Beogradske opštinske novine
Број 46.
капије, Душановом и Баштованском улицом до рејонске границе. 2). Да граница између горњег и доњег слива савског у главноме иде од магаза монопола дувана ка топчидерском друму, Сарајевском улнцом, Балканском и Ломином улицом испод Зеленог Венца, Марковом улицом, Поп-Лукином, Богојављенском до Саборне Цркве, Рајићевом улицом до Кнеза Михајла улице ; сва површина испод тих граница улази у доњи слив. 3). Детаљнијом студијом за време израде пројекта могу се означене границе у неколико и изменити. Ово питање о границама између горњих и доњих сливова обухвата у себи и питање о граници доњих сливова т.ј. до које дубине испод површине улица доњега слива треба да се распростре утицај каналисања. Како на површинама доњих сливова има улица и дворишта са висинском котом нижом од нивоа највеће воде, то се мора пре свега спречити да за време велике воде не улази речна вода у канале за нечисгу воду. За то има ова два решења: а) Да се ниски делови савског и дунавског слива ограде пасипима и обезбеде против изливања велике воде. б) Да се све улице и дворишта са мањом висинском котом од коте нивоа велике воде издигну насиаањем над највећом водом најмање за 50. сш. Стручни одбор је узео ово друго решење као боље, па је с тога у погледу доње границе доњих сливова усвојио: 4) Да се канали за нечисту воду положе толико дубоко, да се и за време највеће воде могу стално одржавати суви сутерени или подруми као и ниска дво ришта код којих површина нема мању висинску коту од 73'00. XI. На који начин да се провуче канал кроз Босанску улицу, па да се ухвати што већа површина савског слива. Са овим питањем индентично је и питање. XII. На који начин да се провуче канал кроз Сарајевску улицу, која такође местимице доста ниско лежи. Кроз Босанску улицу као и кроз Сарајевску проћиће главни скупљачи горњег савског слива ; међутим у Босанској улици нивелета је повучена тако да има делове, који су и испод највеће воде, дакле знатно испод коте 78*50. Услед тих ниских делова морали би се главни канали померати у наблизке више улице и тиме знатне површине горњег елива спустити у доњи слив. Употребом плк сифона то се може избећи, али ће тада у тим деловима канала слободно отицање воде прећи у отицање под притиском, што опед код нечисте воде изазива бојазан да се ти делови канала неће моћи стално одржавати чисто, него да се могу запушити сталоженом нечистоћом. Осим тога они делови улице кроз које пролази сифон мојају припасти доњем сливу. Како је пак у новије доба за спровођење каналске воде примењен сифон у више вароши и како се поменута бојазан, да ће се сифон запушити није оправдала, то је стручни одбор мишљења : Да се и у Босанекој и Сарајевској улици могу применити сифони. Међутим при изради пројекта тежити, ало је могуће, да се у Сарајевској улици спро-
веде канал без сифона па ма на наЈнижем делу те улице дошло теме канала што ближе површини, јер би се тада сразмерио врло мали део те улице морао одвести у доњи слив. XIII. Утврдити минималне дубине нивоа воде испод повргаине као и просечну дубину, коју би требало одржати где је год могуће. Конфигурацчја самога терена на коме је Београд као и неподесно а често и неприродно утврђене нивелете у многим улицама, отежаваће, да се канали пројектују оним правцем, где би могли доћи у подЈеднакој дубини испод утврђене нивелете. С тога ће неизбежно бити пројектовати канале са разном дубином испод нивелете улица. У колико ће ниво воде каналске при пуном каналу моћи доћи најили&е испод уличне назелете зависиће у главпоме од дубине сутерена и подрума дотичне улице, али с обзиром на што подесније одвођење воде из дворигата као и с обзиром на утицај потреса од саобраћаја на саме канале и на утицај мраза на воду у каналу, стручни одбор је мишљења : Да се као минимална дубина нивоа воде пуног канала испод уличне нивелете м'оже узети дубина од 1.75 ш., међутим где је год могуће тежити, да ниво воде канала буде просечно 3 до 4 т. испод уличне нивелете као и да та дубина не буде већа од 6. ш. XIV. Утврдитд минималну дубину за канале у улицама где. је стена као и за оне, које су испод нивоа највеће воде. Пошто