Beogradske opštinske novine

ОПЈЈТИНСКЕ НОВ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 24. ОКТОБРА 1904.

Број 45.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЛ.НО ЈЕДАН-ПУТ ЦЕ Н: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 За стране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАДИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛА11ЕНА ППСМА II Е П Р И М А Ј У СЕ

Рад на канализацчји Београда Прилог извештају. стручног одбора за месег^ јуни 1904. год. (Наставак) (5) V. Утврдити за поједине крајеве вароши количину редовне нечисте воде, која ће се сливати у канале. У тачки 29. ирограма условљава се количина нечисте воде рачунајући према јачини насељености за поједине крајеве, а с обзиром на јачину насељености за будућих 60 година. Проучивши статистичке нодатке о величини насел^ености у појединим квартовима Београда с обзпром на могући прирагатај као и с обзиром на то како је то питање регпавано у другим већ каналисаним варошима, стручни одбор је усвојио овакав начин срачунавања количине воде: У погледу јачине насељености и одговарајућег утрогака воде разликовати четири врсте улица и то: 1.) У улицама квартова варогаког, теразијског и савамалског рачунати са количином нечисте воде од 0.75 литара за секувд са сваког хектара а исто тако и јаче озиданим улицама кварта дунавског. 2.)У улицама осталих квартова где насељеност није јако збивена, али нема много башта рачунати са количином нечисте воде од 0.60 литара за секунад за сваког хектара. 3.) У улицама са више раштрканом насељеношћу рачунати са 0.40 литара. 4.) Са слива ван рејона рачунати 0.30 литара за секунад на сваки хектар. При срачунавању количине нечисте воде рачунати само са насељеним површинама, а паркове, већа отворена места, поља, е!с не узимати у обзир. Према тако изнађеним количинама нечисте воде узимати на сваком сливу за делове канала с ниже испуста пет пута већу количину воде коју треба даље одводити, а на дунавском сливу четири пута већу, као што је то и програмом утврђено. То да важи за испусте који се изливају непосредно у Саву односно у Дунав, а за иснусте у потоке да се даље од испуста одводи најмање десет пута већа количина воде од количине нечисте воде, као што је то назначено и у решењу другог питања. VI. Дефинитивно утврдити, који ће обрасци служити за израчунавање димензија канала као и утврдити типове облика попречних пресека канала. Потреба да се утврди по коме ће се обрасцу израчунавати димензије канала

правда се тиме што за то израчунавање има више образаца који се примењују а који дају различите резултате. Тако нпр. за Београд је рачунао Хобрехт по обрасцу Сћегу—Еу1;е1\уеш-овом, Безен и сии по обрасцу Вапп-овом, Линдли и остали ексиерти нредлагали су да се брзина израчунава по обрасцу 1.8 •ДП5 Ј 0-00025. Проучивши и ово питање стручни је одбор усвојио: Да се за израчунавање димензија канала примени образац КиМег-ов и то у овом облику V = Ч 0 Ж Ш 1> + рГ ' где V означава средњу брзину воде за секунад у метрима, Е хидрауличну дубину, или однос између површине пресека канала и оквашеног обима; Ј релативан пад нивоа воде у каналу; ћ сачинилац рапавости чију вредност треба узети —0.35. Што се тиче питања о гиповима за нопречан пресек канала стручни одбор се руководио и у томе искуством, које је стечено код до сада извршених канала у др\гим варошима, а то је и да се по величини и по облику сведу типови попречних пресека на што мањи број. С тога је стручни одбор усвојио: Да се за попречан пресек канала усвоје у главноме два облика и то кружан и овалан или јајаст са односом између ширине и висине као 2: 3. За мање канале од 50. сантиметера узети ове типове кружног цресека: Пречник 25. с. ш.; 30 с. т.; 35. с. т-; 40. с. т.; 45. с. т. и изузетно 50 с. т. За приступачне канале овалног облика узети ове типове ширина : 60 с. м.; 70. с. т. 80. с. т.; 90. с. т.; 100. с. т.; 110. с. т; 120. с. т. Да би канали са пшрином од 60, 70, 80 и 90 с. т. били подеснији за ревизију, њихову висину треба у неколико повећавати, и то типове са 60 и 70. с. т. повећати за 20 с. м , а типове са 80 и 90. с. м. ширине повећати у висини са 15. с. м. Где се мора на висини канала гатедити или где би био иотребан канал веће висине 180. с. т. ту се могу узети кружни пресеци или и стињени облици. У напоменама грађевинског савета на програм за израду пројекта помиње се да код свију већих канала треба предвидети засебно корито за одвођање ре-

довне нечисте воде као и један банкет за пролаз раденика. Из те напомене саветске не види се да ли она треба да важи за све канале кроз које ће се моћи ићи, или она важи само за велаке канале скупљаче. Проучавајући и то нитање стручни одбор је нагаао да према најновијим извештајима из каналисаних варогаи, банкети не само да немају велике практичне вредности, него су у извесном погледу и гатетни. Само је утврђено да се на банци:,за услед наглог проширења канала таложи нечистоћа и хвата се љига у толикој мери, да је тешко ту нечистоћу спирати, а услед тога је и непријатан задах у ^аквим каналима. Љига пак чини да се раденици, који каналом иду лако оклизну по таквим банцима и с тога већином предпостављају да газе по дну него ли да иду банком. Исто тако је примећено да банци олакшавају борављење пацова у каналима, што је такође штетно по саме канале. Како ће у Београду већина канала имати и доста јаке падове, то би поглавито код уских и ниских канала, где раденик мора ићи погрбљено, били банци више од штете него ли од користи. Оценивши све то стручни је одбор усво]ио : Да приступачни канали буду без банка, и само изузетно код великах скупљача и кроз тунел може се градити засебно кори.го за нечисгу воду са банком са стране. VII. Изабрати заједничку тачку надунавској страни, где ће се сливати канали. Бирање изливне тачке вршила је ра није једна комисија састављена од изасланика Министарства Грађевина, Министарства унутрашњих послова и Одбора опгатинског. У главном, већина те комисије сложила се да се излив канала може узети одмах с ниже стр^, гаре Прометне Банке, с тим да се дефинитивно регаење тога питања одложи докле се не сниме понречни пресеци дунавског корита и не прикупе подаци о брзини воде и правцу струје. Проучавајући то пигање стручни одбор је сматрао да се самом конфигурацијом терена упућује сва вода ка ушћу Булбулдерског потока, и да се према томе, без обзира на то, где ће се канали у Дунав изливати, може определити заједничка тачка где ће се сливати сви канали и одакле ће се водити даље у Дунав. С тога је стручни Одбор усвојио: Да се канали горњег дунавског слива у које ће ући и вода из канала горњег савског слива сведу у један канал и то