Beogradske opštinske novine

Страна8

Општинске Новине

Проф. А. Станојевић Бшмш Он 1 ШШ Ш1ЗДШ ЕНЛУСТРНја

У јавиости 'су већ више пута, нарочито гсрошлих година, подизани гласови противу пресумптивног нехата београдске општине у помагању извесиих наших индустрија. Пред неодложном потребом наше ирестонице, да •своје улице поплоча модерном калдрмом, ти су гласоии нарочито указивали иа нашу индустрију камена и окривљавали београдску општину, као! једног од највећих земаљских консумената камена за поплочавање улица, за недовољну пажњу према овој индустрији у земљи као и за набавке оиота артикла у иноетрагаству. Без еумње гласови те ерсте и протести наидазили еу увек нодржавања код евих људи, који схватају значај и најнезнатнијег потрошача неког артикла наше индустрије. То подржавање налазе они данас још и више. До душе, не могу ее иревиђати ни разлози друге стра!не; не може се наро-чито превидети да у великом проблему помагања наше индустрије једна општина, иа ма то била и престоничка, 1ни|је једино позвана да тај проблем реши, а још мање да опште трговачке интересе претиостави својим посебним. Није, другим речима, београдока општигаа дужна да и ио цену времена и новца води рачуна о једној оваквој индустрији иише него што би јој то у даном М '0'менту гаалагао њен властити интерес. 'Међутим, ако би ее и примшло такво чисто меркантилно гледиште, не може се с друге стране порећи да је један такав велики потрошач камена за поилочавање улица, као што је београдска општина, баш на нрвом месту позван да једној такиој индустрији у земљи притекне у помоћ, у колико год то више ! може. Та се дужност намеће већ и егога, што се у сгвари могу задовољити интереси обе етране: и ове инндустрије и оиштине. Треба при том еамо' узети на ум да површина београдских улица износи више од 1,200.000 квадратних метара и да тај то-лики нростор не може остати непоплочан. А тај је факат довољан да се оцени значај и самог проблема и потрошача, на чију се помоћ овде апелује... У оеталом, неколике представке, које су београдској општини, њеним представницима, па чак и влади, разним коморама и јавноети, у неколико махова ове и прошлих годигаа подноеили заинтересовани индустријалци камена, појединачно или корпоративно, били еу израз колико једне опште, може се рећи земаљске потребе, толико и једна дужност према себи и према општини. И, ерећом, кампања, »ођена у том емислу, као и идеја, која је људе анимирала, нису оетали без ре-

зултата. Београдска се општина одазвала глаеу ове сирене и њеве потребе у камену. за поплочавање улица подмирују ее данае већ искључиво домаћјим, југословенским материјалом. За Београд има камен данас оообити значај. Ма како се ценио, па и употребљавао, за патоеање варошких улица и други материјал — аефалт, битумен, цем-ент и т. д., — за Београд, баш с обаиром на његове теренске прилике и данашња саобраћајна ередеша, још непрестано мора највећи значај имати — камен. И Београд је то увидео и с тим се већ сложио. Од како се поеле рата приетунило поплочавању београдских улица трајном калдрмом, а варочито у 1927. и 28. години, количина камених призама и више или мање обрађених коцака, пО 'Стављених у те улице, износи до сад на 3560 вагона (иризама 2385 ®апова, коцака 1151 ваган). Од те количине долази на 1000 вагона на чешки камен; све остало је из наше земље. Димензије и облик овога камена доета су различне. Ту су коцке 18Х18Х18> а затим 8X8X10; 10X10X12, па онда призме 12X18 Х15; 14X21X15; 16X24X15 и ове указују на либерализам надлежних техвичких органа, који оу водили рачуна о моментаној потреби и о могућности однооних испоручилаца. Али је тиме ипак само још једном више документо'ван онај значај камена за ову ствар. Дабогме, да је патосање београдсми хулица овом количином камена и еувише мало према његовој површини и етварној лотреби. Оно се, тако рећи, једва и оеетило'. Није дакле никако чудо, што је београдска општива оеетила потребу да ту акцију продужи и што је нешто у прошлој а нешто у овој години закључила код наших, домаћих 1И1ндустријалаца набавку још око 1620 вагона обрађеног и полуобрађеног камена за евоје улице. То је био као патриотски одповор на дотадање рекламације.... * Међутим и врло је интересантан овај материјал, кој.им се омогућава трајан и угодан еаобраћај по> београдским улицама. Оетављајући на .страну питање о томе, каква је и како припремљена подлога — бетон или неки макадам? — на коју ее данас поставља овај каман, еад је већ дефинитивно усвојено да 01Н мора бити еруптивне природе, чврст, што тврђи, 1С извееном жилавошћу, еа што већом отпорношћу према атмосферилијама и са што машим коефицијентом абања. Нарочито је важна погодба да он при трошењу и абању не даје прашину, или бар да је даје у