Beogradske opštinske novine

срееког расаднака. Велп, да треба све шибље из дворишта зграде бив. укопног друцггва однети у парк код старот спо.меника. Одборник г. Илија Илић наводи, да се из овога предлога вртарева види, да треби да се неко шибље однесе и у парк код старог сиоменика. У колико је њему познато постоји у оншгини један нредлог да се овај нарк уништи, и с тога не би требало само трошиги новада за ово шибље. Одборник г. Марко Трифковић наводи да се из говора одборника г. Милана Марковића уверио, да посао у општ. башти горе стоји но што је он и замишљао с ^тога иита, да ли је што суд предузимао, да сачува од пронасти тај материјал, што наводи одборник г. Марковић, ако ништа није нредузимано општ. суд треба да извиди, па ако има кривице до ошпт. органа да истог казни. Одборник г. Давид Симић наводи, да ако у дужности оишт. вртара има каквих злоунотреба, треба да се извиди и акј се нађе шго да буде кажњен. Али при решавању о овоме иредлогу, треба имати на уму велику оскудицу у води и велику сушу детошњу због чега је много дрвеће посушено и то мора да с» накнади. С тога је мишљења да се овај нредлог уевоји. Одборник. г. Никола Стаменковић наводи да се овим предлогом тражи и дрвеће за засађивање Сарајевске улице и иита да ли она има иронисну ширину да се може засадити дрвета. Одборник г. Стеван Максимовић наводи да треба ирописати иравилник за засађивање дрве'та ио улицама, а не да се то чини као и досад где ко хоће ге има случајева да је у једној улици неко засадио пред својом кућом на средини тротоара, други на ивици и г. д. Сем гога да се пропише и какво се где дрвеће може да засади и да кад хоће неко пред својом кућом да засади дрвеће онда ирво да изађе општ. инжењер. да види јели улица таква да се у њој може садити дрвеће иди не, на да му да линију ио којој је дужан да сади. Одборник г. Тодор Ђурић вели, да би овај предлог требало уиутити секцији за вргарство да оно да мишљење, које улице тре0а да се засаде. Заступник нредседника објашњава да је се услед велике суше овога дета много дрвеће но парковима и по улицама осушило те је отуда и потекао предлог да се ово посушено замени другим. Раније је био нредлог да општина установи свој расадник шибља али се је увидело, да би то много скупље стало. Што се, пак, тиче самог засађивања дрвећа по улицама за то иостоје одредбе у грађевинеком закону за варош Београд. У њему је одређено у којим улицама може се засађивати дрвеће и према њему и Сарајевска улица има прописну ширину да би сс могла засадити дрвећем. Засађивање мора да се врши по упуству општ. инжењера. Истина не постоји никакав правилник о томе, али он се може у најкраћем времену прописати. Што се, нак, тиче злоуиотреба у дужности општ. вртара, суду је непознато да их има, сгога ће се и то извидети, За материјал дознао је инак пре два дана и о том реферисао суду ге да се прода или унотреби за какву потребу. По саслушању свега овога, -— одбор је решио: Да се овај предлог општинског вртара усвоји и да се набави потребно шибље за замену осушеног шибља по арумовима

и парковима као и за засађивање шибља у Сарајевској улици, а да се општински суд постара да се у најкраћем року пропише правилник за засађивање дрвећа по улицама. Предлог одборника г. Илије Илића за оснивање општ. расадника да се стави на дневни ред за једн-у од идућих седница. (Наставиће се) ОПШТИНОКЕ ВЕОТИ Прилог. —- Г. Димитрије Шиђански, овд. предузимач, положио је Општинском Суду за општинску сиротињу 4. дин., наплаћених му на име дангубе од његовог парничара Војина Поповића, овд. бакалина. Суд онштине београдске у име београдске сиротиње овим му изјављује благодарност. оборник општине Београдске. — Уз данашњи број општинских новина доносимо као додатак Х1Х-ти табак зборника оаштине београдске, у коме се поред осталих прописа налазе и правила за фијакеристе и димпичаре. Поклон Општинском Дому за старе и изнемогле. — Г. Никола С Радовановић, кожарски трговац, поклонио је општини београдској за изнемогле старце и старице тридесет пари кожних папуча, на чему му суд општ. београдске изјављује топлу захвалност.

