Beogradske opštinske novine

Број 47

— 280 —

Год. XXI

IV Мислимо, да нема плашљивијег света од мртваца, него што је наш свет. Чим болеснику излети последњи издах из груди, изгуби на један пут све наше симпатије, дође нам страшан, те га се и бојимо. За то наш свет једва и чека, да га што пре изнесе из куке и сахрани. Није нам се једанпут само десимо, данам као квартовном лекару дођу с молбом, да се мртвац раније сахрани него што треба ; па шта више, ако је болесник за сахрану незгодно издахнуо, није никаква реткост да се истинито време умирања прикрива а казује лажно време, само да би га тога дана могли сахранити. А догађа се, да се „до гроба ожалошћена породица" љути на лекара, што није раније стигао, јер самртник „почиње већ да смрди." Сва ова прикривања и љутње могли би се избећи, кад би имали на новом гробљу куЛу-мртвачницу. Ми замишљамо ту кућу у виду осмоугаоног павиљона, где би свака страна осмо-угаоника била по једна засебна капела спремљена да представља православну, католичку или чивутску црквицу а средина — дакле средиште осмоугаоника била би мала сала уређена и удешена за просектуру, т.ј. у тој би се сали сецирали сви сумњиви смртни случајеви, а т'е би секције бесплатно вршио нарочити општински просектор. У таквој би капелици проводили мртваци 48 часова, лежећи на столу и са електричним звонцетом у рукама, које би најмање и најфиније покрете примало и јављало просектури. Овим би се начином обамрли самртници спасавали ужасне смрти испод земље или у зиданој гробници. Наша уредба о овоме тражи само 24 часа лежања пред сахраном, а власт има право само кужне и заразне мртваце да одмах износи из куће и спроведе у капелу на новом гробљу. Требало би дакле новом уредбом одредити 48 часова (као што је у целом осталом свету) да протекне од смрти до сахране, а тако исто или све мртваце спроводити у мртвачницу, или само смртне случајеве из оних породица, које лекару не покажу нарочиту собу, у којој ће остали живи чланови проводити време, докле им се мртвац бави у кући. Јер је ово сушта истина, да многобројне породице живе у само једној соби и кад се деси смртни случај, онда спавају здрави по целу ноћ са мртвацем у истој соби. А да ово не одговара ни хигијени, нити основним условима за чување народног здравља, јасно је као дан. У страном свету све болнице имају своје лепо удешене мртвачнице. И по гробљима, као на бечком централном, па и на загребачком подигнуте су куће-мртвачнице. * Осим ових кућа у Бечу смо видели и т.зв. мртвачке коморе , у које се смештају убијени, самоубице и напрасно умрли. Особито су згодне ове коморе за распознавање умрлих, јер се често дешава у великим варошима, да се непознати људи убију или напрасно умру, те их онда иде свет, да упознаје, да би се таквим начином дошло, до тачног имена и тачне адресе умрлога. У бечкој мртвачкој комори на Табору били смо худе среће, да лета 1902 године упознамо у лешу, који је донешен из

