Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА I. АВГУСТА 1904.

Број 33.

И 3 Д А 3 Е Н Е Д Е Љ Н О ЈЕДАН-ПУТ хл; Е И':

За Србију на годину . . . на пола године . , За стране аемље на годину

6 динара 3 „ 9 „

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Н Е П Л А II Е Н А ИИСЖА Н Е ПРИЛАЈУ С Е

ИЗВЕШТА Ј ОПШТИНСКОГ ХЕМИЧАРА о раду од 1. јануара до 1. ]уна 1904. I. Месец ЈануарУ меаецу јануару имао сам свега 65 предмета на прегледу, и то: воде 22, вина 15, ракије 2, денатурисаног шпиритуса 2, чоје 7, карболне киселине, сумпора 4, разно 13. />(>,1(1. Хемиски састав наших пијаћих вода био је у овом месецу просечно:

Сув Ут Р°" Водовод Остар так ман.ан

Хлор

Азотна киселина

Азотаста киселина

Амонијак нов , 0.545 0.003

0 .020

0.001

0

0

варошки ; 0.330 1 0.003

0.007

0,о09

0

0

буљбуљ- 0 360 0 0032 дерски

0.005

0.005

0

0

Вактереолошки састав варирао је код иојединих вода у овим границама:

Водовод

Број клица у једном кубном сантиметру:

Минимум

Максимум

Нов

4

46

Варошки

12

300

Вуљбуљдер.

402

712

Вино. Испитивана вина послата су са винарске пијаце из трошаринских магацина. Код сваког вина одређивано је : алкохол, екстракт, пепео, укупна киселина, испарл>ива киселина и боја. Сва исиитивана вина бида су исправна.

Како се код нас троши расб доста много, а међутим још није исцрпније испитиван, то сам приступио детаљном испитивању. И ако овај рад још није довршен, налазим да ће бити од интереса ако на овом месту наведем до сада добивене резултате : Специфична тежина варира од 1.020 до 1.026 ЕкстраКт 3.503% „ 3.820/ 0 Слободна угљена киселина 0.136% „ 0.152% Сирћетна киселина 0.082"/ о „ 0.105% Млечна киселина 0.300% , 0.520% Азотне материје 0.080° 0 „ 0.120° 0 Пепео 2.230% „ 2.410 / 0 Хлор-натријум 1.892% „ 2.220% И ако су ови бројеви (свега сам четир' разна расола аналисао) још доста апроксимативни, ипак показују јасно слику хемиског састава расола. Пургативно дејство расола могло би се дакле приписати угљеној, сирћетној имлечној киселини

с једне стране, а хлор-натријуму с друге стране. Много је интересантнији бактереолошки састав расола. За бактереолошка испитивања изузег је расб увек у прописно стерилизираним судовима. Опажана је температура расола, а усеви извршени су на Коховој желатини. Температура расола била је 5—6° С. Врој клица 1 сш 3 . варирао је од 6650 14208. По врстама разликовао сам 4—6 врста, од којих су 2 растварале субстрат. Клице буђе било у 1 сш 3 . 18 до 26. Изучавање појединих врста бактерија нисам могао да довршим пошто нисам имао за овако замашан посао довољно времена. II. Месец Фебруар. У месецу фебруару имао сам 182 предмета, и то: воде 24, млека 57, вина 19, путера 14, масти 11, милерама 3, кајмака 1, кафе 2, туцаног бибера, цимета, паприке 4, чоје 7, денатурисаног шпиритуса 3, зејтина 15, креолина, соде, сапуна 5, разно 17. Вода. Хемиски састав воде наших водовода није се мењао. Бактереолошки састав варирао је:

Код водовода

Врој клица у 1 ст 3 .

минимум

максимум

Новог

12

75

Варошког

80

640

Буљбуљдер.

154

916

била исправна. Садржина масти била је од 14°/ 0 9%Кајмак. Испитиван кајмак био је млад несољен п одговарао је свима прописима. Маст. Од свих 11 проба масги ни једна није оспорена. Карактеристично је да је код свих јодни број релативно велики. Варира од 62—69°/ 0 , просечно око 66. Зејтш. Виљних зејтина за јело имао сам 4 пробе, све четир исправне. Остали зејтин био је за индустријску употребу биљни и минерални. III. Месец Март. У месецу марту имао сам свега 58 предмета, и то: воде 18, млека 4, вина 3, ракије 2, зејтина 2, леба 4, боје 4, денатурисаног шпиритуса 4, разно 17. Вода. Неправилности у хемиском саставу воде није било. Бактереолошки састав варирао је код појединих водовода:

Вино. Вино је из трошаринских магацина. Иснитавање вршено је у обиму напред изложеном (види месец јануар). Сва испигивана вина исправнасу била. Млеко. Од испитиваних 57 проба млека, неисправних било је 2. Једно водено а друго без масла (аћ^егаћш!); код последњег била је спец. тежина 1.0315, масти 2.5°/ 0 , сувог осгатка 11.20°/ 0 . Путер. Путер је прикупљен приликом једне санитетске ревизије на великој пијаци. Код сваке пробе одређена је рефракција слободне масне киселине. Раихертов број и број сипонификације (КШзс1огШсће 8аћ1). Неисправне биле су две пробе. Милерам. Од три пробе милерама ни једна није

Водовод

Број клица у 1 ст 3 .

минимум

максимум

Нов

43

150

Варошки

125

310

Буљбуљдер.

284

712

Од осталих предмета имао сам, као што се види, мало примерака а да о њима засебно говорим. Интересантан је међу тим рад, који сам извршио односно испитивања неких лековитих руских бундева. Ове су бундеве мале јајастог облика, величине једне крупне дуње. Наранџасте боје са белим или слабо зеленкастим уздужним пругама. Месо је неранџасте боје и еминентно горког укуса. Семенке мале беле, а као и месо, ужасно горке. Њихова је употреба као лек противу грознице и показале се као изврсно средство. Семенке се узимају за чишћење. Два семена доволша су, да се одмах добије лака столица. Хемиски састав овог плода овај је-:

Вода

азогне материје

маст

угљен. хидрати

целулоза

пепео

91.53% 92.29% 91.86%

1.98 / 0 1.92% 1.12%

0.13 / 0 0.12% 0.16 '/„

4.41% ! 3.94% 5.29%

1.36% 1.31% 1.08%

0.592% 0.530% 0.490%