Beogradske opštinske novine

Година XXII.

РЕДОВНИ САСТАНАК '28. септембра 1904. год. ВТОРНИК. Председавао председник београдске општине г. Коста Д. Главинић. Од одборника били су : г. г. Д. Л. Сими1>, Ж. Бугарчи!>, Мар. Трифковић, М. Мили1.евић, Мил. Рувидић, В. Н. Вуловић, Др. М В. Смиљанић, С. Азријел, Р. Драговић, М. Петронијевић, Тодор Пејчић, Аца Н. 3. Поповић, Милан Марковић, Урош Благојевић, Стеван Максимовић, Др. Марко Т. Леко, Др. Е. Михел, Марко Петровић, Т. Цинцар-Јанковић, С. Ј. Константиновић, М. X. Поповић, Ђока А. ДимитриЈевић. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. I. Прочитан је зуписник одлука седнине од 21. септембра тек. год. Одборник г. Милан Марковић примећује, да се из записника не види да је он био за то да се лицитација за продају 11. плацева регЈлац. фонда у Дубровачкој, Драчкој, Солунској иБанатској улици одобри а да се накнадне понуде г. Димитрија Ђорђевића и Задруге за поднзања зграда одбију нарочито за то, што ови накнадни понуђачи нису па овој лицитацији и ако је то била трећа учествовали, и што су у својој понуди сгавили услов, да не пристају на ужу или другу лицитацнју. По саслушању овога одбор је лримио прочитани записник са овим додатком одборника г. Милана Марковића. II. Председник извештава одбор, да је 26. ов. мес. на дан миропомазања његовог Величанства Краља Петра I. честититао Његовом Величанству у име Београђана овај свети чин депешом у Жичу. Његово Величанство Краљ благоизволео је на ову честитву захвалити се такође телеграмом. По саслушању тога одбор је примио к повољном знању ово саопштење иредседника општине устајањем и узвиком; живео Краљ! III. По прочитању акта иследних власти АБр. 9066., 9068., 9150., 9056., 9084., 9085., 9025., 9068., 8983., 9007.. 9047., 9.154. којима се траже ч уверења о владању и имовном стању нојединих лица, одбор је изјавио : Да су доброг владања и доброг имовног стања Коста Вуковић, месар, и Лука Пурић, трговац; да су доброг владања а средњог имовног стања Милап Пиколић, приватијер, Стојан Стојановић, служитељ грађевинског оделења беогр. опгптине, Војислав Димитријевић, бив. ^гочнпчар и Алекса Михаиловпћ гостионичар код „српске круне"; да је доброг владања а сред ,њег имовног стиња, Милан Антоновић архитекта; да су му непознати Стеван Димитријевић, контролор управе држав. монопола, Урош Поповић, служ. међународног железничког биро-а, Милан Буњевић, бив. контролор трамваја, Сима Опајић, кондуктер на трамвају, Тодор Здравковић, служитељ поштански, Платон Недељковић, служитељ у телефоеској централи, Сретен Вуксановић, кондуктер, Стеван Микић, бив. трамвај. кондуктер, Мидорад Живковић, кочијаш, Јанко Петровић, служ. опште држав. болнице, Драгутин Гагић, кочничар на трамвају, Миливоје Петровић, кондуктер па трамвају, Петар Субашић, надничар, АндријаШвајндрок, кочијаш трамвајски, Васа Грујић, кондуктер трамвајски. Сава Цвијановић, раденик у пивари ВаЈлонија, Владимир Раић, кочничар на трамвају, Драгољуб