пратерске шуме у комору, тело доброга друга ичестита пријатеља Ђоке Селића, инжињера из Београда, који револверскам мецима нрекрати себи свој млади живот. ❖ Поред многих мртвачница Париз има и једну веома интересну и корисну установу, а то је морга. Сена текући кроз Париз обухвата баш у средини вароши једно острво, на коме се и данас горостасно подиже богородичина црква. Иза цркве на самом вршку острва подигнут је павиљон, у коме су увек изложени мртваци, за које нико није могао казати ко су и одакле су. У прво време су били ту излагани само дављеници, јер су са тога краја острва према обема обалама Сене разапете мреже кроз које ни један удављеник не може проћи, већ ту мора застати. Из мреже се лешеви ваде и излажу у морги. На двоја велика врата улази се у пространи ходник који при дну има велики излог, у коме су изложени мртваци, онако како су ухваћени или нађени. Мртваци леже на широким таблама, које се по вољи могу спуштати и дизати. Свет гледа кроз стакло поређане мртваце, а тела им се мртва не распадају нити заударају, јер је у том мртвачком одељењу температура сиуштена испод нуле, те се лешеви ови одржавају у смрзнутом стању, па зато и могу да трају у излогу по 6 месеци, а да се не укваре. У морги се сад излажу све самоубице, за које се не може да утврди име и постојбина, а тако исто и све непознате жртве разних разбојништва, ко.јих има ужасних у тако многољудној вароши као што је Париз. Цео Париз сматра за дужност, да бар један пут недељно посети моргу, да може бити упозна којег свог пријатеља или познаника у њеном излогу. V На бечком централном гробљу подигнуте су аркаде, под којима се налазе свечани гробови славних људи. И ако се славни људи овековече својим радом, и ако списима својим остављају трајну успомену после себе, ипак поштовање према тим великим људима тражи, да им се гробови знају и да им се гробови у чистоћи одржавају. За то свако гробље одреди извесно место за те свечане гробове; примајући га на то одељење варош га одликује као реткога човека, а разна друштва и одбори старају се, да се на гробу подигне што величанственији камени споменик. На пер - ла - шеском гробљу у Паризу растурени су гробови славних људи на све стране, али се они одржавају тако лепо, да човек-путник из далека још спази, да је то гроб каквог заслужног човека. Од нашег старог гробља није се могло тражити, да уреди своје велике мртве, али се од новог гробља и могло и требало захтевати, да једно месташце одреди славним Србима. Ну, то се није учинило, и кад се није у почетку учинило не треба мислити да се то не може никад више учинити. Исто баш као на загребачком гробљу, могао би се десни зид од уласка на наше ново гробље, у продужењу Јовичићеве црквице, посветити свечаним гробовима. Три метра широки појас поред зида ноделио би се на

свечане гробове, те да је само воље, ми би од нове године већ могли пренашати наше бесмртне мртве са старог гробља у ново одељење, те би тако наше великане спасли од корова и заборавности, као што су гробови Даничића и Јакшића у заборав потонули, или би им дали вечита мира, да им гроб не служи за стазу, као што данас сваки пешак преко ташмајданског брега гази гроб. Милице Стојадиновићеве — Српкиње. 0 Б Ј А В А На дан 17 новембра тек. год. од 2 до 5 сати после подне, држаће се у канцеларији економног одељења суда општинског јавна усмена лицитација, за издавање под закуп општинског подрума код Текије на Краљевом Тргу. Кауција се полаже при лицитацији у 100 динара у готовом новцу или у срп. држав. хартијама од вредности. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног одељења сваког радног дана од 8 до 12 пре и од 2 до 5 сати после подне а нразником од 9 до 11 сати пре подне. Од суда општине београдске 31. октобра 1903 год. АБр. 10537, у Веограду.

0 Б Ј А В А На дан 24 новембра тек. год. од 2 до 5 сати носле подне, издаваће се путем јавне усмене лицитације под закуп пиљарска места са тезгама у великој згради на Цветном Тргу. Лицитација ова држаће се у каФани код „Сложне Браће" на истом тргу. Кауција се полаже при лицитацији у 15 динара у готовом новцу. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног одељења суда опгптинског сваког радног дана за време канцеларијско а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од суда општине београдске 6. новембра 1903 год. АВр. 10690, у Београду-

0 Б Ј А В А На дан 25 новембра тек. год од 2' до 5 сати после подне, држаће се у канцеларији економног одељења суда онштинског, јавна усмена лицитација за пренос угља и осталих водоводних потреба на Беле воде. Кауција се полаже при лицитацији у 500 динара у готовом новцу или у срш држ. хартијама од вредности. Ближи услови могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од суда општине београдске 6. новембра 1903 год. АБр. 10574, у Београду.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАДИЈА Ј Е У ЗДАЊУ ОШПТИНСКОГ СУДА Вхасник ОИШТИНА БКОГРАДСКА Одаоворни уредник МИХ. М АРЈАН08ИЋ., кмет беогр. општине Делиградека бр. 22. Штамиарија Д. Димитријевића Иван-бегова ул- бр. 1