Beogradske opštinske novine

Број 51

— 299 —

Год. XXI

одељку прможен: штампани преглед свију тровања, њихови знаци и њихови иротив отрови. На капку од торбе изнутра утврђена је црна шоља од пресоване хартије, и пријавне листе, којима се јављају поједини случајевн. Друштва за спасавање изашиљу своје лекаре и при свима парадама и свечаностима, у опште на сва места, за која се зна, да ће се скупити огроман свет. За те случаје носе са собом мање торбе, са скоро истим лекаријама, које смо горе побројалп. Наши ће се читаоци изненадити, кад им саопштимо, да се и у нас нешто учинило у корист ове замисли. Још пре десетину година Српско Лекарско Друштво донело је одлуку по предлогу свога члана Г)г. Милана Радовановипа , да се у здању ошптинском одреде просторијеза дежурање лекара, а само је друштво скупило 30 лекарских потписа, који се обавезиваху, да месечно по један пут дежурају. Тиме би се грађанство ослободило ноћног лутања и безгорисног тражења у случају брзе номоћи. Ова одлука лежи још и данас у архиви паше општине. Пре годину и по дана поднео је поново 1)1'. Радовановић исти предлог општинском одбору, чији је члан онда бпо, да се уведе ноћно дежурство београдских лекара па једном извесном месту, најбоље у здању општинском. Болпичка кола београдске општине била би увек спремна, да поведу лекара онамо, куда га хитио зову. Лекари би добијали за ово дежурање извесни хонорар, а општина би имала право, да од приватних лица наплаћује ове ноћне визите према нмовном пм стању. Опгптинари београдскп су једногласно примили овај предлог, али се због већ свршеног буџета није могао у живот привести прошле године. Дознали смо, да ће извесна сума ући у буџет догодишњи за остварење овог предлога, те није далеко оно време, кад ће се но%но дежурство београдских лекара уредити, те се с једнс стране спасти лекари многих и честих пре-

кора, а с друге се стране што је главније спасти болно грађанство рђавих и судбоносних последица због немања брзе помоћи у потребним несрећним случајевима. И тако ће Београд добити оно, што сада може имати, јер је састављање добровољних друштава за јавно спасавање у нас још у немогућности, без довољног броја лекарског подмлатка, без одушевљених ђакамедицинара. — Свршиће се —

ИЗ КОМУНАЛНО - СТАТИСТИЧКЕ ОБЛАСТИ Година прекога суда била је и по мене необична. Вргла ме је у мађарски АлФелд, где ме је спопала нека љута бољетица, због које сам морао усред зиме потражити леаа у Будим-пешти. Када сам се толико окрепио, да сам могао по вароши ходаги, решим се да походим статистички биро будимиештанске омштине. Не када, под срећнијим погодбама, бпла је у низу мојих смерних жеља будимпештанска статистика тек мрва — етаиа станица. Тада — као шеФ статиетичког одељења београдске општине — замишљао сам да обиђем неколике истакнутије комунално-статистичке институције западних градова, са којима сам већ био неку везу отпочео, па те институције словенскога. Прага, швајцарскога Берна, чувеног са усавршене радничке статистике Сада ми је будимпештанска статистика све и сва од модерних институција те врсте, у коју сам могао својим чулним очима да завирнем. * У току овог написа видеће се и без нарочптих деФиниција, шта је посао општинске сгатистике. Оно, што се V нас зове „Општинска статистика", није то у ствари. Та тако звана Општинска статистика претвара се од пет до пет година у орган статистички, вршећи попис, како га државна статистика тражи; а иначе прибира пијачне цене, сређује бирачке

народу није био по вољи овај акт и Срби су још исте године учинили свој протест. 1 И у раиија времена католичко свештенство гледало је да православне Србе у Срему покатоличи или бар поунијати, како би временом из уније прешли у католике. У ово доба реши се кардинал Колонић да сремском становништву, које је било због дотадашњих ратова јако проређено, наметне црквену власт католичке цркве. И доиста уједињени напори кардинала Колонића, Фрање Јани-а, католичког сремског владике и многобројних чиновника којима беше поверено да заведу ред и управљају Сремом, који се сада ослободи Турака, наведу неке Србе у Срему да приме унију. Ови језуитски васпитаници надаху се да ће ове Србе лако придобити из уније за католичанство и германштину. Царска влада помагала је тај рад и она овом малом броју унијата постави владику, да би с помоћу овог придобијала још присталица за унију. За уннјатског владику за Славонију би постављен (1688. г.) Лонгин Рајић а да би и овог контроловали поставе сремског католичког владику Фрању као грађанског управника (администратора, Шарап-а) на чело сремске жупаније, која тада (16. марта 1689. г.) буде изнова преустројена. Кад се владика уведе у достојанство, Србима се јави да им ваља признати га и подврћи 1 Глаеник, XXXIX, стр. 141.