— 3 —

Миловановић, служитељ срп. брод. друштва, Влагоје Рисгић, бив. слуга, Лазар Зари!), одбегли робијаш, Ђорђе Филиповић, касаиин, Јован Хузиан, бив. слуга, Јован — Јоца Белимарковић, скитница и коцкар и Добросав Милстић, бив. трговачки помоћник. IV. По прочитању акта кварта врачарског АБр. 9149., којим пита каквога је владања, имовног и задружнсг стања Сима Лазаревић, трг. овд. одбор је изјавио : Да јеСима Лазаревић, трг. доброг владања и доброг имовног стања, а његово задружно стање види се из предњег извештаја општинеког статистичког оделења. V. По нрочитању акта Управе Београда, АБр. 9116. којим пита за каквог се у ошпте у друштву сматра Велимир II. Ђорђевић, бив. практикант, одбор је изјавио : Да му је Велимир Ђорђепић, бивпш практикант непознат. VI. По прочитању акта духовног суда епархије београдске АБр. 8665, којим пита каквог су владањм и за какве се у грађанству сматрају Драгутнн Маричић, чувар оеуђеника и Ђорђе Грбовић млекаџија, и може ли се истима вера као сведоцима иоклонити, — одбор је изјавио: Да су му Драгутин Маричић, чувар осуђепика и Ђорђе Грбовић млекаџија непознати. VII. Председник извешгава одбор да је потребно да се ире него игго се утврди опгат. буџет за наступајућу 1905. год. утврди нрограм гра. ђевинскпх општинских радова уидућој години. Предлаже да овај програм састави комисија којој буде поверепо да у споразуму са општ. судом пројектује општ. буџет за 1905. г., а на основу програма, који је опшг. грађев. оделење већ припремило. 11о саслушању тога одбор је усвојивши овај нредлог председника оишгине решио: Да комисија заСастав општ. буџега за 1905. год. узме у про \чење и питање о томе који се и какви радовп грађевинскп нмају извршиги у идућој години и о томе извештиј подн се одбору. VIII. Председник извештава одбор, да по чл. 130 зак. о општинама онштински суд треба да саставп оншт. буџет за 1905. гоДпну најдаљо до 1. новембра ов. год. Општински је суд ирикупио нотребне иодатке за буџет и радн на истом, но како је нотребно да се буџег претресе и у одбору то моли одбор да по досадашњој иракси из своје средине изтЈере један ужи одбор, који ће у сиоразуму са општ. судом саставити иројекат буџета за 1905. год. По саслушању тога, — одбор је реншо: Да ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Никода Сгаменковић, Годор Ђурић, Давид Симић, Соломон Азриел, Велислав Вулоиић, Марко Трифковић, Раденко Драгоиић, Др. Едуард Михел, Тома Цинцар - Јанковић, Урош Благојовић и Михаило Милићевић у споразуму са оп штинским судом пројектује општински буџет за 1905. год. Пуноважно може овај одбор радити кад је присутно најмање 5 чланова.

Број 49. IX. По прочитању извештаја суда АБр. 9073. о држаној оферталној лицитацији за продају јахте, одбор је после нотребног обавештавања и ноименичног гласања са 12 против 8 (прогив гласали са разлога, што налазе да је понуђена цена мала, одборници: г.г. Трајко Стојковић, Тодор Ђурић, Соломон Азријел, Раденко Драговић, Аца Н. 3. Поиовић, Др. Марко Ј1еко, Др. М. Радовановић и Радисав Јовановић, решио: Да се јахта уступи г. Антону Блажску, ипдустријалцу, по понуђеној цени од 27.000 дин. и да купац положи куповну цену одмах по предаји јахте. X. По прочитању акт-л прв. суда за варош Београд АБр. 8974. одбор је поСле нотребног обавештавања решио: Да се прв. суду за варош Београд изда из општ. касе на терег опшгинске готовине, а по добивеном за то надлежном одобрењу, у овој години још 1380 дин. за исплате породичних дневница. XI. Председник извенггава одбор, да је на деевном реду нредлог одборника г. Томе Цинцар Јанковића, да се елекгрично осветлење у свима општ. зградама замени са осветлењем помоћу иетролеумских лампи или другим средством за осветлење изузев електрике. Одборннк г. Тома Динцар Јанковић наводи, да је у нрошлој седници навео разлоге који су га руководили да учини овакав нредлог одбору. Пошто нису могла друштво да нагнају на уредност сва средста која су до сад употребљена, то налази, да, док се не реши питање о раскинућу уговора, треба унотребити и ово, па би се друштво или нагонило на уредносг, или би било принуђено да напусги сваки рад јер би и остали грађани по угледу на општину то учинили. Одборник г. Раденко Драговић наводи да би нредлог одборника г. Цинцар Јанковића треболо усвојити кад би се тицало само осветлења по зградама, јер све зграде не добијају освеглење од друштва, али шга ће се радити са уличним осветлењем. Одборник г. Урош Благојевић наводи, да треба имати на уму, да општина има и неку власт над друштвом и но уговору и ио земаљским законима. Према томе, средство којо нредлаже одборник г. Цинцар Јанковић да се унотреби прогиву друштва да би се нагнало на уредност иотпуно би било умесно кад би га унотребили нриватни, али не и кад га употреби општина. Незгодно је да општина, која има власги и ио уговору са друштвом и по законима земаљским на овај начин кажњава друштво као шго би то могли приватни. На тај начин општина би иснустила из свијих руку власт коју има над друштвом и ноказала се слабом, да учини оно на шта има права по уговору и земаљским законима. Освеглење истина не ваља, али због осветлења оншгина не треба да иснусти нз руку своју власт. Треба наћи друго неко средство, да се друштво принудн на уредност. Одборник г. Милан Марковић наводи да је у ирошлој седници исгакао своје мишљење'о овом предлогу одборника г. Цинцар Јанковића а и сад налази да је умесан. Одборник г. Благојевић вели, да би општина, кад би се усвојио овај предлог испустила из руку власт над друшгвом, међу тим, видели смо и в^димо, да онштипа и нема над друштвом никакве власти. За улично осветлење бар кажњава друштво надзорна комисија, али за ово но зградама