Beogradske opštinske novine

_ 4 —

Бр ој 7.

3.^) Да се набаве правила, уиутства и објашњења за унутарњу службу по тим већим варошима; 4.) Да се из те суме изради и одштамиа у засебну књигу наше садање уређење и управљање општинским потребама. 5.) Да се из те суме, ако буде било потребно, изда и какав хонорар извесним помагачима ван наше средине и најзад, 6.) Да се из те суме може и ма какав други издатак учинити којим би се донринело да се го питање што боље проучи. „Изнев овако укратко овај предлог ја се надам да је одмах и врдо појмљиво да би каква библиотека била од неоцењене користи па ма какав се начин изабрао. „Но да се неби мислило да је ово моја лична идеја го ћу само ово наноменутн/ ,,На париској изложби 1900 год. како општина париска ието тако и многе друге вароши, поред својих радова сматрали су нешто као врло важно, да. и своје библиогеке изложе и то на веома угледним местима. „Затим, где год сам имао прилике да уђем у какву опшгину на страни, ради прегледа техничких радова, вавек сам био изненађен кад сам видео њихове библиотеке. И кад год сам какво шггање иоставиоја сам био такође изнепаћен од говорима. Не само што су ми показали како је код њих .урађено но ,су ми одмах изнели де-гаље ; јих сличних радова и но мношм другим већим варошима. „И не доказујући опширније потребу тих књига, па ее јасно види само из наведенога, да су ггу;ве библиотеке од несумљиве вредности за једну општину. „Користи су од библиотека веома великеи разноврсне. И ја сам потпуно уверен да се то може врло лако појмити, а зато сматрам да би излишно било даље доказивати. „У осталом, моје је уверење, да се ма какав реалан уснех може постићи, само тако ако се користимо искуством гих културних народа. И износећи овај нредлог ја смело тврдим да је корисност библиотека код културних народа дугогодишњим искуством већ одавно несумљиво и неоснорно доказана. па га због тога и без икакве бојазности изнех. „Подпосећи овај предлог ја сам уједнр размишљао и о суми коју би требало унеги сад у буџет. И узимајући у обзир најнужније стварне нОтребе као и могућност ја сам н шао да би требало унети суму од 16000 динара за ову годину. „Можда ће некима изгледати ова сума сувише велика, али коме је иоле нознато како су таква стручна дела и часописи скупи, појмиће да је та сума можда и недовољна. „Председник наводи да је овај предлог одборника г. Милошевића и веома користан и веома умесан, да је и сам мислио да буџетској комисији предложи овако што. Али како јс посао око реорганизације онштине један од врло тешких и замршених, он мора бити нредмет засебног претреса у једној одборској седници. Зато мисли, да овај предлог треба иенсти на дневни ред једне од идућих седница. Одборник г. Урош Благојевић вели, да је овај предлог г. Милошевића врло паметан, али да реорганизација београдске онштине зависи од законодавца. Јер по закону онштина београдска живи истим животом којим и свака друга најмања сеоска општина. Треба прво издејсгвовати да се донесе засебан закон за београдску општину а дотле не вреди само трошиги новац. (Наставиће се)

ОПШТИНСКЕ ВЕОТИ

Кара-Ђорђева улица. Одбор београдске општине у седници својој од 12 Ов. м. сагласио се је, да се улидама Савској и Моравској измени садањи назив и да се улица која се почиње испред Железничке станице од Немањине улице садањом Моравском и садањом Савском улицом кроз град до Цара Дунгана улица зове Кара-Ђорђева улица у успомену прославе стогодишњице српског устанка под Врховним Вождом Кара-ЂорЈ>ем. У данаиш.'"ј својој свечаној седници одбор је својим регаењем прогласио овај нови назив поменутих улица. Иримање у двору Његовог Величанства Краља. Данас на дан прославе стогодишњице српског устанка под Врховним Вождом Кара-Ђорђем биће у двору Његовог Величаиства Крал,а свечано иримање. Његово Величанство Краљ примиће на подворење Председника и одбор београдске ошптине у 11 3 / 4 часова пре поене.

