Beogradske opštinske novine

ирОЈ 10.

лог простора баре Венеције тако да се добије исти ниво који има главна железничка станица и који мора бити виши од висине познате највеће воде; 10, Истовариваље, претоваривање и утоваривање дуж обале где ће бити зграде, да се врши машинама; 11, На обали наместити потребан број казука за везивање бродова а по целом пристаништу распоредити потребне железничке пруге и колосеке, као и путове за кола; 12, Преко рукавца који ће спајати басен са Савом саградити покретан мост који ће служити и за железнички саобраћај и за прелаз пешачки и обичним колима; 13, Целу дужину обале савске од тврђаве до моста преко Саве потпуно обезбедити каменом тако да је вода не може односити, а да и уз њу могу бродови пристајатп; 14, Део савске обале од тврђаве до садање савске полиције израдити тако да се на томе делу може вршити локалан саобраћај бродарски; 15, Онај део од Савске полиције до почетка садањих дрварских плацева израдити тако, да се између зграда и ивице обале добије улица од 18 до 20 м. ширине; 16, Дуж целе поменуте савске обале од тврђаве до моста распоредити казуке и снабдеги је железничким колосеком; 17, Пројектовати најподесније приступе улица из вароши, како ка пристаништу у бари, тако и на целој савској обали. Према овоме програму може се израдити генерални пројекат, а пошто се он оцени и усвоји приступити изради детаљног пројекта. На завршетку комисија сматра за дужност скренути пажњу Господина Министра и на то да би интереси локалног саобраћаја Београда захтевали подешавање и дунавске обале за пристајање бродова, па евентуално и грађење пристаништа и са дунавске стране. Осим тога како се и петролеј увози у знатној количини, то би требало саградити особено пристаниште и за ту врсту робе. С обзиром на опасности које могу наступити кад се та роба упали, то пристаниште треба градити сниже вароши, дакле на Дунаву, на тамо изместити и садање петролејске резервоаре, који су неподесно подигнути изнад вароши. Подносећи овај извештај Господину Министру, комисија је слободна молити Господина Министра, да са решењем овог важног питања похита, јер то захтевају интереси наше целокупне привреде и трговине а поглавито извозне. Кад Београд добије своје подесно пристаниште са антрпоима и осталим институцијама које су са тим у вези, онда ће неминовно добити јачег полета и наша привреда и наша трговина. у Београду, 21 Децембра 1903 год. Председник комисије, Н. И. Стаменковић с. р. Деловођа, Драг. Спасић с. р. инж. минист. грађ.

Чланови: Т. Ђ. Цинцар-Јанковић с. р. Раша Милошевић с. р. К. Н. Живковић с. р. Владимир Цонић с. р. Р. Драговић с. р. Аца Н. 3. Поповић с. р. М. Клидис с р. Милош Дамњановић с. р. М. Трифковић с. р. Мих. Д. Банковић с. р. М. Н. Христић с. р.

Рад одбора општинеког РЕДОВНИ САСТАНАК 16. марта 1904. год. УТОРАК Председавао - нредседник београдске онштине г. Косш Д. Главинић, од одборника били: г. г. 'Бока Димитријевић, Давид Симић, Мих. МилиКевић, Јован С. Нетковић, Трајко Стојковић, Марко Три«овић, Милош С. Милошевић, Милан Лазаревић, Антоније Јовановић, Велислав Вуловић, Милорад Рувидић, Др. Манојло Смиљанић, Сава Константиновић, Раденко Драговић, Тодор Пејчић, Марко Петронијевић, Урош Благојевић, Милан Марковић, Евгеније Чоловић, Стеван Максимовић, Др. Едуард Михел, Тодор 'Бурић, Илија Илић, Тома Цинцар-Јанковић, Милош X. Поповић, Др. Милан Радовановић Деловођ, Ђорђе Ј. Јанковић. (Свршетак). VII Предсецпик износи одбору на мишљење молбу Христине Петровић, удове, којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе САБр. 596. — одбор је изјавио мишљење: Да се молиљи може издати тражено уверење о породичном односу. VIII Председник извештава одбор, да је председништво учинило потребне кораке код Царско Руског посланства у Београду да руска влада прими г. Др. Михаила Петровића санитетског мајора из Ниша у своју војску као лекара београдске општине. Царско Руско посланство упутило је суду акт и изнестило га, да Његово Царско Величансгво Цар за сад благодари на нонуђеној услузи, са напоменом да са развитком војних операција добре услуге и понуде могу требати Русији. Моли одбор да саслуша тај акт. По саслушању тога и но прочитању акта царско руског послансгва у Београду АБр. 2569 одбор је Примио к знању овај акт царско руског посланства са узвиком: живео руски Цар. IX По прочитању решења општинског суда од 15 ов. мес. АБр. 2401 о одређеној цени хлебу за другу половину месеца марта ове год., одбор је Примио к знању са одобравањем ово решење суда о одређеној цени хлебу. X. Председипк извештава одбор да је сад на дневном реду објашњење решења одборског од 29 децембра 1901 год. АБр. 12.092 о давању ■гантијеме чиновницима и службеницима општинске трошарине. У седници својој од 27 фебруара тек. год. одбор је решио, да се по овом предмету изиште мишљење одборске правничке секције. Чланови секције састали *су се сви изузев одборника г. Мостића који нпје могао доћи на састанак и сагласили се да отпуштени чиновници и служитељи тр.ошарински по решењу одборском од 19 децембра 1901 год. немају права на

