Beogradske opštinske novine

^гтт'»тинске Новине

Страна

Лаучнахроника Творнја н класнфниацнја саврвменога града (Наставак)

Поред ове -неодређеиости оистема и незгода у изналажењу једиог рационалмог начина за поставку теорије савременога града, постој« и на томе пољу напора извесна могућност, мисли, у иизу 10вих излагања, проф. Вељихов. Потребно је одрећи ее доеадашњег начива посматрања. Град није обавијен тајаиственим силама које су деловале на његов разаитак. Савремеии је град, као шредмет научног истраживања, пре свега једна одређена ооцијална оистема, а то је радна измешаност људи шсвезаних привредним моментима. Према то1ме, посматрањем развитка града с његове економоке стране сјединила би ее индуктивна метода с дедуктивном у вези са етатистичким ј подацИ |ма. Анализом еклопа и функције типичних градо1за и анализом статистичких података схватићемо савремени град не као израз поетојећег привредног >сиегема ио као битни део тога система. (Југосло.веноки градози, шо утицају разноликих иеторијеких чинилаца на ибихов развитак, очекују евог :»страж'ива г 1а — урбанисту. Оскудица научних података на овоме .пољу рада отежава то велико »историјско дело, али ее не би смело сметнути е ума да ће о;пшта историјока раоматрања о развитку наше Државе добити овоје пуно ;и право научно обележје само кроз евестрану етудију наших лрадова). Превелика разноврсност типова н облика градова заузима веома значајно место у урбанској теорији. Јасно је да еклоп, функције и привреда једнога града —• колоса, као што је на пр. Лондон, немају .ничег заједничког еа скромним и про-стим начином живота једнога градИ 'ћа чије би ее еве становништво могло да емести у једну вишеопратну зграду велике вароши. Примене финансијеких начела, ева техничка нрипрема почињући од образаца планова, грађења, еаобраћаја, социјалне политике, ева нитања у вези с општим животом грађана —• еве ее у корону мења у евојој завионости од размера и значаја градова. Класификација градова у њиховом иеторијском развитку заузима заеебан предмет истраживања, а овде би била реч наћи такву класифи-

кацију која би ее »стакла као рационално средство за анализу еоцијално-економоке природе еавремених градова. Т.а задаћа није лака, јер се конкретна питања из озе области решазају многоструко и разнообразно због неутврђене научне дисциплине која је још Јшек млада, због ;несагласности различних истраживања и праксе рада. Једна општезначајна (клаоификација још није израђена, а то доводи до нежељених поеледица нарочито при сраањивању етатиетичких података у муниципалној области и изради еинтезе. Тешко је, према томе, поетавити једну урбанску теорију општега значења. При таквом етању етвари остаје једина могућност процене важнијих сиетема класификације прадова. У научној литератури постоје вигше мање Лравилне идеје о овоме питању, ма да су с извесним недоетацима. Њихово-м анализом долази се до исвесног расветљавања озога проблема. Ова научна гледишта о дефиницији градоза могу се поделити у неколико група. Најраспроетрањенија и званично призната група у Западној Европи је т. зв. квантитативна теорија, која опредељује значај једнога града еамо по количини житеља. Градом се, према томе, назива насељеност (житеља на еразмерио малој територији. Ма да овакво разврставање градова истиче разлику између градске агломерације и сеоекик 1насеља, оно не задовољава из два узрока: прво, квантитативно т. ј. спол.но обележје не даје реалан појам о бићу града и, друго, оно само по >себи не даје довољну слику рашчлањености између града и села. Поред тога, не ностоји код свих народа једна административна и статиетичка пракеа у погледу одређивања количине везане за појам ■прада. У Америци ематра се градом насеље од 8000 и више душа, а свако веће насеље преко оеога броја обрачунава се по групама, и то: прва група од 8 до 20.000 житеља, друга — од 20 до 50, трећа — о,д 50 до 100, четврта —- од 100 до 500 и пета — преко 500.000 стаиовника. Поред тога, у неким државама аме-