ЗВАНИЧНЕ ОБЈАВЕ И НАВЕДБЕ Објава. Суд опигтине београдске издаваће путем јавне усмене лицитације, нод закуп следећа своја добра и то: На дан 24. фебруара т. г. од 2 до 5 часова по иодне, празан плац постојећи у Таковској улици нод бр. 13. На дан 25. Фебруара т. г. од 9. до 12 чисова ире подне, имање постојеће на Лаудановом шанцу више булбулдера, купљено од масе пок. Светозара Милојевића. На дан 26. Фебруара т. г. од 2 ио 5 часова ио подне два своја киоска у парку Калимегданском. Све ове лицитације држаће се у канцеларији економног оделења Суда општинског. Кауција се полаже при лицитацији и то: За плац у Таковској улици и за имање на Лауданоном шапцу 10% од излицитиране цене, а за киоске место кауције, плаћање кирије годишње у три рате свагда унапред. Ближи услови могу се видети у кан целарији економног оделења сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од суда општине београдске 11. Фебруара 1904 год. АВр. 419 и 1189 у Београду. Наредбе. Приликом санитетске ревизије хлебарница у Београду, комисија се увек уверавала, да готово сви хлебари редовно пеку хлеб у плеханим судовима. Пошто је печење хлеба у плеханим судовима, ио здравље шкодљиво, за то: 1. Што га у тако дебелој форми, није могуће никад скроз добро испећи, но се само горња кора, која је у непосредном додиру са врућим ваздухом испече, а

средина само исуши се а међу тим остане непечена. 2 Што су плехани судови, у којима хАебари пеку хлеб, обично некалајисани и нечисти, — и 3. Што судове у којима пеку хлеб, обично подмазују покварепим ужеженим зејитином. или машћу, што све није могуће контролисати, то суд општине београдске, на основу §. 326. крив. закона овом наредбом најстрожије забрањује хлебарима пећи хлеб у плеханим судовима. Ко се ухвати, да и иосле ове наредбе пече хлеб у плеховима, биће кажњен од 1 до 10 дана затвора, или од 10 до 100 динара новчано. Наредба ова важи од данас. Од Суда општине београдске К№. 333. 2 фебруара 1904. год. у Београду.

Наредбв Оне баштице-скверове у „Краљ Милановој" улици подигла је општина у цељи улепшања те улице, и задовољства публике. Заодржањеовихбаштица, опгатина подноси материјалне жртве, и у место, да публика у властитом интересу, одржава примеран ред и чистоћу по њима појединци се толико заборављају да просечене и насуте стазе напуштају, друге иоиречне преко баштица граде, траву газе клупе премештају с' једног на друго место и т. п. Оннггина је вољна да и даље одржи ове баштице за потребу публике али тр'ажи: да публика на овим баштицама кад се оне на пролеће поправе и стазе за гнетњу наспу и цвеће засади — са своје стране одржава ред, и чистоћу, да неправи попречне стазе преко оних које су за шетњу нанрављене и посуте, да траву не утамањује, да цвеће не кида, преко оградица не прелази, и негази, и да клупе не премешта. А, ко ма у чему овде напоменутом, повреди ову наредбу општинског суда, којом се публика позива ради одржања ових баштица, — биће кажњен по §. 326. кривич. закона од 10 до 100 динара новчано, или од 1 до 10 дана затвора. Од Суда општине града Београда К№. 2206., 28. јануара 1904. год. у Београду.

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ

Г. Крста Димитријевић, бакалин предао је овоме суду за оишт. сиротињу пет динара, колико му је досуђено по спору његовом са Милорадом Антонијевићим овд. Суд београдске општине у име општ. сиротиње овим изјављује своју најтоплију захвалност племенитом дародавцу на овоме поклону. Од суда београд. општине 10. Фебруара 1904 г. ББр. 847. Београд.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Влаеник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА Одговорви уредник МИХ. МАРЈАНОВИЂ, кмнт беогр. општине Делиградска бр. 22. Нова Електрична Штамнаржја ИЕТРА ЈОЦКОВИЋА, Бранкова ул. 18. — ТелеФОн бр. 336.