тантајему. Моли одборника г. Марка Трифковића, да као члан одборске нравничке секције објасни разлоге секције за овако тумачење овог одборског решења. Одборник г. Марко ЈрифковиК наводи да је тантијема особена награда која се даје чиновницима и служитељима за неки ванредан труд којн су уложили за своју службу. Они који се отпуштају из службе ма из ког узрока не само да нису уложилп неки већи труд, већ нису ни онај који су дужни да уложе за своју службу за нлату која им се даје. Одбор је ово имао на уму кад је донео одредбу да отпуштени чиновници немају права на тантијему. Из стилизације, пак, решења одбора од 19 дец. види се да се не ирави никака разлика дали су ти чиновници и службенпци огпуштени због извесне кривице, или неспособности, или у опште у интересу општинске службе. Јер се у томе решењу изрично вели: отпуштени службеници и чиновници немају на то, (т. ј. тантијему) права. Дакле јасно се види, да је одбор имао намеру, да тантпјему као особену награду да оним чиновницима и службеницима, који су се у времену кад се она даје затекли у општинској служби. По саслушању овог и носле краћег обавенггавања, — одбор је решио: Да ни бив. управник општинске трошарине г. Лаза Карамарковић, ни остали чиновници и службеници општинске трошарине који су ма са кога разлога отпуштени из општинске службе у 1903 годину немају право на тантијему за 1903 годину. Да се од целокупне суме тантијеме Управнику и особљу општ. трошарине за 1903 годину издвоји сума коју би имао за исту годину да нрими бив. Управник општинске троосарине г. Лазар Карамарковић и осталн ма са кога разлога отпуштени чиновници и службеници Управе општ. трошарине за време док су у тој години у служби били, да из исте нису отпуштени, и у општ. касу унесе као ванредни приход. XI. Председник извештава одбор, да је одбор у седници својој 27 пр. мес. решио, да се решавање о одобрењу накнадног кредита за расходовање 18392,02 дин. колико је царинарница задржала од прихода трошаринског у 1903 год. на име 2°/ 0 царинским чиновницима колико им није издавано од 1889 год. до 1. јануара 1903 а тако исто п решење о одобрењу накнадног кредита а у суми 2338.70 дин. колико није достигао буџетом одобрени кредит за 1903 год. на исплату 5% нроцента држави од трошаринског прихода наплаћеног на царинарници — одложи док општински суд не прибави у овереном препису решење Држав. Савета, по коме царински чиновннци имају право на 2% °Д прихода трошаринског са царинарнице. Општински је суд поступио ио том одборском решењу н тражио од царинарнице београдске решење Држав. Савета по овом предмету. Царинарница је послала у овереном препису акт Госнодина Министра финансија ,којим извештава царинарницу да јеДржавниСавет но жалби неколицине царинских чиновника ноништио његово решење, да царински чиновници но чл. 6 тарнфе за наплату општ. трошарине у Београду немају права на 2°/ 0 од прихода трошаринског од царинарнице и наређује царинарници да се нрема томе управља. Молн одбор да сад реиш о одобрењу накнадног кредита за расходовање ових сума.