ИЗ СТРАНИХ ОПШТИНА Публикације великоварошких општина. — Светске велике вароши, а особито престонице, не задовољавају се само издавањем званичнога општинског листа, који није кадар потпуно да обухвати и оцрта јако развијен и заплетен живот њихових општина. Да би се општински рад и живот могао што боље представити и изложити контроли грађанства и Јавној критици, великоварошке општине штампају годишње, неке полугодишње и тромесечне извештаје о целокупном им раду, а осим тога већина њих издаје недељне и месечне статистичке листове, а по том годишње о завршеној години, у којима су упоређени бројни резултати рада од више година а ови опет упоређени са радом других градских општина. За нас је најпоучније пратити рад суседне угарске престонице — Будимпеште, која се већ 30 година труди да се узбарабари са најнапреднијим онштинама и у многоме је успела тако, да су проучавања ради скоро је походили изасланици париске општине, а пре тога и других угледних градова. Будимпештанска општина ради своје потребе има своју рођену штампарију и у њојзи се одмах онога вечера иза седнице судске и одборске, као и у Бечу и Берлину, штампа тај рад по стенографским белешкама (са говорима сваког општинског часника) у „Комуналној Коресподенцији," која се штампа само на једној страни и шаље уредништвима ондашњих журнала, који већином прештампају све а мањи листови доносе изводе под општинском рубриком, која је скоро

сваки дан заступљена. Осим мееечних и годишњих извештаја, буџета и статиетачких недељних и месечних листова и го« дишњака и т. д., издаје будимпештаиска општина студије на основу рођених података о општинском животу у разнпм правцима нпр. финансијском. грађевинском; питања о становима, о асанирању вароши, о набавци намирчица, иотрошњи варошкој и т. д. Поред статистичког „Годишњака" .(авела је ове године та општина и „Годишњак престонички" о целокупном општинском раду, не шаблонски већ прагматички изнет у виду извештаја, чланака, описа појединих општинских установа уз кратку историју. Почето је са Годишњаком о години 1902., али се при сваком послу освртало на прошлост и ова упореређавала те тако се добила слика напредовања или и назадовања, где је тога било. Ова књига има 544 страна и у 27 одељака расправљене су све гране општинске управе будимпештантке у 1902, години. Уредио је, по наредби градоначелника Јов. Халмоша, његов секретар, Др. Едмунд Вилднер, а изашла је из општинске штампарије пре десетак дана, разуме се, на мађарском језику. И суд ове оаштине сиремио је за јав ност Годишњак о своме раду у 1903. г., који Сов кроз који дан изаћи из штамае. У њему су изнети оаштински радови ао свима гранама уараве, иоткреиљени разним статистичким уаоредним аодацима и таблицама. Годишњак износи 10 штамианих табака. филијо формата. Објава. У канцеларнји економног оделења Суда општине београдске држаће се следеће јавне усмене лицитације и то : На дан 2. децембра тек. год. од 2 до 5"часова по подне, за издавање под закуп поткивања општинских коња. Кауција 200 динара. На дан 3. децембра тек. год. од 2 до 5 часова по подне за издавање под закуп права наплате фијакериске таксе. Кауција 200 динара. Ближи услови могу се видети у поменутој к нцеларији сваког радног дана за време канцелариских часова и при лицитацији. 0~ суда општине београдске 26. но.. вембра 1904. г. АБр. 10933, 11018. у Београду. Оглас. Према одобрењу Госп. Министра грађевина од 15. новембра тек. год. Бр. 8692.. држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију у своме грађевинском оделењу на дан 30. новембра тек. год. у 10. часова пре подне за грађење дрвене конструкције моста преко реке, спрам касарне у Топчидеру. Предрачунска је цена овога посла. 3054. дин. и 54. пара динарских а кауција 450. динара, која се полаже у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Овим се позивају предузимачи да на лицитацију дођу. Из канцеларије грађ. одељка Управе града Београда од 17. новембра 1904. г. ГБр. 1632. у Београду.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власиик ОПШТИНА КЕОГРАДСКА Одговорни уредник ВОЈИСЛАВ МИЛОШЕВИЂ, кмет беогр. општине, Скадарека бр. 15. ' Нова електична штампарија ЛЕТРА ЈОЦКОШГЕА, Бранкова ул. 1г\ — ТегеФО!' бр. ЗЗС.