Beogradske opštinske novine
Општинске Новине
Страна 21
Научна хроника Урбански Институт Париског Универзитета (Школа високих урбанских наука и општинске администрације)
Изучавањем ових основних тачака ученици се уводе у сгатистичке и финансијск^е индексе црпљене из званичних извора, чије се постојање, садржај и вредност излажу ученицима у исто време с обуком о њиховом руковању, употреби и тумачењу, Предавање из групе »муниципализма« откривају бескрајну разноликост проблема које намеће људски живот у све пространијим и гушћим градовима. Ови би се проблеми могли свести на три главна: 1., финансијски: увећане потребе општинских буџета, тешкоће извршења буџета из редовних средстава; јавне финансије т. ј. порез разрезан до максималне границе, изузетни зајам или притицање изворима приватне штедње а нарочито приходима из области индустријске; 2., политички: проширење и демократизација изборних начела завођењем општег права гласа и проширењем овога и на жене; одговарајући захтеви радничке класе или иницијативе појединих општина охрабрених Државом у правцу социјалне зашгите, 3,, привредни и социјални: иагла урбанизација у веку XIX и њене квантитавне и квалитативне последице пошто све многобројније становништво градско има потребе све веће у материјалном погледу (снабдевање водом, саобраћај, итд.) и финије у погледу естетском, хигијенском итд. Најзад, разноврсни проблеми из области муниципализма пружају добар пример замршеног изгледа једног социјалног појава, намећући потребну разборитост и избор у њиховом расматрању и одлукама, Тако на пример, правна наука истиче питање: да ли општине имају право да се одају трговачким и индустријским експлоатацијама, испитујући и правну основицу Државног Савета који се, у Француској, противи оваквој врсти експлоатације. Даље, привредни проблем састоји се у теоријском истраживању користи и незгоде муниципализма чији се примери доводе у вези с искуством стеченим у Француској и иностранству. Овако, методички вођено, испитивање ових питања обухвата пет великих категорија општинских радова: воду, осветлење, превозна срества, народне станове и све остало што под видом разних служби спада у пету категорију.
Затим, у примени једног или другог финансијског начела руководимо се претходним познавањем финансијске науке и упоредним изучавањем примењених финансијских принципа. Поред тога, кад је у питању процена успеха једног општинског предузаћа; важно је: да ли ће се тај успех утврдити упоређивањем с приватним предузећем и његовим начином управе, да ли су добит или губитак ознаке успеха или пропадања; да ли на против, не би било умесније допунити или заменити критеријум чланова ошптине — грађанства о друштвеној вредности предузећа, као што су: побољшање здравствених услова живота, умањење смртности, увеличавање благостања, а које утичу на увеличавање пореских терета и дажбина итд. При оваквом излагању главних црта, муниципализам је схваћен у појединостима и на конкретан начин изражен разматрањем његових разноликих видова опсежности у разним земљама исте привредне цивилизације. Географско изучавање, пак, једне за другом, Енглеске, Немачке, Италше, Америке, Скандинавских земаља и Швајцарске пружа изврсну слику обележја муниципализма схваћеног по једном систематском плану: оно садржава један брз преглед урбанске демографије, политичког и административног развитка, начин општинског уређења, општинске власти, њене слободе и финансијских права, затим општинске оријентације у значајнијим установама (као што су, на пр., скандинавско радничко осигурање, раднички станови у Енглеској и Италији, безалкохолне трпезе итд.) као и финансијске и друштвене резултате горе постављених задатака. Одвојена од строго историјских, административних, правних и градских питања, ова настава из муниципализма има за главни предмет да одреди опште привредне узроке који објашњавају беспрекидни развитак и преображаје градске организације као и њен утицај на привредну активност општина. И варош се тада појављује као заједничко биће, разноликих и све већих и финијих потреба које се могу задовољити применом усавршених средстава управе, нарочито на пољу хипотекарне политике при чему некретнина има да игра значајну