Beogradske opštinske novine

Год. XXI

— 230 —

Бро ј 40

У сређеним финанеијама огледа се и сређеност државна од које зависи углед и поверење у међународним трговинским односима. А привредне чињенице, којима је Бог обдарио патпу лепу Отацбину, донеће обилате плодове тек онда кад се с непрекидним државним старањем у том погледу удружи и крепка приватна иницијатива, којој треба оставити широко поље и својски је неговати и развијати. Народно образовање лежи нам без сумње свима на срцу, јер само просвећени народи знају да цене и чувају уставне слободе и установе, да своја уставна права бране а Крунина поштују. Ја сам уверен да ће народни представници са Мном заједно обратити особиту пажњу на јачање наше војене одбранбене снаге. У слободној Србији јака војна снага уливаће поверење нашем народу у његову безбедност. Ја сам срећан што могу потврдити да Моја мила војска стоји на висини свога патриотског позива. Она доиста заслужује поверење које јој је народ поклањао, и које ће јој, Ја сам у то уверен, и од сада вазда поклањати. Још у току првога редовнога сазива Моја ће вам влада поднети у првом реду на решење државни прорачун за идућу годину с потребним изменама у позитивним законима који су у непосредној вези с буџетом, а затим ревизију закона о оптптипама и закона о штампи, ттреддог законски о уређењу окружне и среске самоуправе, и најпотребније измене у закону о чиновницима. А одмах у почетку рада влада ће вам изнети на решење законски предлог о трговинеком уговору с Високом Портом. Ја се надам да ће Народна Скупштина с пуно готовости изаћи на сусрет Мојој влади, да се сви ови задатци успешно реше на корист државе и народа. Господо Посланици, Моја је најживља жеља да Србија буде на Балкану углед законитоети, реда, мирнога напредовања и благостања. Таква Србија биће угледна и поштована, и Мени као владаоцу њеном неће бити тешко да гајим и утврђујем добре и пријатељске односе е другим државама, имајући при томе вазда на уму интересе Србије. Господо Посланици, Са задовољством констатујем да су наши односи са свима државама исправни, и да је Моја жеља да они непрекидно таки остану, негујући нарочито традиционе везе с моћном братском Русијом, најбоље одношаје са суседном монархијом Аустро-Угарском, и искрене пријатељске одношаје са сродним Балканским народима. Жалосни догађаји у суседним областима отоманске империје, у Старој Србији и Маћедонији, живо су интересовали и Мене као и све вас. У уверењу и у нади да ће Његово Величанство Султан уз пријатељско садејство Русије и Аустро-Угарске и уз припомоћ осталих великих сила, предузето дело о реформама ипак извести поред свих тегоба на задовољство својих поданика — Србија је за све време овога покрета остала строго неутрална, ма да су је страдања једноверног и сродног становништва оних покрајина живо тиштала. При једнодушној жељи за одржање европскога мира можемо се надати да ће Његово Величанство Султан успети да мудрим реформама ујемчи безбедност и културни напредак немирима и страдању изложених покрајина, чија нам судба по верским и крвним везама не може бити равнодушна. За сада могу са задовољством споменути да је установљењем комисије за извођење рефорама, у којој су и Срби добили свога представника, службено призната српска народност у Отоманској империји. Господо Посланици, С тврдом вером у Божију милост, с непомућеним уздањем у срећнију будућност и с јаком надом у сложан, истрајан и успешан рад, Ја оглашујем да су седнице Народне Скупштине, сазване у ванредан, коме ће одмах по Уставу следовати и редован сазив, отворене. Дај Боже да вам рад буде користан по народ који представљете, плодан за Отаџбину коју љубите, и сагласан с израженим жељама Вашега Краља који из дубине Своје душе кличе: Живео Српски Народ! Живела Србија! 24. септембра 1903. год. у Београду. ПЕТАР I. с. р

Првдседник Министарског Савета,

Ђенерал, Сава ГрујиЂ Министар Иностраних Дела, Андра НиколиЋ с. р. Министар Финансија, МилиЂ РадовановиЂ с. г. Министар Унутрашњих Дела, Стојан М. ПротиЂ с. в. Министар Просвете и Црквених Послова, Љубомир СтојановиЂ с. г.

с. Р. Министар Војни, Пуковник, Милан Андрејеви^ с. г. Министар Правде, Никола П. НиколиЂ с. р. Министар Трађевина, Владимир ТодоровиЋ с. р. Министар Народне Привреде, Тодор ПетковиЂ с. р.