Beogradske opštinske novine

V V 4 1

Поштарииа плаћена у готову.

БЕОГРАДСКЕ

Општинске Н овине

ГОД. XXXII.

БЕОГРАД, 8. НОВЕМБАР 1928.

Б Р О Ј 45.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ

Годишња претплата На пола године ПоЈедиии број .

100 — дин 50.— дин" 2.— дин"

Претплату ваља слати упутницом администрациЈи Узун Миркова бр. 1. А све коренслонденције Урвдништву. Рукописи се не враћаЈу. Неплаћена писма не примаЈу се.

Ми смо у овоме листу већ у неколико махова дали извесне (детаље о томе, како би се требало Оделење за Социјалну Политику О. Б. реорганизовати и омогућити, да ово Оделење постане централа за сва друштва у Београду и интересантно збориште свију радника на социјалној заштити. И у тим разматрањима долазили смо увек до констатација, да ово Оделење мора имати тако спроведену органисацију, да шеф тога Оделења буде збиља Шеф Социјалне Заштите Општине Града Београда, а не назови шеф и административни чиновник са извесним и благајничким дужностима, јер се у овом задњем случају расплини; у целокупном раду своме не вгожс -да до .лигховс зв -рвдг .»ој«д**«и*~ дебретворних установа и не може да се посвети довољно проучавању појединих питања, немајући ни времена да прати рад како праксе путем наших листова и часописа, а тако исто не може да доспе ни да обради у облику реферата материјал, стечен у искуству свом а поткрепљено радом и искуством других радника на социјалној заштити Сем тога, констатоваао је, да шеф Оделења за Социјалну Политуку мора имати помагаче у своме Оделењу у облику спремних референата за поједине гране социјалне заштите. У овоме смислу је буџет ове Општине за год. 1У28. нешто предвидео: има три систематизована нова положаја са годашњом платом Дин. 3.000, што чини, са додацима, месечни доходак као хонорар тим референтима Дин. 1.800, разуме се бруто, без одбитака за порез и за Пенсиони Фонд. Буџет је одобрен од стране Мииистарства Финансија 31. авг. о. г. и из административних разлога није он још спроведен и није, према томе, ни попуњено место : 1. стараоца сиротиње, 2. рефераита за осигурање радника и 3. реферан.а за опште занатске школе и културне установе у Београду. Када се, међутим, жели одговарајућа радн а снага за горње положаје, наставља се питање : да ли се могу довољно квалификовани, мислимо и ка школску спрему и на практичан рад, и довољно свеже радне снаге наћи са горњим месечним хонорарима. Лица, лакле, која ће пре дано и са разумевањем бацити се на постављене задатке и својом иницијативом бнти помагачи шефа, а у исто време добри резонатори шефа у разумевању и раду, при изложеним проблемима, подирективи шера. Другим речима, ваља имати такове помагаче, који својим евентуално ћошкастим схватањем или иначе неупутним поступцима, иожда, великом бирократизацијом у раду ' о * '^тирају оно што шеф хоће, "%/ве чпоручи да се ради и како да .Ко С

