Beogradske opštinske novine

Страна 20

Општинске Новине

савете сви без разлике ценили и високо поштовали. Поч. Радојловић сахрањен је 11. ов. м. Опело је одржано у Саборној Цркви. Цео Београд, званични и незванични, изашао је да ода пошту овом свом заслуженом грађанину. У име суда Општине Града Београда погребу је присуствовао председник г. Милош Савчић. * Почивши Радојловић био је један од оних старих београдских трговаца, који су својим неуморним радом и дугогодишњим делањем за добро своје националне друштвене средине, само стварали и подизало, увек неуморно и неисцрпно. Како по одушевљењу, тако и по резултатима. Још у раној младости, када је својом енергијом и способношћу брзо прешао скале животне борбености од сиромашног гвожђарског помоћника до творца и са-

мосталног власника једне велике и угледне Београдске трговачке куће, почивши Радојловић се истиче својим јавним радом у Београдској Трговачкој Омладини, у уређивању трговинског листа „Трговински Гласник", а доцније као председник Трговачке Коморе, члан управе Народне Банке и члан Главног Одбора Српског Црвеног Крста. Нарочито као члан Главног Одбора Српског Црвеног Крста, коме је био и један од правих духовних вођа. На пољу великог патриотског и хуманог рада у Црвеном Крсту поч. Радојловић провео је пуних тринаест година, за све време Балканског и Европског рата. Тој служби, где је за добро нације улагао не само своју снажну вољу, љубав, време и пожртвованост, него често и свој властити живот, почивши Радојловић дао је таквих примера и момената, које ће историја забележити најсветлијим словима!

Поздравно писмо Београду од г. Д-р Ф. Тесије-а

Господин г. Д-р Ф. Тесије, професор Универзитета у Тулузи и велики пријатељ нашег народа, који је ових дана учинио пријатељску посету Београду, и у друштву г. Д-р Стојадиновића обишао Београд и његову околину, Авалу, Топчидер, Кошутњак и т. д., којом је приликом дао своје мишљење о проблему пошумљавања београдске околине, послао је са Сушака ово поздравно писмо п.председнику г. Д-р Стојадиновићу : Сушак 26. јуна 1929. године Гооподине п.председниче, Напуштајући вашу лепу земљу дозволите ми да вам изразим велику захвалност за указано поштовање којим сте ме изволели почаствовати. Моји пријатељи превели су ми чланак у коме је изнесен разговор којега смо нас двојица водили. То ме је особито дирнуло. Носим из ваше поносне престонице уверење да је она у пуном полету увеличавања и ирогреса. Од како је више познајем, ја је још више волим.

Изволите веровати, Господине п.председниче у искреност мојих пријатељских осећања. Ф. Тесије П.председникОпштине Београдске г. Д-р Стојадиновић одговорио је г. Д-р Тесије-у овим писмом : Господине Професоре и Драги Пријатељу, Ваше писмо из Сушака послато у моменту када сте остављали нашу земљу необично ме је дирнуло и ја сам вам на тој пажњи врло захвалан, Не знам да ли треба да поновим колико сам задовољан што сам имао част и срећу да се упознам са вама и да проведемо, нажалост кратко време, у разговору, Надам се да ово неће бити ваша последња посета нашој престоници за коју ви имате толико љубави и да ћемо се понова видети и разговарати о проблемима који толико интересују наш развој. Молим Вас, Господине Професоре и Драги Пријатељу, да верујете у моје особито поштовање, Д-р Милослав Стојадиновик