић, Лазар М. Матић, Урош Благојевић, Р. Драговић, С. Азријел, Т. Цинцар-Јанковић, А Шгок, Милов. Миленковић, Св. Јанковић, Мих. М. Ђорђевић, Љуба Дојчиновић. Никола И. Димитрјиевић, М. Штрбић Деловођ. Марко Новаковић. I Председник општине отвара седницу и извештава одбор, да у дањашњој седници, нрема акту министаретва унутрашњих деда од 31 пр. мес. АБр. 6931, имају и: то кметови нравници г. г. Михаило Марјановић и Сима Поповић, и кметови : гг. Љуба Јоксимовић, Стеван Миљковић и Вдада Б. Вељковић, који су изабрани за кметове београдске општине на другом збору грађана београдских држаном на дан 17 јула ов. год. према чл. 106 зак. о општини да положу заклетву на Устав и верност Краљу. Моли протопрезвитера, да у смислу наведених законских прописа нрими заклетву од кметова, сем кмета правника г. Симе Поповића, којиједао оставкуна кметску дужност и с тога није ни догаао. Пошто је протонрезвитер града Бвограда примио заклетву од кмета-правника г. Михаила Марјановића и кметова г. г. ЉЈ ? бе Јоксимовића, Стевана Миљковића и Вдаде Вељковића, — одбор јв примио к знању ово полагањо заклетве* II Прочитан је записник одлука седнице државне 22 јула ов. год. и примљен без измена. III Лредседник износи одбору на решење оставку г. Симе Поповића, новоизабраног кмета правника. По прочитању те оставке АБр. 6950, одбор је решио:

Да се г. Сими Поповићу, кмету правнику, уважи оставка коју је поднео на дужност кмета правника. IV Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиА наводи, да се је на дневном реду на неколико ранијих седница налазио предлог надзорне комисије за осветљењвј да се изнађе начин, да се уговори које оиштина београдска нма са трамвајским друштвом, раскину, пошто номенута друштва не испуњавају уговорне одредбе. Тај је предмет врло важан; међутим, из дневног реда раније и данашње седнице види да је тај предмет с дневног реда скинут. Пита председнишгво, зашто је то учињено. Председник оиштине изјављује, да надзорна комисија у томе своме предлогу није назначила одредбе уговора, на основи којих би општина имала право, да раскине уговор сем тога, да тај предмет стоји у всзи ср иредлогом одборника г. Дим. Миловановића, за откуп концесије за осветњење Београда и да је услед тога тај предмет скинут с дневног реда и враћен надзорној комисији с наређењем, да означи одредбе уговора, на основи којих би опшгина могла тражити раскинуће уговора. Када општински суд добије тај одговор и када надзорна комисијаза електрично осветљење изјави своје мишљење по том преддогу г. Миловановића, општински ће суд обадва та предмета изнети ошптинском одбору на регпење. Одбор је примио к знав-у ове изјавеодборника г. Донцар-Јанковићаи председника општипе V Одборник г. Раденко Драгови/1 наводи, да се деца која посећују савиначку основну школу која је смештенау згради друштва Краљ Дечансш мешају с децом завода за глуво-нему децу. Па како међу том децом завода има и одраслије женске деце, налази, да је незгодно то мешање. Предлаже одбору, да изнађе пут и начин, да се то отклони. После потребног обавештења, одбор је на преддог преседника, општине, пошто је

ПОДЛИСТАК ИСТОРШ СРЕША написд0 МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ

(Овај је рад награђен са 400 дип., ирвом видовданском наградом Веоградске Отатине од 15. јуна 18.99. год.Ј

(наставак) При мпрном насељавању ових племена, она би се, као и многа ранија племена, утицајем римске културе, нотпуно романизовала, и тиме би се још појачао римски елеменат. Међу тим ово римским царевима није испало за руком, јер се досељење германских племена у ово доба изврши у великим масама и то врло нагло, изазвано најездом дивљачких Хуна из Азије, који својим доласком у Европу, проузроковаше познату велику Сеобу Народа. У том насилном насел>авању германских племена и најездом Хуна нестало је из Срема Римљана а тако исто ишчезе и култура, коју су Римљани пренели у ове крајеве, у којима је иста за неколико столећа напредовала.

Б. Срем од Сеобе Народа до освојења бугарског (од 375. до 827. г.) Визиготи, Хуни, Обрк, Словени и Фрузи

После смрти цара Теодосија нападну на Балканско нолуострво Визиготи и почну га пленити. ЕБих је раније, кад су бежећи од Хуна прешли Дунав, цар Баленс населио по Тракији и Мезији. Било их је око 200.000 и у брзо се, због рђавог поступања римских чиновника, побуне и продру са својим младим и храбрим краљем Аларихом до самог Пелопонеза. Ну најзад се (402. г.) источна римска царевина опрости њих тиме, што их упути у Италију. одакле су, опљачкавши Рим отишли по смрти Алариховој на Пиринејско полуострво (сад. Шнанију) и ту образоваше велику Бизиготску државу. На пола века од визиготског одласка са Балканског полуострва долазе у ове области Хуни. Хуни, народ монголске расе, кренули су се из свога привременог седишта око Дона и Дњестра даље на запад, пошто су раније у истом правцу потиснули Германце и Словене. Почетком У века Хуни се населе у пространој равници око Тисе и Дунава и у брзо по свом доласку почну нападати на источно римско царство.

Године 441., када јеТеодоспјеПвладао источном а Валентинијан III. западном рим. царевином, дођоше дивљи Хуни под својим вођем Агилом, „бпчем божјим", у Панонију. ПреФект илирске преторпје бпо је тадаАпенин, са седиштему Сирмиуму. Атила опседне многобројном војском Сирмиум, захтевајући да му се преда град, али Апенин одбије тај захтев и јуначки је бранио град. Побожни грађани Сирмиума, бојећи се да не би Хуни обесветили гроб Свете Анастасије, испослаше тада тело ове мученице у Цариград. 1 Напослетку Атила, имајући већу силу, освоји Сирмиум, па га попали, опљачка и становништво већиномпоубија. 2 Сам Апенин једва жив утече у Солун, куда се премести седиште преФекта Илирика, од када Срем са већим делом Паноније потпаде под хумску власт. 3 Касније су Хуни наставили своје бојне походе према западу, ге су освојили, као

1 V. К1а1с, Орјз гешаЏа, стр. 189. 3 Још за време опсаде сирмиски епископ предао је своме писару Констанцију златно црквено посуђе, да њиме откупи после боја епископа из ропства; а ако би епископ погинуо, да откупи друге хригаћане. Ну посде пада Сирмиума погибе епископ а Констанције нрода то иосуђе у Риму неком Силвану за своју корист. Дознавнга то Атида, захтевао је да му Римљани ивдаду Силвана. Римљани су покушавали да умире Атилу, нудећи да му плате колико вреди то посуђе, али га нису могли умирити. (Т. Смичиклас, Повј. Хрв., св. I. стр. 80..). 3 ЈПја Окгид1с, Зпјетас, Агкју га роу., св. IV, стр. 207