Од решавања овога питања зависи и брзина у реорганизацији овога Оделења и брзина конкретним успесима у свима правцима социјалнога старања. Како се реши питање и положај шефа овог Оделења и како му се изађе на сусрет са избором његових референата јесте уско везан и рад одл. успеси целога Оделења. Још једно важно пита^е морамо истаћи. Шеф мора имати и приручну библиотеку и органе за информативну службу. Сталне органе који ће по налозима шефа прибирати целокупни материјал о приликама и појединих молилаца помоћи, и о постављеним нитањима конкретне податке доносити, да би сваки рад био поткрепљен и документован, по добивеним утисцима са лица места. Мора се ово Оделење потпуно еманциповати и страначких и пријатељских обзира како при постављењу чиновништва, тако и при поступцима према свима молиоцима и *&г*г*ук*ш > -Зи & ■'. /.'Ј. у заикчшШу. На томе се ради; добра воља постоји код свију фактора у Општини, али се ипак не можемо потпуно еманциповати наших традиција и уобичајених навика. Иако је у току ове године настојавало ово Одолење да разви[е сарадњу са свима приватним друштвима на пољу социјално-културне акције, ипак оно није«потпуно успело. Сматра се, наиме, скоро у свима установама приватне иницијативе да је сарадња Општине исцрпљена у давању новчане потпоре а свака интензивнија интересовања за рад у појединим гранама делатности дотичнога друштва приватне иницијативе или се дипломатским осмехом и каквом округлом формулом одбија или се отворено говори: „Нама нису потребни саветници, имамо идеја и знамо добро радити, само нам дајте средства — новац.„ Међугим ово становиште је потпуно неусмено, јер је ноторна чињеница за свакога који и теорију и праксу социјалне политаке познаје, др се у Београду одвише површно, одвише на „пријатељској" бази и одвите ћудљиво ради не познава/ући довољно ни нашу социјалну законску основу за поједине гране социјалме политшке. Свако то мисли да се са „здравим разумом" све уме и може! Проучавање, прибирање снаге, улажење у конпромис, под дејством конкретних, за дотично лице до тада непознатих чињеница, иије у менталитету нашега просечнога социјалнога радника у Београду, — био он мушкога ики женскога пола. Ако се нешто и у најбољој намери примети, са пуно такта и обазривости, тумачи се као да је дотични противник установе за коју се распитује и дубље интересује. То је већ тако и са том чињеницом мора свако да рачуна. Ова околност, међутим, чини посао у социјалној заштити у Бенграду тежим и мора се, стога, са више дипломатике и са више губљења времена поправљати и новим духом на раду у пракси вршити реофрму и реорганизацију. Дакле, опет већи број активних људи

од иницијативе и од већега такта и јачега животнога искуства ваља да има и Оделење за Социјалну Политику за своје сталне, поуздане раднике — чиновнике. Сматрамо за потребно да истакнемо горње при публиковању једнога акта, упућена Оделењу за Социјалну Политику од стране Дома за Васпитање Малолетиика у Београду. Ми ћемо цео акт, од речи до речи, објавити и по том наше примедбе ставити, формулишући тако, да у исто време отворимо анкету и по питањима додирнутих у уводнику броја од '22. X, „Београдских Оиштинских Новина." „ Београд се по рату нагло увећао давећданас има близу 300.000 становника. То се увећање и даље нагло развија и није далеко дан, када ће Београд бити милиони град са свима одликама живота једне тако многољудне вароши. По своме положају, као раскрсница толиких путева а као нрестоЕида ве шсе " богате дожагг, он ј» примамљива тачка свих друштвених редова а по готову највише антисоцијалних елемената (оба пола и свих узраста). Непотребно је овде цитирати ко су и какви су ти антисоцијални елементи и зашто су такви и шта треба чинити да се они начине корисним члановима друштва. То су, мање више, познате ствари и свакоме лаику. Овоме напису није то циљ' већ следеће: У Београду постоје многобројна друштва и установе које су ставиле себи у задатак извођење на пут свих антисоцијалних елемената или збрињавање слабих и беспомоћних. Како сва ова друштва имају Београд као средиште и како је већини баш Београд главно поље рада, то сматрамо, да је Београдска Општина у првоме реду у великој мери позвана да води старање о животу и раду ових установа. Београдска Општина то и чини у толико, што многе од тих установа нозчано помаже да би боље свој задатак испуниле. Но ми сматрамо да то није довољно и да делокруг рада Општине за социјално старање треба да има већи обим. У првоме реду тај шири обим рада у почетку требао би, по нашем мишљењу, да је овај: Да се сва друштва и установе, које Општина помаже, доведу у ближу везу и створе, тако рећи, један савез под председништвом и директивом саме Општине — одн. њеног Оделења за социјалну помоћ. Наравно да се за овако што мора и само то Оделење приправити и развити да буде таква једна централа. У огромној се мери осећа одсуство једне овакве централе и једнога савеза друштава. Истина у овоме су смислу раније чињени покушаји али безуспешно. Да то остваре, покушавало је Министарство Соц. Политике, Месна Државна Заштита Деце и Младежи, Друштво за заштиту сиротне деце, Народни Женски Савез и т. д. Сви који су пратили ову ствар сећају се многобројних скупова разних представника друштава (готово увек истих лица), који су сви остајали само на самоме по