Beogradske opštinske novine

Год. XXI

- 261 —

Број 45

IX На предлог општинског суда АБр. 4626, — одбор је решио: Да у комисију за проучавање програма за проширење водовола уђу одборници г. г. 1)г. Марко Леко, Бг. Милан Ра довановић, Милан Капетановик и Јован Смедеревац, и да се умоле да у овој ко мисију уђу г. г. Бг. Милан Јовановић Батуг проФ. В. Школе, Никола И. Стаменковић, проФ. В. Школе, Јоца Стаменковић, инжињер, Милош Илић, инжињер, Драг. Спасић, инжињер, и г. Демостен Николајевић, Физикус Управе града Вео града. X По прочитању извешћа економног одељења АБр. 9886, — одбор је решио: Да се општинека зграда у Душановој улици бр 79 изда под закуп и то: Јаношу Пенцу кобасичару дућан, собу, вешерницу и нужник по четрдесет динара месечно; ЈозеФу Кершонску берберину, дућан, собу, шупу и нужник по тридесет динара месечно. Катарини Теодоровић, иадничарка, собу и кујну по десет динара месечн *. Закуп свима да ванси од првог новем. ове године до првог маја идуће године. XI По прочитању ичвешћа економног одељењч АБр. 9890, — олбор је решио: Да се општинска кућа бивша Мил>на Симића, постојећа у Таковској ул. бр. 10 изда под кирију Вулу Бојовићу, овд. трг., за време од нрвог новембра ов^ године иа до првог новембра идуће 1904 године по цени од хиљаду четири стогине педесет један динар и педесет пара дпнарских на годину, а под прописаним погодбама.

ном, који су полагали права па угарски престо због везе са изумрлом династијом Арпадовића. Све је ове противнике Карло одбио па после дуже борбе умирио и своје осиљене племиће, који су га сматрали за странца и нису га хтели признати за краља а нарочито Гисинговци и ердељски војвода Владислав Апор. Радило се на томе да се и ови великаши склоне да признаду Карла, у чем се у неколико и успело, али се изненада иротиву Карла подиже нови супарник, а то је био сремски краљ Драгутин. Клаић вели за Драгутина: „И он се помамио за (угарском) круном Св. Стевана, ваљда да њом овјенча свога сина Владислава, коме беше нестало наде, да би се икад могао поиети на српски престо." 1 Краљ Драгутин имао је уговор са моћним ердељским војводом Апором, и у исто време заручи за свога сина Владислава кћер војводе Апора, код кога се налазили краљевски знаци угарске круне Св. Стевана (круна, мач и плашт Св. Стевана). Тада је Драгутин из својих области јако гонио присталице анжујске, при чем му помагаше великаш Иван Ерардов, који нападе на магистра Угрина, жупана вуковарског. Но и у овој опасности номогоше краљу Карлу његове одане присталице, кнезови Горјански из источне Славоније. Павле Горјан-

1 У. К1 ;ис, Р оу . Н гу . књ. II, стр. 11.

XII По прочитању извешћа економног одељења АБр. 9889, — одбор је решио: Да се општинско имање бивше масе пок. Боже Ђеловића. у Босанској улици бр. 32, 34 и 36 изда под закуп досадашњим кирајџијама и то: Живојину Дачићу, секр. В. Школе зграду под бр. 34 са шест одељења за становање, две кујне, две собе за млађе, два подрума, птуау и нужник по цени од сто двадесет динара месечно. Алекси Јовановићу, кројачу, дућан у згради бр. 37 и соба по тридесет два дин. месечно, Милеви Роксандић, две собе и кујна на горњем спрату зграде 36 и подрум и шупу у а» лији по четрдесет нет динара месечно; Јеленку Стануловићу, чинов. жељезн. собу, кујну и шупу у згради бр. 32 по цени од двадесет шест динара и 60 пар. дин. м< сечно; Жчвку Танаскови^у, собу, кујну, шупу и подрум по двадесет и седзм дин. и 60 пара дин. месечно; Живојину ПериНу. чинов. моноп. соба, кујна и шупа по двадесет дин. и 60 пара дин. месечно; Тчдору Маркпвићу, јорганџији. соба, кујнл и шуна по осамнаест дин. и 60 пара дин месечно; Акс< нтнју Ивковићу, раднику желез.; с<>бу. кујну и шупу по двадесет дин. и 60 пар дин. мес<чно: Тихомиру Симићу. разносачу, собу, кујну м шут по двадесет дин. и 60 »р. дин.; Д|»"ги Павловић. удови, соба, кујна и шуп.> по д^адесет дин. и 60 пр. дин.; Млрији Савић, раден. у монополг, соба и к јна у ивлији по двадес* т дин. и 60 пар. днн. месечно; Лма.1ији Рауш« 1 бах, собу и кујну у анл ји по двадесет дин. месечно; Панти Стснанови^у, учитељу у пенз. собу, кујпу и шупу по двадесет дин. и 60 пара дин. месечно;

