Beogradske opštinske novine

Страна 2Ј2.

Општинске Новине

улогу. Служећи се искуством иностранства, које се методски расматра у оваквом изучавању, општински функционари сутрашњице наћиће највећа средства своје оспособљености! д) Урбанска умвтност. (Вештина и техника израде вароши). Ова секција обухвата основне појмове из технике трасирања и изране градова. Историја старих градоваииспитивањењихових плановауче нас да су њихови конструктори претходно смишљали, предвиђали, конбиновали, руковођени разноликим потребама саобраћаја, поделе земљишта, истраживања нарочитих места за подизање појединих зграда и њихове естетске обраде. Потребе градског живота у прошлим вековима, од најстаријих времена до XIX в., беху различите у толиким размерама, а развитак између старих градова и модерних мравињака данашњице је толико велики, да закони градског развитка за сваку епоху дају материјал чигаве једне нове науке. Градски живот XX в. представља такве замршености, такве опасности, преображавајући се несхватљивом брзином, да се истиче потреба организације средстава прилагођених новим условима тога проблема. Урбанска је уметност, као одсјај градског живота, досегла и свој известан развитак према потребама времена. Она се, шта више, и замрсила у неке појмове некорисне за дотично време. Индустрија, век капитализма, живот упућен ка пуној производњи, лудост брзине, систематска уштеда времена, развитак брзих превозних и преносних средстава, најзад све оно што људи XX в. зову »прогрес« — све је то од наших модерних градских насеља начинило средства корисности из којих су прогнати природна лепота и привлачно задовољство. Рођен је појам вештачке естестике; појавила се потреба за једним планом званим »за улепшавање«, који је у старија времена био чист плеоназам! Нагло изграђивање градова, при чему је добит једина брига, спекулисање са вишком земљишне вредности, иидустријски »замашни послови«, паразитизам трговачки, све то од почетка XIX в. до светске катастрофе 1914, г. доведе до несређеног развитка градских насеља, нарочито у великим варошима и периферијама или у средиштима производње која од обичних села несвесних своје будућности, постадоше велики градови »без плана«. Из ове опште урбанске несреће појавила се

животна потреба за једним планом уређаја и проширавања како је данас схваћен. У целом свету, Енглеској, Америци, у Немачкој прво а затим у Француској — земљи великих изграђивача вароши, — свуда су законима регулисани правилници за развитак градова и они се стално обнављају према потребама новога времена. Лако је схавати, да живот урбанских центара мора да се развија и да се потпуно из основа измени према развитку и измени саобраћајних и преносних средстава најновијег проналаска, пошто образовања и напредак урбанских насеља зависи увек од њихова географског положаја, на прометним тачкама и великим раскрсницама људског саобраћаја. Кад се томе дода измењени начин вуче на суву и води помоћу електрике и паре, затим искоришћавање ваздуха за пренос и превоз, градски живот је одмах стављен пред нове задаће и прилагођавања. Даље, до краја XIX в. путови су служили за пролаз спорних возних средстава, са вучом изкључиво животињском. Улаз у градове присутним путовима представљао је тада релагивно прост задатак модердог саобраћаја. А шта се збило за 25 година? Путна мрежа појавом аутомобила изједначи се са железничком мрежом. Удаљеност између градова је, тако рећи, уништена. Зато је питање саобраћаја у својој целости стављено у први ред при решавању организационог плана једног града. И хигијена постаје животни чинилац градске будућности. Она није била ни позната у старим градски средиштима у којима је густина становништва била мања и узроци заразе много малобројнији Борба противу туберкулозе и других уништавања, неминовних у многољудним градовима, главна је брига савремених општина. У области станбене политике настао је, тако исто, велики поремећај. Од типа »породичне куће« са довољним и удобним просторијама, у току XIX в. дошло се до »станова« у заједничким кућама. Станбено питање добило је још замршенији облик од постанка грађења у 1914. год. и постало прворазредни финансијски проблем. Отуд проистиче за градове потреба једне општинске I рађевинске политике, нарочито у погледу радничких станова, Најзад долази чување естетике. Напредне вароши су постале ружне. Једино вароши, које нису достигле »прогрес«, задр-