Beogradske opštinske novine

0ИЗВБШТАЈ Богомира А. Богића, адвоката, пуномоћника Општине Града Београда, о стању Општинских ирихода, про^ читан на Одборско; седиици на дан 11. Јула 1929. год.

Приходи од електричне струје Ступајући на дужност Општинског пономоћника на дан 12. априла 1929. год. од стране Општиског Суда добио сам налог, да предузмем енергичне мере у циљу наплате и обезбеђења општинских потраживања из ранијих година од не неплаћене електрике, воде и прихода од Општинских имања. Радећи на томе послу од 12 априла ове год. наишао сам на многе неправилности по којима сам закључио, да је систем рада и организације појединих оделења такав, да даје утисак о читавом хаосу који у тим оделењима влада. Сматрам за дужност, да као помоћник општине и њен адвокат о тим неправилностима овим својим рефератом у главним цртама обавестим Општински Суд, и да их прикажем онако, у каквом сам их стању затекао ступајући на дужност. Благајна осветлења I Прегледајући рад благајне осветлења, нашао сам на више десетина хиљада ненаплаћених признаница од масе претплатника, који нису платили Општини утрошену струју за месеце и читаве година почев од 1928. па у назад. Број таквих претплатника и износ укупне суме коју они дугују, представља праву неверицу. Ова је појава за мене још у почетку своме била врло карактеристична и ја сам са пуном обазривости продужио свој рад. У току тога рада уочио сам, са каквом је несавесношћу вршено прикупљање Општинских потраживања за утрошену струју у протеклим годинама. У општинским трезорима затечено је више десетина хиљада не наплаћених признаница за струју из прошлих 1928, 1927, и 1926. године. Те су признанице остављене у таквом хаотичном стању не пописане и не регистроване, да је свака злоупотреба са њима омогућена.

Један део тих признаница давала је благајна инкасантима за наплату и они су их држали код себе недељама и месецима, па их гтосле враћали благајни са назначењем на полеђини, да претплатник неће да плати, или да га нису пронашли, па су признанице понова остављене у благајну и слагане по трезорима. Други део тих признаница благајна из необјашњених разлога није ни пуштала за наилату, већ их је просто по пријему из Рачуноводства остављала без икаквог реда у трезорима. На томе се рад благајне у прикупљању тих прихода завршио према онима, који су одбили да плате утрошену струју, или који у опште нису ни позвани да свој дуг Општини измире. У благајни нисам затекао никакав списак нити регистар тих признаница, да би се могао утврдити тачан број и износ суме коју Општина по њима потражује. Број тих признаница из прошлих година из месеца у месец тако се нагомилавао и рад на њиховом наплаћивању био тако несавесан, да данас наплата тих признаница представља читав проблем. Кад се има у виду, да се један део претплатниника раселио а већи променио адресу, онда је јасно, да се дужници онако како су у тим признаницама означени, тешко могу пронаћи. Та се тешкоћа увећава и тиме, што у Рачуноводству не постоји никакав именик нити адресатор претлатника на огпптинску струју, да би се могло водити евиденција о њиховом кретању. Осуство контроле и организације давало је могућности инкансантима, да са дужницима постизавају разне компромисе, који су били противу општинских интереса. Све је то имало за последицу да се појављује велики број кафана, трговачких радња, индустријских предузећа и сличних јавних локала, куји дугују за протекле године по 10, 30, 50 до 100 па и 200 хињада динара за неплаћену струју, који су данас кад им је наплата захте-