Beogradske opštinske novine

Број 37

— 215 —

Год. XXI

15. На тржашту мора се сваки понашати пристојно. Ко би правио неред и својим неисправним држањем реметио ред на тржишту иди ометао послове на прегледу нли мерини уклоииКе се са тржишта и казнити по чл. 16. ове наредбе. 16. Сваки ко противно овој наредби поступи казниће се по § 326. кривич. законика од 10 до 150 динара у корист општинске касе или затвором од 1—20 дана, у колико његова кривнп* не би долазила под другу коју одредбу кривич. законика. Од суда ооштине града Београда 30. Августа 1903. год. у Београду. К№ 1692. Ова је наредба одобрена претписом управе града Веограда Бр. 26.558. од 2. Септембра т. год.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Гласање у Београду. — У кварту варошком, гласаће чиновници и службеници ових надлештава: Првостепеног варошког суда, Првостепеног Трговачког Суда, Апелационог суда, Богословије код Саборне цркве, Белике школе, Прве београдске <гимиазије, Духовног суда, Касапноног суда, Класне лутрије, Народие библиотеке, Народног музеја, Управе државних монопола, Жељезничке дирекцијеи Општинског суда. У кварту врачарском: чиновници и службеници војне штампарије, Главне Контроле, Државног Савета, болнице за душевне болести, контроле мера, министарства војног, министарства грађевина, министарства нар. привреде, министарства финансија, начелства округа београдског, Фабрике монопола дувана, инвалидског одељења, топчидер. економије, и сви пензионери. У кварту теразиском: чиновници и службеници: Првостепеног Суда округа београдског, Више Женске Школе, гимназије

на Балканском полуоствру, служили и хришћанством. 1 Фрузи су често поступали нечовечно према Словенима, нарочито с тога, што је међу Словенима било много, који нису били још примили хришћанску веру. Има једна белешка код Костантина ПорФирогенита, по којој би Фрузи чак и словенску одојчад псима бацали. Овакво поступање нанослетку изазове отпор код Словена. Људевнт, кнезГГосавске Паноније, коме се власт простирала од корушко-крањских граница па све до Дунава, дигне се 818. године противу Фруга на оружје. Фрушка војска, која је из Италије дошла под војводом Кадолахом буде од Људевита потучена. У исто време придруже се ЈБудевиту и суседна племена Браничевци и Тимочани, који су били у ово време збацили бугарску власт и ставили су нод заштиту Фрушког цара Лудвика. Фрузи са својим савезницима дигну иа Људевита нову војску, али их опет Људевит потуче, ма да је при овим сукобима и он имао знатних губитака. Сада Фрузи подигну три велике војске и две су године узастопце (820. и 821.) пустошили Људевитову земљу. Најзад Људевит подлегне јачој сили (822. г.) и побегне из Сиска преко границе ка Србима. По Људевитову бегству заузму Фрузи његову земљу а Браничевци тада опет измоле Фрушку за1 Љ. Ковачеви}1 и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., књ. II, стр. 28.

Вука Караџића, гимназије ЈосиФа Панчића, Двора, Државне Архиве, министарста иностраних дела, министарства правде, минисгарства просвете, министарства унутрашњих дела, Народног Позоришта, поште и телеграФа и Управе Фондова. У кварту дорИолском: чиновници и службеници Богословије Св. Саве, Казненог Завода, Општинске Трошарине, Управе војне одеће, Управе града Београда, пореског одељења и ноћни стражари. У кварту савамалском: чиновници и службеници: Државне Штампарије, Стоваришта Соли и Петролеума и Царинарнице. У кварту иалилулском: чиновници и службеници Опште Државне Болнице и Трговачхе Академије. Остали грађани гласају у ономе кварту, где порезу плаћају.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Друштво за чување народног здравља. — Још прошле године послато је месним дружинама много чланских карата. Главни одбор до сада нема извешгаја од месних дружина шта је било с тим картама. Па с тога Главни Одбор моли све месне дружине да би га најдаље до 20. септембра ове године изволеле известнти шта је било с тим картама, па да пошље главном Одбору и извештај о прикупљеном новцу. Осигурање пекмезарских раденика. Друштво за чување народног здравља обратило се молбом г. министру унутрашњих дела, да би изволео наредити, да пекмезари предузимачи, који сада почињу да кувају пекмез осигурају оне који раде на томе послу од могућих несрећа. Познато је да се често при том послу дешава да се ко год од радника оклизне и падне у казан и ту изгори или се тако опако опече, штиту. На царском сабору од 822. год. помињу се и браничевски посланици, док су се Тимочапи тада опет покорили бугарској власти. 1 Тако се на садањем Дуиаву сретоше фрушка и бугарска држава, те се тиме стави у изглед и сукоб између њих. И доиста, услед неучвршћепог стања обеју ових држава на самој граници, почеше се брзо развијати непријатељски односи. Непосредан повод овим сукобима дадоше нарочито Брапичевци, који су се, као што смо номенули, одметнули од бугарске власти и ставили се нод заштиту Фрушког цара. 2 Бугари почну све више да узнемиравају браничевску област, тражећи од фрушког цара, да се између њих и царевине одреди тачно граница. Бугарски хан Мортаг (Моутрауму) или Омортаг (код Ајнхарда, „гех Ви1§'агогит ОтоПа^") слао је у тој намери у три маха посланство Фрушком цару (год. 824, 825. и 826.), али сва три бугарска посланства, као и фрушка посланства, нису постигла никаква успеха. 3 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. II. стр. 31. 2 Поред Браничеваца помиње се, да су се одметнули и Бодрићи, који су становали на исток од Срема, у Дачкој, залазећи и на југ у Браничево; (КаоМ, Агкју IV, стр. 276). 3 Опширније ,о овим посланствима прича савремени, летописац Ајнхард: Кех Ви1§агогиш Ошопа^ ус1и( расјз 1'ас№11(1ае §гаНа 1е^а(;оз а<1 ипрегаЈогеш сит 1Шет ппви, циозШе сит аивтззе!;, ас Шегаз, циае ас11а1:ае 1'иегап1, 1е^188е4.... ит.д . за све три поменуте године (б. ЕшћагсИ Аппа1ез, РеНх, 8епр. I., »а 824, 825. и 826. год.

