Beogradske opštinske novine

Стр. 18 1 услед кише и др. праменама водом или ветром лакше разносе, трујући аву околину око себе >и чинећи је тако опасном и по стоку, кој а у тој околини пасе или се поји, и по љ/уде који ту обитавају или ма шта раде. Зараза на човека долази и услед тога гпто се основном непажњом ;греши, те се од тако оболеле и угинуле стоке људи служе кожом за опанке или друге израђевине, док се одрана лешина закопава ма где^ и ма како! ■По опасности авојој и карактеру болести, прастрел, који улази у крвоток и затрује крв, рекди би смо, да је исто што и сифилис. И, када ову последњу, у свима њеиим етапама и последицама прилично познајемо, сматрамо, да и о прострелу као опасној болести нетребамо даље да говоримо, већ да нам у толико од ње прети већа опасност, јер она поред људи обухвата и стоку. Ово у толико пре, што се ова опака бољка много теже ■преболи и лечи од сифилиса, јер иифицирано лице или отока могу платити главом чак и у времену од неколико минути. Ко ће моћи даље да ређа све заразне болести од угинулих животин.а и умрлих људи, а закопаних у аемљу, који, било кроз воду и земљу, било у ваздуху или на друш начин, заражују своју околину: стоку и људство?! Ова опасност заразе од лешева је у толико многострука, у колико имамо вр:сти заразних оболења, односно у овом случају заразних закопавања. Непотребно их је овде ређати, јер се и код лајика зна, бар т*д прилике, колико таквих има као сточних, а колико као људских зараза и болести. На овом месту нам је једина намера та, да укажемо отворено прстом на ове тешке узроке оболења и морталитета било у стоци или људству, који императивно диктују да се и код нас једном отаочне са радикалним мерама за ублажење па и решење овога зла. И, гретирајући на овом месту проблем спаљивања мртваца и подизања крематорија у Београду, не желимо помретање пницијативе најужега смисла: у колико би се то спаљивање вршило само на људство: умрло од заразеили не, — већ желимо, да се акција спаљивања и подизања крематорија ирошири и на стоку и животиње и то тако, да се временом прими као обавезни систем за целу земљу. Ово последње, за прво бар време има да се облигатно

: Општинске Новине уведе за стоку, па било се то спаљивање обављало у каквом од модерних крематорија за животиње и стоку, било -на примитива« начин: па »дрвима и жару. Мислимо, нико неће опорити корисност или безопаоност и таквог спаЉивања, нарочито још упоређено са законавањем тешева, са свима његовим последицама, које га од увек прате. На овом месту се хоће, да се подвуће чињеница, како је ватра најбољи и једини непријатељ неизлечиве или тешке заразе и најјачи чинилац дезинфекције. А како ће се та ватра узет-и у примени: да ли преко каквих инсталираних пећи и апарата, који сс зову крематорије, илн не, то нам није ни била иамера да третирамо или предлажемо. Остаје нам још да наведемо разлоге и преке потребе, чиме присталице спаљивања базирају своју акцију и неуморно раде на њој, како код нас у земљи, тако и н.а страни. Проблем за спаљивања базира се поред хигијенског и здравственог разлога и много другим, међу којима је од пресудног значаја и народна економија. Ба-ш згода-н случа-ј, што идеологију о опаљивању, иако у најкраћим потезима, износимо у стручном и званичном органу Општине Град-а -Београда, к-оја се у по-следње време увек показивала напредном у свима културни-м питањима или нови-нама, а згодан случај и због 'тог-а, шт-о је -и ово питање: опаљивање мртваца и подизање кре-маторија у Београду једно од питања њевог обилног и многоструког комуналног програма. Јер, Држава, у колико је -до ње као Врховне Управ-не вла-сти стајало, казала -је своју реч тиме: што је -санитетским законом предвидела ову новину а један њен представн-ик: Мин. На-р. Здравља, решењем св-ојим Бр. 57775 од 27-ХН-1928. год. дозволио је Општини Београдској да може приступити оствари-вању ове прастаре замисли и увође-ња исте у прак-су и обичај и код -нас, — пошто се т-о -не противи хигијенским и санитетским прописима. Решење -Министра Народно-г Здравља је следило као питање Санетета Општине Гр. Бе-ограда, и у коме г. Ми-нистар дослов каже: „У вези са актом ЛБр. 16159 од 20-Х11-1928. год. извештава се Санитетско Одељење О.Г.Б. да се сходно чл. 22. Закона о уређењу санитетске струке, могу код нас спаљивати лешеви умрлих лица, те