Beogradske opštinske novine
Година XXII.
Ја купљено иман.е рогулацноног фонда у Дубровачкој ул. најдаље до 1. априла 1905 г. стим, да одмах положи дужан интерес на ову суму. 1 | X. По прочитању реферата грађевинског оде| лења АБр. 8043 о државној лицитацији за изI раду макадама и шеталишта у Краљ АлексанI дра улица одбор је решио : Да се израда макадама у краљ. Алекс. улици устуни Мити Стојановићу, преду- зимачу, као понуђачу најниже цене за 29700 дин. под прописаним условима стим ; да овај посао изврши у овој години, а ј; да му се цепа за исти исплати на терет дотичне буџетске позиције расхода буџега за 1905 годипу по одобрењу истог. XI. По прочитању извештаја грађевинског оделења о држаној оферталној лицитацији за набавку 2280 м 3 . туцаника за оправку макадама смедеревског друма, одбор је решио: Да се 2280 м 3 туцаника набави од | Аксентија Гол^бовића, предузимача као понуЦча најниже цене по цени од 6 дин. од једног кубног метра, што свега износи за 2280 м 3 13680 дин. а под прописаним условима стим да је дужан ову количину туцаника излиферовати у овој години а за време у условима означено а да му се цена за туцаник исплати на терет дотичне буџетске позиције расхода буџета за 1905 год. по одобрељ/ истог. XII. По прочитању извештаја грађевинеког оделења о државној оферталној лицитацији за набавку 1845 куб. метара туцаника за оправку вишњичког нута — одбор је после потребног обавештења и поименичног гласања са 12 гласова нротив 9 гласова (одборници г. г. Мих. Драгићевић, Сава Константиновић, Марко Петронијевић, Стев. Максимовић, и Никола Стаменковић, гласали за цену од 7 дин. но м 3 ; а уздржали се од гласања одборници г, г. Милан Марковић, Др. Милан Радовановвћ, Младен Тодоровић и Тодор Ђурић), одборје решио : Да се 1845 куб. мет. туцаника за оправку вишњичког пута набави од г. Милоша Ђурића, предузимача под прописаним условима а по цени од 6.50 дин. од једног куб. метра, што за 1845 м 3 износи 11992 50. дин. ако он на ову цену пристане, с тим, да је дужан ову колијош нека места 1 , која ћемо споменути кад станемо говорити о повељи Стев. Душана којом је 1348 год. потврдио сва имања хиландарска јер су, колико знам, оамо ту сва побележепа. Стеван је Дечански 8 фебруара 1327 године приложио Хиландару цркву свете Богородице код Призрена (Богородицу Заградску) са млиновима, виноградима и њивама, затим село Плав на Врезном са свим што му припада. Затим прилаже и другу половину Добродољана, а прву је половину још раније био Стеван Првовенчани дао Хиландару. (Моп. вег1». 59). Друга половина Добродољана била је дотле мана') На жалост повеље цара Андроника II и унука му, Андроника III, колико ми је познато, нису све објављене у целини, већ само у одломцима. Флорински (Леонскге акти П. И. Севаепннова, С. ПетербургБ, 1880, стр. 38. 45) објавио је одломке од 15 грчких новеља Хиландару, а неке су од њих ибјављене, дознао сам, и у целини у зборнику МиклошиНа и Милера Ас1а е! Шр1ота1а ^гаеса, али ту књшу нисам могао добити у Нар. Библиотеци, и ако знам да је ту има. Сва су горе споменута места на десној страни Струме, у крају међу Струмичким Језером, Бешиха језером и рендинским или орфанским заливом. Оздравикион је са-
— 3 —
чину туцаника излиферовати у овој години а за време у условима означено, и да му се цена за туцаник исплати на терет дотичне буџет. позиције расхода буџета за 1905 год. по одобрењу истог. XIII. По прочитању молбе Дунавског кола јахача АБр 7782, за новчану помоћ, одбор је решио: Да се Дунавском колу јахачу изда нз општинске касе 500 динара на име помоћи за приређивање трка 10 септ. т. год. у славу Стогодишњицо првог српског устанка и крунисање Крал.а Петра I. Издатак овај да падне на терет буџ. партије расхода за непредвиђене потребе. XIV. Председник извештава одбор, да је нотребно, да се извесне ствари нретресу у конференцпји; стога моли одбор, да дозволи,да нретвори седницу у конференцију. По пристанку одбора председник је нретворио седницу у конференцију. По довољном конферисању нредседпик је претворио конференцију у јавну седнпцу. За тим председник извештава одбор, да буџетска партија расхода за светковине стогодишњице устанка поред свеколике штедње неће моћи достићи да покрије све расходе, јер прн саставу буџета није се знало, да ће се у овој гедини извршити и крунисање Његовог Вел. Краља. С тога моли одбор да одобри општин. суду, да на светковине стогодишњице може утрошити поред буџетом одобрене суме још и еуму од 12000 дин. По саслушању тога а после потребног обавештења, одбор је решио : Одобрава се општинском суду, да може у овој години на терет партије расхода за непредвиђене потребе утрошити за светковине стогодишњице поред буџетом одобрене суме још и суму од 12000 динара. XV. Председник извештава одбор, да је одбор општински у седници својој од 16 пр. мес. решио да се од г. Васе Николића, трг., откупи његов плац до имања регулац. фонда зв. „Параносов Хан" и но том да се ово нмање здружено са општинским прода. Како је имање г. Николићево премерено и згруписано са општинским потребно је да се реши шта ће се дотле радити с оволико згруписаним имањем.
