Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Стр. 11

Сава М. Ђорђевић, .публициста и Секретар Општине Гр. Београда Спаљивање мртваца ријума у Идеја спаљивања мртваца у свеку није новога датума., већ се 10 њој зна и код праотарих »ар^ода, које историја једва бележи. У ночетку хришћанства, спаљивање мртваца -је значило као акт образованости и савремеиости. У КОЛ1ИКО спа^љивање није било, лешеви

и подизање крематоБеограду су И1мали нрава само с.амо1убице, одојчад и Л1ица рогииулих од грома, За Грчком долазе Римљани, 1који нису знади за спаљив.а1ње. И они као и њихови претходни |Ци и носиоци високе културе у то доба, из хигијенских разлога мењају обичај сахрањивања у спал>ииа-

:

Бечки Крематоријум

су били балсамовани: у Јудеју балсамоване краљеве и краљице отављали су у ковчег, док V Кинн у земљу. Грчка је пајраније вр.шила _ ах рањив!ање у земљу; оно датира 50 векова ире Христа. Али ускоро се увидело да је сгааљивање мртвац.а из пуно разлога онравдани•' е и убрзо се .пр.иступа спаљивању, који је о&И'ч:а.ј постао општи. Историја и литература о спаљивању казује, да на спаљивање ни-

ње. Спаљивање на ломачи до краја 4-ог столећа после Христ.а било је на највишем култу, јер је сматрано као најсветије, најчасније и најбоље. Хриш.ћанств10, односно његови приврженици и идеолози у то доба, нису били загрејани спаљивањем. На против, били оу непријател>с1чи расположени и, у колико је апаљивање било ушло у обичај извеоних хришћан-