Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна 29

30—40 40-50 50—60 60-70

1439 799 319 146

28,7 % 15,9% 6,3% 2,9 %

Занимање Број

болесних

Проценат

1. Домаћице

1061

21,1%

2. Ђака и деце

1002

20,0 %

3. Занатлија

742

14,7%

4, Радника

549

10,9 %

5. Чиновника

410

8,1%

6. Студената

330

6,4°/о

7. Земљорадника

207

4,1%

8, Трговаца

205

4,0%

9. Служитеља

200

3,9%

10. Осталих

307

6,2%

Највећи број наших пацијената било је међу

По Квартовима нашли смо овакво стање;

Проценат оболевања расте до 30—40 године, а навише болесника је између 20 и 30 године (30,8%). По занимању нашли смо:

Кварт Варошки Теразиски Савамалски Дорћолски Палилулски Врачарски Сењак Топчидер Чукарица Околина Ван Београда

Болесника 164 184 662 546 1026 1194 55 358 13 228 583

Проценат 3,2% 3,7 % 13,2% 10,9% 20,4% 23,8 % 1% 7,1% 0,3% 4,5% 11,6%

домаћицама, ђацима и децом.

Дакле највише туберкулозе је у Врачарском и Палилулском Кварту а најмање у Теразиском и Варошком. Рад диспансера се даље састојао у помагању туберкулозних и њихових породица. Издато је: Топломера 901, пљуваоница 1258, лекова 6945, одела и постељних ствари 600. Осим овога многобројне књиге које су у циљу антитуберкулозне пропаганде писали лекари диспансера. У диспансеру раде само 2 лекара и 4 сестре.

ДРАГИША ЛАПЧЕВИЂ Комунална брига око периферије

Општина Београдска узела је на себе прву бригу око снабдевања периферије. До сад је потпуно извршила свој задатак око снабдевања периферије осветљењем, које грађани плаћају. Даље, дата је вода једном делу становништва, а без воде је остао доста знатан број, који се служи врло ризичним бунарима. На послетку је пружен трамвај од Славије до врха Вождовца а тако потребна веза која би ишла од Мостара до врха Душановца, тек је музика будућности. Међутим, та би пруга била од огромнога значаја и за путнички и за теретни саобраћај. У даљим перспективама она би везивала Топчидер, преко Душановца, крај са кланицом, Али би, и без тога било потребно ма колико ову периферију уредити, која, иначе, има све природне услове за пун развитак и за пуно здравље. Потребно је испунити најнеопходније уелове за напредак овога краја и за сгановништво које пропада у нечу-

веним недузима. Ту у првом реду мислимо на подизање колико толико сношљивога саобраћаја. Данас је и Вождовац и Душановац, и све попречне улице једна непролазна мочвара и блато, ма колико кише да падне. Ма колико кише било, створи се једно бесконачно блато, да се из њега изићи неможе. Први је услов варошкога живота, да се изгради саобраћај улицама, да се добије вода, да се изгради освеглење и да се подигне трамвајски саобраћај. Тек са тим настаје прави варошки живот, а после тога долазе и друге потребе, међу које и канализација не долази на последње место. Иначе без тога је многобројно становништво, које сад на Вождовцу, Душановцу и другим периферијским крајевима живи, у правоме очајању, поглавито са непроходних друмова и других оскудица, о којима може бити још речи у коме другом чланку.