Beogradske opštinske novine

Стр. 2ЈО

Општинске Новине

риканским називају се званично градовима (ситиес) и насеља од 250 и до 5.000 становника. У Енглеској постоји оваиве груле насеља: од 3—10 хиљада, 10—20, 20—50, 50 до 100, 100—250 хиљада и више становника. Допунску групу чине градови од 250—600 хиљада становника. У Немачкој Јрадоии од 2—5 хиљаде становника носе назив Ландстедте (сеоски градови) од 5—20 хиљада зову се обични, од 20—100 средњи, а преко 100 хиљада становника ■— велики градови. У Француској се назив града признаје сваком средишту административног округа независно од броја душа, а, поред тога, и сваком насељу преко 5.000 душа, независно од његове адмииистративне важности. И у Француској постоје групе: од 2—10 хиљада душа, од 10—20, од 20—100 хиљида и четврта — преко 100 хиљада становника. Неке раније статистике почињале су од 3000 становника, а савремени француски закон признаје за градове само насеља од 5.000 душа. У иредратној Руоији била је усвојена с незнатним изменама немачка система као најприближнија административном обележју. Сеоским -градовима називани су градови са мање од 5 хиљада станонника; малим градовима — насеља од 5—20 хиљада, средњим од 20—100 и великим — преко 100 хиљада становника. У садашњој Русији законом је предвиђен назив града сваком насељу од 1000 становника које има свој опредељени социјални састав (на пр. не сме имати више од 25% земљорадника). Подела на групе и овде је усвојена: прва од 1000 до 10 хиљада отановника, друга — од 10—20, трећа — од 20—50, четврта — од 50—100 хиљада и пета — преко сто хиљада становника. Познати испитивач руских градова Се-

'Мјонов -Тј ан-Шански иредлаже овамву класификацију 'градова и насеља уопште: 1) један милијон и више становника престони град; 2) 100.000 до 1 1МИЛИЈОН становника крупгаи град; 3) 40.000 до 100.000 становника — велики град; 4) 10.000 до 40.000 становника — средњи град; 5) 5.000 до 10.000 становника — мали '6) 1.000 до 5.000 становника — градић (варошица); 7) Званични градови (административна средишта) који немају овог економског ооравдања — административне тачке; 8) села с привредним обележјем градова — будући градови. Оваква подела не задовољава стварну ,потребу класификације. Број 40.000 у овој подели узет је произвољно и не одговара ни једној усвојеној пракси у Европи. Раздвајање градова на крупне и велике није терминолошки тачно и ствара забуну, а предсказивање о будућим градовима нема потребне објективности. Пре но што би се пришло свестраној оцени научног материјала из ове области, мора се констатовати њагова разноликост, његова неподударност с другим сродним материјалом, његова претерана сложеност. Изгледа да је немогуће, при још довољно неразрађеном муниципалном проблему, свести норме прадова на 5—8 група. Излишна диференцијација може само да замрси његово решење. -У данашње време ми ^се у пракси сусрећемо само са три типа градова: обични, средњи И крупни градови, и све би се кретало око тога, вакво квантитагивно обележје да им се да. ће се).