стира Студенице, те је Стеван за ту половнну дао Студеници село Јариње на Ибру. (Моп. 1;ег1>. 86.). Затим прилаже два села: Избишге и Куманово Сешште. 1 Повељом од 9 јула 1327 године потврђује Стеван Дечански прилоге Стевана Немање (село Сломодраже, Непробигате, Момушу, итд.) (Мопитеп1а 8егМса 86—87.). дашњи Дравик или Здравик на левој страни Струме под Турнар-планином. У томе је крају а близу МолнИка Михаило 111 Полеолог, син и савладар Андроника II (умро у октобру 1320), дао (око 1319) неку лланину Мацшпу(У); („ка1 г] леос тд Мн/Љсу.оу бгцлоушхгј .ч/.тпгп/ гј Матадсга"). ') Споменик III, 25. Ова два последња села била су јамачно негде између Призрена и Пећи, али нисам могао наћи засад на ком баш месту, јер их нисам нашао забележене на карти аустр. ђенералштаба, а не помиње их, ако само нисам превидео, ни Милојевић. У варијанти ове повеље Стев. Дечанскога помиње се као гранично место Куманову Селишту и село Лесковац, за које смо већ споменули да се налази на један час јужно од Призрена. Ту ће по свој прилици бити била и ова два села. Тако исто немогуће ми је било одредити где је село Плав на Брезном. М. Милојевић спомиње село Брезне, а и на карти аустр. ђенералштаба има на југу од Призрена, далеко за два часа село Вгегија. По свој прилици биће то што и Плав на Брезном.
Број 4.1 По саслушању тога, а посло потребног обавештавања, одбор је решио: Овлашћује се председник општине да може потражити купца за имање регулац. фонда беог. општине постојеће изме ђу улице Кара- г Борђеве, Херцеговачке. Зворничке и Св. Никољског трга, а које је згруписано од имања регулац. фонда купљеног од г. Васе Николића, дрв. трг. описатом у тапији потврђеној прв. судом за вароцг Београд 23 септем. 1882. Бр. 10928. и опог целог имања регулац, фонда зв. „Параносов Хан% које лелси између Кара-Ђорђеве,Херцеговачке, Зворничке улице, предњег плаца г. Николићевог и Св. Никољског трга, па ако купцз нађе ступи са истим у споразум и погодбу, с тим, да продајна цена не сме бити нижа од 60 дин. од 1 м 2 и да погодба важи кад је и одбор одобри. XVI. На предлог општинског суда АБр. 5964. одбор је решио: Овлашћује се општински суд, да може путем јавне лицитације продавати све апарате општ. старог и неупотребљивог телефона.
Рад општинеког одбора РЕД0ВНИ САСТАНАН 24. августа 1904. год, УТОРАК. Председавао председник београдске општине г. Коста Д. Главинић Од одборника били су: г. г. М. Трифковић, Трајко Стојковић, Ј. С. Петковић, Мих. Милићевић, Илија С. Илић, Ђока А. Димитријевић, Д. Л. Симић, Мих. Рувидић, В. Н. Вуловић, Др. М. В. Смиљанић, Тодор Ђурић, С. Ј. Костантиновић, М. С. Петронијевић. Тодор Пејчић. Аца Н. 3. Поповић, Р. Драговић, Урош Благојевић, Ј. Станковић, П. Крстић, Стеван Максимовић, Др. Марко Леко, Марко Петровић, М. С. Милошевић, Др. М. Радовановић, А. С. Јовановић. Дедовођа, Ђорђе Ј. Јанковић. I.. Прочитан је записник одлука седница од 17. ов. мес, и нримљен без измена. II. По прочигању акта иследних власти АБр. 8169, 8170, 8120, 8123, 8130,8131, 8132, 8133, 8156, 8227, 8228, 8244, 8256, 8257, 8258, 8308, којима се траже уверења о владању и имовном стању појединих лица — одбор је изјавио: (Иаставиће се)
Ово је све што знамо да је Стеван Дечапски дао. Хиландару. Сад имамо да споменемо оно што јеХилендару дао Стеван Душан. Овај српски владалац који је под своју власт био задобио, ио свој ирилици , и Свету Гору, постао је један од највећих приложника и заштитника светогорских манастира. То је, како неки историци мисле, Душан нарочито хтео бити ради својих политичких наслова. Назвавши се царем Срба и Грка, он се трудио да покаже како прима на себе све обавезевизантиских царева према Светој Гори 1 , како би натај начин придобио уза се и грчко свештенство, чијесу тежње ондаиу државној политици билс одвеликог значаја. (Наставиће се).
т ) ФлоринскЈИ, Помнђтники законодателвноИ диителбности Душана, царн Сербо†и Грековв. С. Петербургв, 1880, стр. 31.: „ Сђ падешемЂ Сереса и завоевашемЂ МакедонШ ХалкидскШ полуостро†и Аеонскан гора должни били статћ вб зависимоств отб сербскаго царл. СамЂ ДушанЂ спбшштб ползоватБсћ зтом!, обстонтелвствомћ д .'Љ своихн политическихђ цвљлеИ. Провозгласи†себ% царемЂ РомзевЂ, онђ старастсн показатЂ, чго приномаетЂ на себн всл обћзности византШскаго императора по ктиторству надЂ СвћтбИ гороИ."