Beogradske opštinske novine

Број 1.

БШГРАДСКЕ ОИШ1ИНСКЕ НОБИНИ

Стр. 4

Главном Књиговодству полумессчно. Ова благајнкца замењује Одсек за напдату осветлења, који се као такав укида 1. I. 1929. 4.) За благајиика Благајнице Прихода Осветлења (прве благајнице) премежта се дос дашњи вршилац дужносги благајника у одсеку за наплату прнхода осве ■улења из ранијих година, 5. За благајнкка Благајнице Прихода Осветлења за раније године (друте бла гајнипе осветлењ,) одређује о- Милутин Нешић, благајник Одсека Рачуиоводства6. Овлашћује се Управник Админи. стратнвне Управе Трамваја и Осветлења да у сеоразуму са Дежурним Чланом Суда изврши распоред ликвидатора, инкасанта и читача по секторима, каоидаихможе периодично прем>-штати и нове одређива и према погреби службе. Рц ОпштшсМзт ОдЗара в.) Г. А. Станојевић моли да се уведу микрофони, пошто се у сали добро не чује. 3. Наставак буџетске дебате. Г. Димитрије Наумовић: Треба пре свега констатовати шта је до сада урађено у Централи и шта још има да се уради. Садања Општинска Управа за две године рада направила је једну уређену централу и оспособила је рад. Трамвајска мрежа знатно је проширена а број кола увећан. То се види из броја превежених путника. Таксз за моторе смањена је у интердсу мале индустрије. Исто тако смањена је и такса и на струју за осветлење. За идућу годину предвиђа се проширење трамвајске мреже, израда новог твамвајског дарса, довршење зграда централе и довршене зграде за Дирекцију. Нова Централа за неколико година неће бити потребна, јер је садања способна још за најмал>е пет година. То питање се мора обазриво проучити. Изражава жељу да се што пре донесе ста.тут особља централе или да се општински статут прошири и на особље цеитрале. 'Го не би било незгодно, јер општински статут важи и за 0 собље Техиичке Управе и Управе Водовода. Што се тиче тарифа оне су смањене. Наша цена иижа је но код многих других вароши. Тарифу треба смањити али се мора знати да велике инвестације не допуштају да се томе сма. ње^у сада пристугш. Изражава жељу за ревизијом трамвајске тарифе и увођење претшштних карата. Овај буџет израђен је много боље него сви досадањи. Ново је то што су створени фондови за набавку материјала и поправку кола. На примедбу да има више особља него што треба изјављује да то није тачно, јер квалитет особља после рата није онај који је био пре рата. Трамвајски саобраћај је добар, У рачуноводству је било застоја али се енергичним мерама успело да се многи стари рачуни наплате. Застој је био због силних веза које су у зиму 1928, год. тражене, а рачуноводство о томе није било обавештено. Општинска Управа била је скромна у изради буџета јер су и расходи и приходи смањени а верен је да ће приходи бити много већи. Изјављује да ће гласати за буџет. Г. Павле Кара-Радованнвић: Први пут је гласао 1872. год. и тридесет и једну годину био је чиновник Општине Београдске а затим и одборник. Зато му је познат рад свих општинских управа. Никада није био противник из ината нити присталица из атара. Био је куражан у политици и писао је једно писмо Краљу Милану због кога је издржао две године затвора.

Жали што су се његови другови трудили да у дебати доказују штетност буџета кад је то био излишан посао. Политика у Централи није на своме месту. Оно што је у њој добро то је заслуга технич ког особља и зато му одаје признање Жели да у записник уђе да се осећа морално одговорним за послове у Општинском Одбору. Тражи да се особљу у Централи добро плати, нарочито оно које је пред ктивно. Г. Милић Сокић: Моли Суд да у будуће сазива само редовне седнице за у вече како би се исте одржале само онда к;д има кворума. Констатује да су изнесне замерке предговорника на своме месту. Изнеиађује га говор г. Павла који је гонио партизанство још партизанскије. Удара на депласирано партизавство који је досадило грађанима. Крајње је време да се грађани освесте и да се не оријенталишу према партиским обзирима. На буџет чини све примедбе -Буџет је требао да пређе кроз Управни Одбор; требао је да буде израђен на комерцијалној бази, а мећутим је израђен на бирократској; овлашћења која се траже прелазе законска права; рачуноводство је рамало и тамо је шеф човек без квалификација; поставља ње и другога управника не представља добар систем и зн-чи два господара у једно 1 кући Замера што није дат програм будућих радова. Наглашава потребу подизање хигијенских радвоница. Тражи да се укине звање иследника које не треба да постоји у једном приватном предузећу. Технички извештај показује леа успех који је особље из Централе показало Тражи још и ово : да се донесе правилник о развођењу и продаји електричне енергије ; да се регулише питање осветлења малих радионица и да се да јефтинија струја интелектуалним радницима. Осуђује персоналну политику централе. Тражи да се његова интерпелација став.ч "на дневни ред. Ради личног објашњењч говоре још : Страшимир Милетић, који одустаје од те речи кад се г. Сокић извинио и Јов. Гавриловић, који ја казао да су у г- Сокућу говорола два чопека : један политички а други искрен, који је потврдио наводе опозиције. Приступљено је гласању у начелу. За буџет гласало је 14 одборника (Светислав Ивковић, Димитрије Наумовић. Жарко Вукиће вић, Драгољуб Миловановић, Драг. Илић, Милан Аћимовић, Богољуб Јовановић, Благоја Недић, Јован Дравић, Танасије Здравковић, Илија Илић, Милутин Добросављевић, Давид Николић и Владимир Штерић.) Против је гласало 7 одборника (Павле КараРадовановић, Аца Станојевић, Сташимир Милетић, Д-р Сима Марковић, Данило Катић, Милић Сокић и Јован Гавриловић. По свршеном гласању председник објављује, да је буџет Тр»мваја и Осветлења за 1929. год, у начелу примљен и седницу закључује у 9.40 часова у ваче

