Beogradske opštinske novine

Број 45

— 259 —

Год. XXI

чидера у 6 сати и 30 минута из јутра; после сваких 10 минута од Теразија и сваких 20 минута од Топчидера. Сваки други воз од Теразија да саобраћа само до Сењака. Последњи воз од Теразија у 9 сати и 30 миаута у вече. 5, Душанова — Валимегдан — Славија: први полазак од Душанове у 6 сати изјутра а од Славије у 6 сати и 30 минута; после сваких 6 минута. Последњи од Душанове у 9 сати и 4 минута а од од Славвје у 9 сати и 32 минута у вече. 6, Линија 1Сола,рац — Тркалиште: није још примљена ни по изради ни по вези са другим линијама ни по тариФи; давле се за њу не одобрава за сада ни какав расаоред. Да у дане када позориште даје представе, чекају на свршетак представе два трамваја у правцу Славије, један у правцу Калимегдана; да ове трамваје код калимегдана сачекају два електрична трамваја од који ће један ићи до жељезничке станице, а други за деао; а код Теразија да сачекају један електрични трамвај који ће ићи до лепог изгледа, а други коњеки који ће ићи за депо коњских трамваја. Да друштво у 12 сати пре подне и 5 сати по подне када чиновништво излази из канцеларије пушта у саобраћај у правцу Калимегдан, — Славија по два трамваја једно задругим. VIII По прочитању предлога управе трошарине АБр. 8628, да се иремести трошаринска ракијска иијаца, — одбор је решио : Да ужи одбор, у који да уђу председник оиштине, одборници г. г. Богоје Јовановић и Никола Димитријевић, шеФ грађевинског одељења и управник трошарине или његов заступник, — изнађу згодно место за ракијску пијацу и о томе поднесу извешће одбору. IX По прочитању модбе одбора за подизање гимназијских зграда, да их одбор општински уз то Срем и садашњу Славонију. 1 На тај начин краљица Јелисавета моглајеносити титулу: „13ег ^гасЈа тајог ге^та 1Јп^апае, <Јис1аза Шш8 81ауошае, с1е Масћо е4 (1е Возпа, с1е Уегепге 1лроа, Розе^а ас Уа1соп." 2 Српски краљ Драгутин, који бехне ожењен Катарином, уиуком Беле IV, после своје абдикације није остао дуго без власти. При свом силаску с престола он је задржао земље око града Рудника, а наскоро, 1282. године, доби од своје таште Јелисавете на управу оне земље, које су њој 1280. год. припале као војводство. 3 На тај начин поред других области дође и Срем под власт српскога краља Драгутина, који отуда доби назив „ сремскога краља. и Ово је један од оних ређих случајева, где смо се и ми Србп показали као политичари, т. ј. да на лак начин и без рата ујединимо известан део српске земље. Границу Драгутинове Сремске Краљевине не можемо тачно утврдити, али је вероватно, да је од прилике овако ишла: од Вуковара Дунавом све до ушћа Поречке реке, за тим овом реком, развођем

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. (ва сред. шк.) I, 95.

8 V. К)а1с, Р оу . Воапе, стр. 88. (Кејег, СоЗ. Шр1. IV, 128.).

3 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. I, стр. 96.

