Beogradske opštinske novine

Страна 18

Општинике Новине

Слободан Ж. Видаковић „Београдске Општинске Новине" излазе од 1883. године Једно занимљиво историско откриће о старости „Београдских Општинских Новина"

Београдске „Општинске Новине" су један од најстаријих београдских листова. Њихов први број изашао је пре равно четрдесет и шест година, у лето 1883. Тај се историјски детаљ пре две недеље ни званично није знао. Управо, само то откриће о старости „Београдских Општинских Новина" и навело нас је да се са неколико речи осврнемо на прошлост службеног органа наше општине. Нова општинска управа затекла је лист у форми једног примитивног службеног билтена, у чијем је заглављу стајало: „XXXIII година излажења." Приступајући пуној реорганизацији листа, и дајући убрзо један репрезентативан, савремен научно-популарни лист, који данас у својим ступцима, а кроз пера наших најјачих научника и публициста, стручно расправља сва питања из модерног урбанизма, питања социјално-културна, грађевинско-историјска и сва остала која су у животном додиру са делатношћу једног великог града, нова општинска управа желела је да се историски тачно утврди и старост „Београдских Општинских Новина". Тако се савесним трагањем по библиотекама открило да „Београдске Општинске Новине" излазе више од 33 године, да излазе пуних 46 година. Нађени су многи комплети из прве деценије њиховог излажења, из осамдесетих година прошлог столећа. „Београдске Општинске Новине" према ондашњем стању новинарства уопште, биле су један савршено уређени лист, како технички, тако и садржајно. У сваком њиховом броју од осам новинарских страна било је научних, популарних, идејних и информативних прилога. Било је ту и одличних и наивних предлога, озбиљних техничко-комуналних студија, научних и добронамерних расправа, општинских критика и праведних замерака на све оно што не ваља. „Београдске Општинске Новине" у тој су се форми, са релативно богатим садржајем и неоспорно стручним уређивањем одржале пуних тридесет година, све до пред саме ратове. Последњи професионални уредник њихов био је г. Крста Цицварић. Али после г. Цицварићевог редакторства, а нарочито по ; послератном покретању, „Београдске Општинске Новане" већ су биле изгубиле сваки значај, потпуно се дегенерисале, опале, избледеле, и од једног неоспорно информативног и некада добро читаног листа претвориле се у један обичан периодични и неуредни службени билтен, са жалосном техничком опремом и с времена на време са по којим залуталим чланком. Можда би у оваквом стању, а после скоро педесет „година свога излажења, једног дана

и умрле, да се опет није правилно схватио високи значај једног популарно-научног службеног листа, како у погледу широке урбанистичке делатности, тако и у погледу прикупљања грађе за историју једног великог града. Тако је понова оживео овај стари београдски лист, који у ступцима својих већ давно пожутелих комплета даје данас највернију слику рађања, развића и подизања лепог и поноситог Београда. Успомене ради на те дане првог прегалаштва за добро Београда, дане када је први будак ударен у прастару турску калдрму и срушен први улични фењер да би се у земљу положила још примитивна али прва водоводна цев, ми доносимо овај уводник из „Београдских Општинских Новина" из броја првог од 1889 године: „Београдске Општинске Новине" Навршила се седма година од како преставништво престонице редовно публикује своју радњу излажући је тиме контроли грађана. Данас „Б. О. Н." улазе у своју осму а прву годину самоуправнога живота општинског. Честитајући читаоцима 1889. нека нам се не замери што ћемо у исто време, на овом месту, у првоме броју, проговорити кратку реч и о новоме положају. Ако је и до сада било корисно да грађанство прати радњу представништва, сада је то двојином више потребно. Самоуправна општина припада сама себи: самостална у пословима својим, она има правих услова за разуман и слободан живот, за успешан рад и сигуран напредак, али у озбиљним ако не и тешким приликама, у којима се налази свака општина, која је тек на путу да изврши најпрече, основне и главне своје животне задатке, у таквим приликама, зависи много од тога, и само су већи и бржи успеси, кад се са свих страна настоји да општинска управа радњу своју може руководити оним правцем, који обележава сагласност свих. Неупуштајући се у анализу узрока зашто су се до сада наши општински послови релативно споро развијали, ми се хватамо општег мишљења: да једном ваља енергично прионути, како би се што пре оствариле најпрече реформе и тиме подмириле вајживотније потребе варошке. А ако је до сада и неко други носио одговорност за неуспехе у радовима општине, од сада то не може бити. Све што се од данас уради служиће и на част Београђана! На против сваки застој, сваки неуспех преписивао би се у грех само Београду и његовоме становништву, па би се општини с правом пре-