да тој позледи подлегне. Друштво је молило дасе преко полицијскихвласти нареди, да се око казана подигне таква ограда, да сачува раднике од могућих несрећа.

Чувај дзцу од скрлетине — шарлах! 1. У Србији све више расте опака болест скрлетина — шарлах. Она тамани силну децу. Многа кућа од ње опусти. 2. Кад на дете наиђе болест, оно добије ватруштину, гушобољу и бљување, а сутрадан му избију по целом телу ситие црвене пегице; мало после цела кожа детиња дође црвена као скрлет, те се у том црвенилу оне пегице једва виде. У тој ватруштини и заносу многа деца умру. 3. И кад прође та права болест, надовежу се често на њу друге опасне болести, па многа деца од њих угину. Највише се надовеже водена болест. 4. Скрлетина је редња. Дете ти се може разболети, ако се меша са болесном децом, а и ако дира ствари, које је ди рало болесно дете; па и здрав човек може унети болест у своју ку^у, ако одлази у куће у којима има болесника од скрлетине. 5. Кад чујеш, да у твом месту лежи које дете од скрлетине, добро вази шта радиш. Ако нас послушаш, твоје се дете неће поболети. Ради овако: Не иди никако у кућу у којој има болесник. Не иуштај ни друге из твоје куће да обилазе болеснике. Не иднте ни та ни твоји укућани на пратњу и на даћу, кад ко умре од скрлетине. Ни бабама не дај да иду. Не узимај ни за живу главу ниједну ствар из куће, у којој неко болује од скрлетине. Држи чисто и кућу и двориште. Сви у кући перите добро руке, лице и гушу, и пазите да вам одело буде чисто.

Тада Мортаг дигне војску право на Браннчевце, који, ма да су били доста снажни, ипак не могоше одолети бугарској војсци, те оставише Фруге и признаше бугарску власт. То је било 827. године. Те исте године, „Ви1#ап ^иодие 8с1ауоа 111 Рапопша 8еДеп1е8 пп880 рег Вга\ г ит пауаП ехегсћи, уегго е4 уаз^ауегип!;, е!: ехриМз еогит (1асИ)и8, Ви1^апсо8 8ирег еоз гес^огев соиеШиегип!;." 1 (Бугари пошавши са војском на лађама уз Дунав, 2 мачем и огњем иустошилису Словене, којису живели у Папонији, и растеравши њихове иоглаваре, поставили су им бугарске ноглавице). Кривица за овај Фрушки пораз приписивала се гроФу Балдериху. Овога цар, због немарности у одбрани поверене му областн, свргне са тог положајаиповери војску своме најстаријем сину Људевиту Млађем. Људевит је одмах друге године повратио од Бугара освојени део Паноније алибез Срема, јер Срем и даље остаде под бугарском влашћу. 3 1 Етћагс! Апа1еа под год. 827. (РеЉ, 8сгхр1. Сегт. I). 2 Што Бг Е. КаеМ вели да је вероватно да је летописац Саву заменио Дунавом (А. Кас1. ЕУ1., стр. 113.) мислимо да нема места овој његовој комбинацији. 3 13г. Коп 81. Јок . Лгееск вели: Само Срем у углу између Саве и ушћа Драве (ЈеШпе 8геш V гакоиН тег1 из^от 8ауу а Бгауу! као и источна Угарска остадоше под бугарском влашћудо доласка Угара (Еејту ЈЧагосћа ВиШагзкећо, стр. 119., у немачком преводу стр. 147.). — Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, веле: На основу тога, што се доцније Срем налави под Бугарском, усвојено је од давна у пиеаца те узимл.у, да је под њом остао већ од овога рата 827. год. (Ист. II, стр. 32.).