Beogradske opštinske novine

Број 37

— 214 —

XXI Год.

вама или са чим другим, што би утицало на већу тежину или на кварење робе. На тржишно место не могу се доносити груле или киселе шљиве, нити у ошнте у стању, ко.је би робу обележавало као лошу; јер ће се таква роба уништити, а сопственик бнће кажљен по овим пра вилима. 7. Сви послови на тржипгту морају се сбављати по реду предстанка и пријаве појединих сопственика као и по наредбама и упутима тржишног одбора. 8. Иза извршеног прегледа, предаће се сопствеинку само оне шљиве. које је тржишни одбор оценио као „добру робу." Само оваква роба може бити предметом јавног промета на тржишту, а остаио „што се констатује као неупотребљиво и рђаво., одбор ће прописно поништити и продати за пециво ракије у корист сопственика." Према томе ни један сопственик несме овако одбачене шљиве ни на који начин употребити или однети, нити у опште сме однети на мерину друге количине шљива сем оних, које су прегледом тржишпог одбора оцењене као употребљиве и на које је сопственик добио од одбора листу „добре робе." Органи општин. власти, који су на мерини, дужни су премерити само ону робу, која је таквом листом снабдевена. Сваки случај противног поступања, а на име: ако би сопственик донео на мерење и шљиве без такве листе, достављаће се општинском суду, како би се одговорни сопственик казнио у смислу ове наредбе. У том случају општински органи предаће дотичну количину шљива тржишном одбору радп прегледа и даљег рада по поменутим правилима, 9. Нико не може купити друге количине шљива сем оних, које су оцењене као „добра роба" и у том смислу снабдевене доказном листом тржишног одбора. 10. Нико не може куповати сувешљиве као сензал, ако га дотични трговац, није нријавио тржишном одбору.

11. Сваки купац односно сензал, чим погодбу о куповини закључи, дужан је према чл. 23. правила да изда продавцу листић са својим потписом. На листићу мора биги назначено, за кога је шљиве купио, по коју цену и колико комада шљива има у х | 2 килограма. 12. Сваки купац сувих шљива на тржишту дужан је да исплати сопственику продајну цену истога дана кад је шљиве купио и пре но што је купљену количину потпуно истоварио у магацине. Иза исплаћене продајне цене, купац нема права да прави примедбе на квалитет робе. Но ако се приликом истоваравања у приеуству продавца нађе, да овај има у џаковима и осталим судовима ситнијих и лошијих шљива но што су оне, које су прегледане, купац је дужан овакав случај истога дана пријавити комесару или тржишном одбору, који је дужан шљиве прегледати и утврдити право стање. Ако се нађе да је роба добра, купац ће одмах положити продавцу продајну цену; а ако се нађе да је роба рђава, уништиће се онолико у колико је рђава, и спровести општинском суду ради изрицања казне из §. 382. кривнч. законика; а за остали део, продавац ће се исплатити. 13. Купцу, који продајну цену није исплатио, а иије му роба дата на почек, неће се дозволити даља куповина на тржишту, док продајну цену не исплати. У том случају продавац има права да му се продата а неисплаћена количина одмах врати у својину. Такав купац одговоран је још и за реметење прописаног реда на тржишту по тач. 16. ове наредбе. 14. Сваког дана тржишни одбор објављује барјаком време за куповину и продају сувих шљива на тржишту према чл. 27. правила. Пре такве објаве нико не сме закључавати погодбу о куповини и продаји.

На основу претпиоа Господ. Министра Народ. Привреде од 25. овог мца ТБр. 4145 и чл. 29. правила истог Министра од 13. ов. мца ТБр. 3926 прописаних за прегдед сувих шљива, Суд општине београдске, с обзиром на чл. 92 закона о општинама и §. 326 кривичног законика издаје и објављује следећу НАРЕДБУ 1. Да је за преглед и мерење сувих шљива одређен „Св. Никољски трг." 2. Да је по чл. 1. горњих правила за преглед сувих шљива надлежан искључиво тржишни одбор; да сезона рада на тржишном месту наступа са првим Септембром и траје до краја месеца Новембра. Но Господ. Министар народне привреде може овај рок према чл. 7. правила продужити, и ако такав случај наступи, грађанство ће се накнадном објавом известити. 3. Ван Св. Николског трга, забрањује се на сваком другом месту преглед и мерење сувих шљива. 4. Према, чл. 11. правила „Шљиве се доносе у џаковима, врећама, бурадима, сандуцима и другим судовима. Сви судови и завијутци морају бити чисти и кола тако покривена да роба не кисне." У колима не могу се држати предмети, који би могли допринети кварењу шљива, као ннр. петролеум, катран итд. 5. Ради извршења прегледа, сопственик је дужан ставити на расположење тржишном одбору сву довезену робу како у колима тако и у вагонима или лађама као и у магацинима трговаца извозника, без обзира хоће ли се одбор користити прегледом само неких или свију џакова, корпа, буради, сандука и осталих судова, који се у колима налазе. 6. Сваки сопственик дужан је донети на место тржишног прегледа суву робу, а не квашену или мешану са хрђавим шљи-