Род Општинског Одбодо 56. — Друга редовна седница Општине Београдске, одржана 27. децембра 1928. год. у 6 часова по подне Председавао председник г. д-р Коста Кумануди. Деловођа Драгутин Ј. Ранковић. Од одборника били су г. г.: Васа Лззаревић, Јов. Дравић, Светислав Ивкивић, Бог. М. Јовановић, Жарко Вукићевић, Т. Здравковић, Давид Николић, Драг. Илић, Д-р Б. Пијаде, Момир В. Митровић, Драгић Павловић, А. Станојевић, инж. М. М. Сокић, инж. Дим. Наумовић, Д-р Сима Марковић, Д р Страш, Љ. Милетић, Шемајо де Мајо. Јов. Гавриловић, инж. М. М. Аћимовић,

Илија С. Илић, П. Кара - Рндовановић, Мил. С. Добросављевић, Влад. М. Петровић, Д-р Даи. Љ. Катић, Т. Раденковић, Влад. Штерић и М. Б. Ђорђевић. 1. Прочитан је и примљен запигаик претходне седнице.

Извинили се за вечерашњу седницу г. г. Милосав Ђорђевић и Милан Цветковић 3. На предлог АБр. 25100 Одбор је решио : да се приме у чланство Општине Београдске следећа лица : Душан Гњидић, пекар, Драгомир Букумировић, цревар, Живан Рогић, трг. помоћник, Звездан Стефановић, трговац, Војислав Цакић, економ, Илија Лошић, келнер, Никола Свефановић. воскар, Анатолије Андрејев, чиновник, Милосав Арсић, служитељ. Бошхо Ђурић, хлебар, Љубомир Ђорђевић, служитељ, Крижан Павловић, трг. помоћник, Емерих Грос, трг. помоћник, Душан Лаурић, трг. помоћник, Људевит Рац, кафеџија, Спасоје Србиновић, продавац ужичких производа и Павле Трифуновић, раденик.

Наставак буџетске дебате у појединостима. Пре него што би дао реч Председник одговара на иримедбе Симе Марковића и Милића Сокића и каже: Г. Сима Марковић у своме говору нагласио је нарочито да Општинска Управа није дала никакакав експозе о радовима који стоје у вези са буџетом са 1929. годину. Ја, господо, нисам тај експозе дао због тога што ® тим радовима, који се намеравају предузети у Екектричној Централи и на трамвајима, Општинска Управа изаћиће са једним детаљиим програмом онда када буде имала могућности да те радове спроведе. Истина је да је у буџету предвиђена једна сума која није довољна да обухвати све ра .ове, Радози се могу изводити у ширем обиму само путем зајма. Редовии буџет није намењен инвестицијама и радовима који би имали да задовоље потребе, које прелазе дужину једке године То је био ра<лог што Олшгинска Управа поред експозеа данашњега стања није дала никакав други експозе о радовима који се намвравају да предузму. Али, господо када је питање покренуто ја ћу се користити овом приликом да укратко напоменем шта се намерава да изведе делом из ових 10 милиона, који су предвиђени, а делом из зајма ако се он буде закључио. Програм тих најхитнијих радова, који се сматрају неопходним у идућој годиии, али ксји није дефинитиван, предвићен је у суми од 24.419.000'— Дин. Да напоменем још и то да у Општини Београдској постоји једна институција Управног Одбора, који претходно има да буде упознат са свим радовима који се имају изводити. И када се буде програм израдио упутиће се Упргвном Одбору одакле ће доћи пред Општински Одбор. Ово је пројекат који нема дефинитивну форму а који служи Општинском Општинском Одбору за обавештење. Затим прочита списак радова који се имају извршити из кредита од 10,000.000'—дин. и то: У Електро-техничком Одељењу, предвиђене су у главном набавке трансформатора, каблова и материјала за преуређење и појачање мреже која се с обзиром на потрошњу струје која свакодневно расте мора појачати како кабловским и ваздушним линијама тако и новим трансформаторима. Исто тако за нове трамвајске линије предвиђена је још једна глајхрихтерска стаиица пошто с.е показује потреба за још један поред 3 оостојеће