овдасти, да може у име општине повести преговоре с министарством војним о размени земљишта општинског за државна на коме би се подигла гимназија на Врачарском крају, — одбор је после довољног обавештавања решио: Овлашћује се одбор за подизање гимназиских зграда у Београду, да у име општине београдске поведе преговоре с министаретвом војним о размени земљишта општиаеког с државним за подизање гимназије ЈосиФа Панчи^а на Врачару, но с тим да ти преговори ниуколико не обавежу општину док их одбор општински не одобри. X Председник извештава одбор, да је на основу одборске одлуке од 30. пр. мес. лицитирао имање 1-ог укопног друштва у улици Макензијевој, које је продавала Управа Фондова на дан 6 ов. мес. и да је исто имање за ралун општине београдске купио за суму од 64 021 дин. шесет четири хиљаде двадесет један динар. По саслушању тога одбор је решио: Одобрава се ова куповина, коју је председник одгатине извршио за рачун београдске општине, овлашћује се општински суд, да ако ова продаја постане извршеном, регулише са Управом Фондова куповну цену како за најумесније нађе. XI По прочитању молбе ови. каФанско -механског друштва, да се такса тротоарока за ову годину наплати у суми од 5000 дипара, колико је буџвтом предвиђено, а пе колико је разрезано на каФеџије, и да се у будуће не наплаћује тротоарска такса, — одбор је, по довољном обавештању решио: Да се за ову годину наплати од каФанско-механског друштва нет хиљада динара укупно на име тротоарске таксе; а у будуће да каФеџије плаћају онолику тротоарску таксу, коју ће прописати председник општнне са још два одборннка, која одбор буде одредио, а у споразуму са два члана Црне Реке и Велике Мораве. За тим се Јовановачком Реком хватала Сталаћа и ишла Западном Моравом можда све до њена извора и одатле развођењем Увца и Мораве, даље Увцем, Црним и Белим Рзавом. Граница би даље прелазила на Прачу, хватала се реке Босне и ишла њоме до њена ушћа у Саву, а за тим Савом до Брчке и одатле сувим, пругом која би ишла према Вуковару. 1 Однос између сремског краља Драгутина и његова шурака угарског краља Владислава IV у прво време био је као однос вазала према сизерену. Међу тим у брзо је краљ Драгутин проширио своју сремску краљевину освојив са братом Браничево. Пошто је сремски краљ Драгутин имао у својој краљевини и таквих земаља, на које Угри нису могли полагати никаквог права, то се он иоступно ослободио вазалних обавеза према Угарској и за оне земље на које су Угри полагали своје сизеренско право, па је на тај начин и у Срему владао Драгутин потпуно самостално. По односима, које је сремски краљ Драгутин имао према своме брату краљу Милутину, изгледа, да се Драгутин према њему управљао као вазал и вршио вазалске дужности (Помагао му у рату противу

1 У. К1ајс, А4!аз га ћгуа1аки роујеаЂшсп, бр. 4.; К. Н. Костић и Ф. СтанојевиК, Краљ СтеФан Драгутин, стр. 107.

које каФанско -механско друштво буде одредило. XII Председник општине предлаже одбору да се допуни Финансиски одбор сајошједним чланом и то г. Николом Стаменковићем, про®. В. Школе, који је и засновао тај одбор. По саслушаљу тога, одбор је регпио : Да у Финансиски одбор општине београдске поред досадашњих чланова уђе и г. Никола Стаменковић, проФ. В, Школе. XIII По прочитању молбо Атанасија Георгијевића, АБр. 8956, да му се експроприше земљиште, — одбор је решио • Да ужи одбор, у који да уђу одборници г. г. Раденко Драгови^ и Петар Новаковић, ступе у ближи споразум и погодбу са Атанасијем Георгијеви^, о откупу имања његовог које му се експроприше, но да погодба важи кад је и одбор одобри. XIV По прочитању молбе .Ђорђа Дчмовића, АБр. 6654 даму се апропришв једаи део имања масе Срете Поповића, — одбор је решио: Да ужи одбор, у ко.ји да уђу одборници г. г. Раденко Диаговић и Петар Новаковић, ступи у споразум и погодбу са стараоцима масе пок. Срете Поповића, да маса устуаи општини онај део имања, који се има апроприсати имању Ђорђа Димовића, но с тим да погодба важи када је и одбор одобри. XV По прочитању акта Министра Грађевина од 25 ®ебр. ов. год., којим не одобрава предлог општинеког суда : да се не нросеца нова улица у ширини 12 мет. између Светогорске улице и Палилулског трга, која је ранијом одобреном регулацијом предвиђена, — одб >р је примио к знању овај акт министра грађевина с одобрањем.

Византије, а тако исто је и Милутин њему, по сизеренској дужности, помагао противу Кумана). Ну пре ће бити да су се они руководили у свом раду братском љубављу и добро схваћеним заједничким интересима место каквим Формалним вазалним уговором. Престоница Драгутинове сремске краљевине била је у Дебрцу. 0 томе, где је био Дебрц, било је различних мишљења. Због тога што архиепископ Данило вели да је „Дћбрвцг. вб земли рекомЂИ СрЂМЂ," 1 наши, нарочито старији писци тражили су Дебрц у Срему, а већином држали, да је на месту, где је данашње сремско село Добринци, била престоница Драгутинова. Међу т им архиепископ Данило, као и поп Дукљанин, што смо раније показали, не разликује Мачву од Срема, те и њу назива Сремом. Отуда је највероватније мишљење г. г. ЈБ. Ковачевића и ЈБ. Јовановића, који узимају, да је Дебрц био не у Срему но у Мачви, близу данашњег села Дебрца на Сави. 2 У време, кад је Срем потпадао под српску власт, српска држава била је у доста напредном стању. Још за време краља Уропта I српска је држава била угледна, а овај углед постаје под његовим потомцима све већи. Српска држава морала је

1 Дан. Жив., стр. 43. 5 Љ. Ков. и Љ. Јов., Ист. I, 96.