Сави Перовићу, радн. собу и кујну по десет динара месечно; Сими Ковачевићу, обућ. собу и кујну зграда бр. 36 по двадесет дин. и 60 пара дин. месечно; Марији Фишер, удови, собу, кујну и шупу у згради бр. 36 по двадесет дин. и 60 пара дин.; Луки Ђеловићу, трг., Фуруну за печење хлеба са магацином за брашно и једну шталу по сто динара месечно. Закуп свима сем г. Ћеловићу, да важи од првог новембра ове год. до првог маја идуће 1904 године, а г. Луки Ћеловићу, до 1 јануара 1905 године ^од условима изложеним у извешћу економног одељења АБр. 9889/903 год. XIII По прочитању решења суда од 15 ов. мес. АБр. 9884, о олређеној цени хлеб> за другу по ловину месеца октобра олбор је, — примио к знању с одобравањем опо репнње сула с тим да у комисију за проучавање питања о цени хлебу уђе одборник г Д р Марко Леко, ако се не хтедне примити г. Д р Павле Поп«вић, инспектор мин. уиутрашњих дела. XIV По прочитању молб<* г-ђ'' Савке Суботићке, АВр. 97Ј-9, да се оелободи плаћања тротариие на м< рмср кп|и ув >зи за ностиљон споменика П"К. Јов шу Суботић7. пошто је тај споменик иоклоњен општииибеоград кој,— одборјерешио Да се г-ђ 1 Савка Суботићка, ослободи плаћања трошарине на нолирани камен који ) во.ш за споменик Д-р Јовану Суботићу, на Кал! мегдану покл« њен беогр. општини у суми од деведесет један дин. и 80 пара дин. ношто исти споменик уступа у својину општини. Да се за ово ослобоћење изиште надл< жно одпбрење. Свршићп се —

ски зароби Ивана и ослободи Угарску од в^лике погибли (год. 1308). Ова борба са сремским краљем Драгутином и његовим П| исталицама мора да је била жестока и упорна. Стање Угарске и Славоније било је с тога врло жалосио. 1 Ма да је Павле Горјански победио Драгутиновог присталицу Ивана ипак је краљ Драгутин и даље радио нротиву краља Карла, а у намери да своме сину Владиславу задобије угарски престо, те се с тога у Срему и осталим Драгутиновим областима нродуасује борма с Карловим присталицама. Да се ова борба настави припомогао је и Драгутинов брат, краљ Милутин, к<>ји је полагао право и на ове области, које је некад кр 'Љ Драутин добио од свога рођака угарског краља. Још од 1302. г. било је у Срему и ■ колини непрестаних немира тако да се у то доба дубровачки трговци не могоше вратити у Дубровник, јер им с југа краљ Милутин не даде да прођу кроз његову земљу и на југ за кроз Босну, не дадоше им босански бегови Младен I и Стеван Котроманић. 2 Год. 1313 Драгутин се побуни противу свога брата Милутина да му отме престо и преда своме сину Владиславу, ну посредовањем владике звечанског Да1 Ујек. КШс, Р оу . Нгуа*а, кн>. II, стр. 11. 2 У. К1а1е, Р оу , књ. II, стр. 30.

нила и цара Андроника браћа се опет измире. 1 Сложним радом браћа су тада успела, те је Србија у то доба добила највећи углед на Балканском Полуострву, услед чега се сада о судбини Балканског Иолуострва није више решавало на византинском но на српском двору. 2 Год. 1314 умрла је краљица Јелена, мати краља Драгутина и Милутина, којој је Драгутин дао да унравља облашћу на средњем Ибру. Исте год. у лето долазио је краљ Драгутин на гроб своје матере и том приликом посетио свога брата краља Милутпна у Паунима, на Косову, близу Грачанице. И Драгутин није дуго надживео своју матер. Последње године свога живота провео је Драгутин покајнички. Његова повожност пређе тада у прави аскетизам. Он је на раше начине мучио своје тело само да би покајао грех, што је био устао противу свога оца. 3 Умро је 12. марта 1316 год. пошто се покалуђерио и добио име Теоктист. Кад су га после смрти купали нашли су му испод калуђерског одела кострет и тршчани појас, чиме је 1 Љ. Ковачевић н Љ. Јовановић, Ист. књ. I, стр. 103. 0 времену, када се Драгутин побунио цротиву брата онширније у Годишњици, књ. III. стр. 391. Ј Бобчевв, Истор. стр. 115. ' Илија Округић, Сремац, казује, да је краљ Драгутин одрекавши се престола живео као пустињак на једном карловачком брду, које се зове „Матеј," где се и данас може видети његова пећина (в. АгИу , IV, 225).