ПОДЛИСТАК

ИСТОРШ СРЕША НАПИСАО МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ (Овај је рад иаг-рађеп са 400 дин., и/рвом видовданском наградом Београдске Оиштине од 15. јуна 1899. год.) (наставак) » | За време хунске најезде са падом политичке пала је и сремска црквена власт, 1 а за двестогодишње обарске владе било је у Срему хришћанство готово уништсно. Сада, за време Фрушке владе опет је у Срему повраћено хришћанство, кој е поста државном вером. Како се у ово време црквена власт слагала са државном, а још у почетку VIII века Рим се отргао од византинске државне власти (Цариграда), то и Срем преко Фруга припаде у црквеном погледу под власт римског папе, признавајући васт салцбуршког епископа. 2 И ако су Фрузи 799. год. покорили са свим Обре, ипак су се они 802. год.

1 Средиште управно и црквено место Сирмиума поста тада Содун, а доцније Јустинијан подели Илирик на два деда са седиштима у Солуну и Јустинијани. 2 1)г. Ггапг Кгопез, Нап(11тсћ (1ег (ЈезсћЈсМе Оен1егтсћз, св. I, стр. 283.

дигли на оружје, али су у брзо савладани ј тако, да се више никако нису могли подићи. Као што смо поменули, Словени су у Фрушкој (дакле и у Срему) имали своју унутрашњу самоуправу нод својим (словенским) кнезовима, над којима је у име царско вршио власт војвода Фријурски, како у миру тако и у рату. Кад су Фрузи освојпли Срем, убрзо су га, као што су то свуда у ново освојеним областима чинилн, колонизовали германским становништвом. 1 Ово колонизовање било је у доста знатном степену, јер и када је већ нестало фрушке властиу Срему, билојејош трагова фрушке културе. Фрузи су одмах по доласку основали (као што и само име казује) град „Ргтштпа, " 2 који је лежао на месту, где је данас сремско село Манђелос. Осим Франковиле на месту римског Таурунума јавља се Фрушка Ма1ет1а. Сем Сирмиума на месту, где је данас Вуковар, беше још у римско време „Шсоагапе тиШЈо," па се ово место, због свога важног положаја на Дунаву, непрестано одржавало. Поред ова поменута четири града било је, без сумње, за време Фруга још које место у Срему, па и ако нам се не помињу у споменицима 1 А1Соиа Нићег, Ое^епчмеШнеће ОезсМеМе, св. I, стр.88. 2 Град „ГгапкоуИа", назива арабљански геогра* Едриаи „АЛ-апкћШа", (в. „Кеуеп" за 1855. г. стр. 363.).

из овога доба, она су нропала већином доцније, особито за време турских зулума. Планину сремску која се за Рнмљана звала Мопз АЈтиз звали су Византинци Фраууоушриу, (Гганкосћопоп), т.ј. Фрушка земља. После се назив Франкохорион пренео и на сав Срем. Овим се именом Срем назвао без сумње зато, што је у ово доба живела у њему за дуже време велика Фрушка војска, која је имала задаћу, да брани овај погранични крај од суседних Бугара, па су Грци по тим Фрузима назвали и целу област Фрушком или Франачком земљом. Ма да се назив Фра-ј-уоумрму налази у византиских писаца тек из XII века (н.пр. код Никете Хониата, арабљанскоггеограФа Едризиа и других), ипак је ово име, по мишљењу многих научника, постало још у IX веку. 1 За словенски назив „ Фрушка Гора и (што је такође постало по Фрузима) мисли се да је постао у исто доба кад и „Фраууо-/о)рсо7," дакле у IX столећу, а одржао се н доцније због свеже успомене на силну Фрушку власт у Срему. Да би своју власт боље утврдили и раширили на штету самосталностиинародности словенске, Фрузи су се, као и Византињани 1 Неппепе&М Лгесек, ОезЈеп-енсЛпзсће ОезсМеМе, II, стр. 129.; Г)итт1ег. ГЈећег <Пе нисШвИ. Магкеп ( АгсМу Шг Кипс1е., X, 15); баГапк, ОезсМсМе <1ег *и(]з!аг1нсће Ш. III, стр. 13. Сгогшј*, КИто^гаПе, II, стр. 39.; КасИ, ОсПоте!, стр. 23.; Шпрунер на свом атласу помиње такође „Кгапкосћопоп," и други.