Beogradske opštinske novine

Страна 14

Општинске Новине

на Сави, а иста је оуштена у рад јануара 1924 год. Овде је лредвиђено и филтарско постројење које ће савску воду тфечистит тако да може да се употреби за ,пиће. Чињено је све само да се потреба задовољи. У тој цељи « позват је 1922. године један специјалиста инжењер за водовод из Беча да ишита све ; могућности добијања воде за 'Београд. Он је простудирао сву околину Београда и саветовао је да се за сада ограничи онабдевање Београда 1ВОДО1М само из Макиша, а да се околни извори 'стлно мере у добијању количине воде и да се испитује њихоеа чистота у разно доба године. Да би се ове студије могле у бироу разрадити установљен је био и нарочити одсек за проширење водовода. У исто доба установље-на је тако звана водоводна комисија од двојице професора хидротехнике на београдсом универзитету. Задатак ове коимисије био је: да даје оавете за израду пројеката на проширењу водовода и да врши надзор над извршењем ових пројеката. Године 1921. била је анг-ажова-на и једна бечка фирма која се искључиво бави бушењем и снабдевањем водом. Вршено је и мерење у бунарима и нађено је да је просечна количина воде једног бунара 8 сек. литара. Водоводна Комисија на основу добивених података дала је мишљење, да је Макиш најповољније место за добијање подземне воде. У т^оме извештају се очекује 60.000 м* подземне воде дневно. Затим радити на томе да би се подземна вода ојачала савском и најпосле, ако се још већа потреба укаже, узети савску филтрирану воду. Од 1923. до 1926. год. саграђено је 6 нових бунара у Макишу. Године 1924. положено је 8549 м. цеви за пијаћу воду у разним улицама и разног иречника и то највећим дело^м у ново насељеном крају Београда. Године 1924. 1положено је 695 м. цеви за непијаћу савску воду и то у Краља Петра ул. 407 м. и у Моравској ул. 198 м. Године 1925. положено је 6.598 м. цеви за непијаћу савску воду и то у [Сарајевској ул. Године 1926. положено је 6.822 м. цеви за пијаћу воду а 386 м. цеви за непијаћу савску в^оду у Дубровачкој улици. Година 1927. долази у ред најактивнијих година на раду водовода. Поред осталога, које ћемо доцније изнети положено је 17.570 м. цеви за пијаћу воду и 19.565 м. цеви з'а непијаћу савску воду. Године 1928. положено је 15.538 м. за пијаћу воду и 8.379 м. цеви за непијаћу савску воду. Од 1919. године до краја 1928. године положено је цеви за пијаћу воду и то црних ливених укупно 46.968 м. а белих цеви почев од 2/4" до 8/4" свега укупно 18.377 м. Свега дакле црних и белих цеви за пијаћу воду 65.345 м. Од 1919. године до краја 1928. године

положено је цеви за непијаћу савску воду и то црних 32.997 м. и бел^их 4.325 м. Свега дакле црних и белих за непијаћу савску воду 37.322 м. Укупно и за пијаћу и непијаћу савску воду положено је које црних, које белих цеви 102.667 м. или приближно око 103 км. За извршење овог посла према подацима Управе Водовода утрошено је на полагању цеви пијаће и непијаће воде, и то: а) за пијаћу В10ду црне цев1И разног калибра 15.094.000 дииара, б) за пијаћу воду белих цеви развог калибра 1.411.036 динара, в) за непијаћу воду за црне цеви разног калибра динара 12,667.580 и г) за непијаћу воду белих цеви разног калибра 394.592 дин. Свега је утрошено и за пијаћу и за непијаћу воду, и за црне и за беле цеви заједно са арматуром око 30.749.665 динара. Прем-а 1п1одацима Управе Водовода од 1926. годи.не, било је 157.555 м. мреже за пијаћу воду, ако се овоме дода изграђена мрежау 1927. и 1928. г., значи да је Београд имао почетком 1929. год. мреже з'а пијаћу воду 190.662 или приближно 192 км. На непијаћу мрежу долази око 44.000 м. или око 41 км. Дакле укупна дужина варошке мреже, које за пијаћу, које за непијаћу воду износила би око 232 км. Количина воде за пиће у 1926. год. била је далеко иапод >оне количине ко'ја је потребна увећаном становништну Београда. Са обзиром на то, Управа Водовода је морала предузети р-адове, којима би се повећала количина воде а исто тако и побољшала каквоћа пијаће воде. За. изврпење ових радова и добацивање Београду што веће количине пијаће воде, која би и по квалитету била боља од тадање, било је потребно не само бушење мових бунара у Макишу и стварање нове инсталације за црпљење и пречишћавање савске воде, него и повећање моћности самих машинских инсталација, како би биле у стању ту повећану количину пијаће воде и потиснути за Београд. У томе циљу подипнут је 1927 године 1 бунар а 1928 го-дине 6 бунара, који дају дневно око 5.000 м 3 пијаће в-оде. Ооим тога извршени су следећи радови у 1926, 1927 и 1928 годи-не: 1 ) 1) Израда нових филтера и толожника ,на Белим Водама за повећану к-оличину воде. Ови су радови започети у септембру 1927 год. а инст-алацијја је -намењена за чишћење 300 лит-ара се-кундних речне савске -воде, која се доводи дрвеним доводом од 700 мм. пречника 1са нове централе код стругаре „Макиш".

Ови су подаци узети из извештаја Управе Водовода, к-оје је званично поднела 1928. год.