има крајева у Београду где се стена налази близу површине или избија и на саму површину, то би тешко и скупо било у таквим улицама градити канале у просечној дубини од 3 ш. Исто тако у улицама, које толико ниско леже, да су испод нивоа велике воде, или су само у иеколико изнад тога нивоа, не би било оправдано градити канале за метеорску воду дубоко испод површине. јер у колико би били дубљи били би скупЛ )И. а Фувкционисање њнхово било би ограничено на краће време. С тога је стручни одбор мишљења : 1). Да у улицама где је етена на површини или одмах испод иовршине улице може дубина нивоа воде у каналима бити иајмање I. о. м. испод уличне инвелете, и 2). Да се у улицама, које су испод нивоа највеће воде или су само у неколико изнад тога нивоа, метеорска вода одводи по површини или каналима који могу доћи и за 50. с. м. испод уличне нивелете. 3). У погледу минималне дубине канала за нечисту воду у улицама ниским, важи одредба изложена у одговору под 4) на питање X. XV. Означити улице у којима ће се градити канали са обе стране. Према програму треба у ширим улицама и улицама са јаким саобраћајем градити канале са обе стране како би се уштедело прекопавање средипе улице и добили бољи падови за кућне канале. У којим ће улицама бити пробитачно градити канале са обе стране зависиће од распореда мреже канала и димензија њихових у појединим улицама, с тога је стручни одбор оставио : Да се одговор на ово питање .утврди кад буде готов генерални пројекат и предрачун. ______
IV. Суду Оаштине Београдске 0 раду у одсеку за канализацију, ке и пристаниште у току прошлог месеца, част је стручном одбору поднети овај извештај: 1). Израђена је мрежа канала за нечисту воду у доњем дунавском сливу и утврђен је распоред канала за метеорску воду у том сливу ; 2). Нацртана је мрежа свих канала у ситуационом плану, а у размери 1: 4000; 3). За већи део горњег дунавског и горњег савског слива израђени су дефи нитивно уздужни профили канала ; 4). Проучавани су разни типови за попречне пресеке извесних главних канала ; 5). Утврђен је тип за попречан пресек булбулдерског потока ; 6). Продужен је рад на исиитивању подземља и до краја месеца избушено је свега 94 рупе ; 7). Продужено је снимање и уцртавање нопречних профила Саве и баре Венеције ; до краја месеца снимљено је свега 102. профила; од којих је 5 снимљено преко целе ширине Саве ; 8). Учињене су припреме за бушење у правцу трасе тунела, који ће спајати горњи савски слив са горњим дунавским сливом и чим се добију бургије за тај посао отпочеће бушење ; Стручни одбор је имао осам редовних седница на којима су претресани текући послови. Од персонала одс.уствовао је 5 х / 2 дана један цртач услед боловања. Као што је поменуто у извештају за јули, радови око израде генералног пројекта за канализацију напредују тако, да ће се до краја овог месеца моћи довршити тај пројект заједно са генералним предрачуном. КВр. 124. 7. сеитембра 1904. год. Београд. Председник стручног одбора, Н. И. СтаменковиИ
Рад општинеког одбора ВАНРЕДНШ САСТАНАК 15. септембра 1904. гпд. СРЕДА. Председавао председник београдске општине г. Коста Д. Главинић. Ододборника били су: г. г. Д. Л. СимиК, Ж. БугарчиК Мар. Трифковић, М. Мили^евић, Мил. Рувидић, В. Н. Вуловић, Др. М В. Смиљанић, С. Азријел, Р. Драговић, М. Петронијевић, Тодор Пејчић, Аца Н. 3. Поповић, Милан Марковић, Урош Благојевић, Стеван Максимовић, Др. Марко Т. Леко, Др. Е. Михел, Марко Петровић, Т. Цинцар-Јанковић, С. Ј. Константиновић, М. X. Поповић, Ђока А. ДимитриЈевић. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. III. Председник одговара на иримедбу одборника г. Цинцар-Јанковића, што су баш улице које општина чисти најнечистије и вели, да то није тако неразумљиво кад се има на уму, да општина чисти баш оне улице где је саобраћао највећи. Мора нак да нонови: да се без довољне радне снаге и иревозних срестава за изношење ђубрет?. не може одржавати у Београду таква чистоћа какву би сви желели. Са 44.000 динара, колико Суду стоји на расположењу за одржавање чистоте мреко целе године, није овај у стању више урадити но што се ради. По еаслушању свега овога, одбор је примио к знању :