се његовој правној власти. Тако се у Бечу разумевало ноштовање слободне вероисповести. 1 Аустријска војска пошто је заузела Срем пређе преко Саве и иосле двадесетодневне опсаде заузе Београд (27. августа 1688. г.) За тим царска војска заузе Смедерево и многа друга места у Србији. 2 На овај начин постале су српске земље опет поприште ратова између Аустрије и Турске и Срби су узимали све више учешћа у овим ратовима. Због ове важне улоге Срба радили су и сами аустријски цареви на томе да их придобију и употребе у своју корист. Они су били у споразуму са виђенијим Србима, да би преко њих дизали српски народ противу Турака. Међу Србима у ово доба билајенајзнатнија личност Ђорђе БранковиЛ , који се издавао за нотомка владалачке династије Бранковића. Њега је цар Леополд учинио (1683. год.) бароном а после (1688. год.) гроФОм, давши му као баштину поред других области и Срем. 3 Ђорђе Бранковић, кога наша реалистичка критика сматра за обичног балканског 1 Е. Пико, (прев. Д-р. Стев. Павл.) Ср(ш у Угарској, стр. 86. 2 Српски родослови и летописи, Гласник, 1ЛП, стр. 130. 3 У цара Леополда повељи се вели: „Те Сгеог§гат Вгапсотхсћ — ш ћаегеШШе ргаезеремПса^огшп Негсге^оутае, 8угт1ае е! ЈоапнороНз (111 <[иа тт!гит ЛУ1азка е); Ва18ка сопНпепкиг) (Наћ-Јскиига соп&тап(1ит езве аихјтив." Гласник, књ. XXVIII, стр. 110.

листе. Тиме би биле од прилике исцрпљене статистичке операције, које се врше у том одељењу. Поред овога оно храни податке о надлежности, сродничким односима, војним обавезама и другим грађанским односима становништва београдског. Али главни посао општинске статистике, који једва савлађује она 2—3 службеника, по ком је она и позната грађанству то је сређивање пријава и давање обавештаја о становању београдских становника, које траже власти или приватни мештани и странци. То је управо Адресни Биро, којим иначе у свима варошима у другим зелцкама рукује полиција И ИЗДржава СВ такође о полициском, државном буџету. Што то код нас није тако, зато не може ни тај адресни биро да одговара своме задатку, поред свих жртава општине у виду плата и трошкова напорнога рада поменутих службеника, који имају да се боче са оним коморама од пријава, еређених и несређених. Али да се није случајно нашао доватљив човек, који је овај биро тако рећи из ничега створио — не бисмо га до данас можда ни овакога имали у Београду. Покушаји за увођење праве општинске статистике чињени су за председништва г. Милован Р. Маринковића, и да нису ускоро, после самих почетних радова у 1893. години, настале промене, које су однеле и замисао и раднике на њезином оствару, — поуздано, да се данас не би говорило, како српска ирестоница нема своје оиштинске статистикв. Звало би се писати историју тога започетка општинске статистике београдске, када бих наводио, осим наше неминовне променљивости, све тешкоће, са којима има да се бори ова специјална мисао о тој установи Навешћу само једну, која управо иде у прилог што бољем осветљењу појма комуналне статистике. Кадгод би се предлагало оснивање увек би се спречило питање о стајању, когитању, и с тога су предлагачи увек гра-

авантуристу, био је у договору с тадашњим српским пећским патријархом Арсепијем III. Црнојевићем, да дигну српски народ на Турке и да га иселе у земље, које су биле под Аустријом, а које су (нарочито Славонија са Сремом) због дотадашњих турских упада биле готово опустеле. Становништво им се било јако разредило, јер се нешто било разбегло даље на север, где су се осећалп безбеднијим, а нешто је било и уништено, бранећи ове крајеве од непрестаних турских упада. Писмом од 12. јуна 1689. г. Ђорђе Бранковић из Оршаве позива свеколики народ српски на оружје противу Турака,. На том се позиву Ђорђе потписује као „вт.семт. 1 'ллурТческпм, траК1ПСКИМ, ииннмт. восточпимђ областемЂ, прадћдннго отечества насл-бдни деспот, вицјшои и нижнои мисш херцег, и велики кнлзт. свнтои ршскои области: такожде же державн свнтаго Саввн, и црне горе, дедичпТ же господарв херцеговски и сремски, Тсоанополски (тј. банатски) и оугарскаго кралевства и странамЂ их гроФ и ирочаи." 1 Кад аустријска војска освоји Ниш и Впдин, Ђорђе („лажни деспот Бранковић") дбђе у Кладово, где се тада бавио војсковођа царске војске, Лудвик Баденски, који га је позвао да се с њиме тобоже договори о даљем ратовању. Међу тим бечки

1 Гавр. Витковић, Гласник II од., књ. III, стр. 1.